Одговори Сергеја Лаврова на питања медија 5. марта
Питање: Да ли је Русија спремна да прими међународнo изасланство, које би испитало, да ли се Руска војска налази на територији својих база и да ли постоје одређене претње руском говорном становништву Крима? Хоћете ли Ви да имате састанак са Џоном Керијем у Паризу или у Риму?
Сергеј Лавров: Нисмо то ми, којим би требало да постављате питање о томе какав је наш однос према упућивању међународних посматрача. Ради се не о руској територији. Потребно да се обратите онима, који су сада у Украјини одговорни за јавни ред и обезбеђење нормалног живота становништва.
Јасно је да они који заседају у Врховној Ради не контролишу читаву територију земље. Конкретно, у Криму и у неким другим областима становништво не жели да призна легитимитет оних, који су дошли на власт на противуставан начин.
Треба да се договара са онима, који контролишу ситуацију. У Криму то су Врховни савет и влада Крима. Њима и треба да се обраћа. Ако они желе да позову међународне посматраче, а лидери у Кијеву ће учинити исто, то ће бити одлука Украјинаца. Посматрачи се упућују на захтев стране-домаћина. Неопходно је да би сви стране-примаоци дали на то сагласност.
Сви ћемо бити у Паризу на конференцији за Либан. Наши партнери желе да размотре питање, за које Вас интересује. Истовремено исте те партнере инсистирају да одлука ОЕБС-а буде донета данас. Дакле, ја не знам, колико озбиљан приступ имају наше колеге према састанцима, који су предвиђени у Паризу. Видећемо. Никада нисмо избегавали контаката.
Главна је ствар да сваки разуме да је питање о посматрачима неопходно решавати са страном-примаоцем. Што се тиче суштине проблема, потребно је да се спроведе договоре из Споразума од 21. фебруара.
Данас сам са чуђењем гледао вести на CNN, где je водитељ као главну сензацију и вест дана представио да Русија почиње да тражи начине изласка из кризе, а министар Сергеј Лавров је јуче током састанка са Кетрин Ештон у Мадриду предложио да се Споразум од 21. фебруара узме као основ за украјинско регулисање.
Схватате, већ две недеље разговарамо о том Споразуму као о апсолутно незаобилазном етапу регулисања.
Не знам због чега, али још увек нас нису чули. И немојте да се претварате да ми чинимо неке кораци да се пронађе излаз из ситуације. Надамо се да ће излаз тражити они, који су довели ситуацију, где сад јесте. А излаз је могућ на основу Споразума 21. фебруара.
Треба да се испуне оно шта је договорено. Морамо да научимо фер плеј, да престанемо са покушајима да се некога надмудримо и да се не бавимо играма ради своје користи.