Обраћање Владимира Путина на 20. годишњицу Устава Руске Федерације

МОСКВА  – У свом годишњем обраћању доњем (Државној Думи) и горњем дому националног парламента (Савету Федерације), председник РФ Владимир Путин је нагласио да његова земља жели да буде лидер штитећи међународно право и упозорио да нико у свету не треба да има илузију о војној најдмоћи над Русијом, јер Русија то неће допустити.

 

Развој света постаје све контрадикторнији и динамичнији. У таквим условима, повећава се историјска одговорност Русије. Не само као једног од кључних гараната стабилности, већ као државе која доследно брани своје вредности. Између осталог, у међународним односима.

 

Војно-политичка, економска и информациона конкуренција у свету не само да се не смањује, већ се повећава. Други центри моћи пажљиво прате јачање Русије.

 

Ми смо се увек поносили нашом земљом. Али, ми не претендујемо на титулу некакве супердржаве, у смислу претензија на светску или регионалну хегемонију, не угрожавамо ничије интересе, никоме не намећемо наш патронат, никог не покушавамо да учимо како ће да живи. Међутим, ми ћемо се трудити да будемо лидери, штитећи међународно право, обезбеђујући поштовање националног суверенитета, самосталности и посебности народа.

 

То је апсолутно објективно и разумљиво за државу као што је Русија, с њеном великом историјом и културом, с вишевековним искуством не такозване толеранције, бесполне и бесплодне, већ управо заједничког живота различитих народа, с међусобним прожимањем у оквиру једне државе.

 

Данас се у многим земљама ревидирају моралне норме, бришу националне традиције и различитости нација и култура. Од друштва се сада захтева не само да призна право сваког на слободу савести, политичких ставова и приватног живота, већ и да обавезно призна једнакост, ма колико то чудно звучало, добра и зла, супротних по свом значењу. То рушење традиционалних вредности „одозго” не само да повлачи негативне последице по друштва, већ је у корену антидемократско, пошто се спроводи полазећи од апстрактних идеја, далеких од стварности, упркос вољи народне већине, која не прихвата предложене промене и ревизију.

 

Ми знамо да је у свету све више људи који подржавају наш став о одбрани традиционалних вредности, које су хиљадама година чинили духовну, моралну основу цивилизације и сваког народа: вредности традиционалне породице, правог људског живота, укључујући верски живот, живот који није само материјалан, већ и духовни, вредности хуманизма и разноликости света.

 

Наравно, то је конзервативни став. Али, говорећи речима Николаја Берђајева, смисао конзервативизма није у томе што он не дозвољава кретање напред и нагоре, већ у томе што он спречава кретање уназад и надоле, ка хаотичној тами, враћању у првобитно стање.

 

Последњих година смо видели како су се покушаји да се другим земљама наметне наводно прогресивнији модел развоја у пракси претварали у назадовање, варварство, крвопролиће. Тако је било у целом низу земаља Блиског истока и Северне Африке. Таква драматична ситуација се стварала и око Сирије.

 

На сиријском питању међународна заједница је морала да учини судбоносни избор: или да настави да клизи ка даљем урешавању светског поретка, ка владавини права силе, праву песнице, ка увећању хаоса, или да колективно доноси одговорне одлуке .

 

Сматрам да је заједнички успех то што је избор учињен управо на основу фундаменталних принципа међународног права, здравог разума и логике мира. Успели смо да избегнемо, бар у овом тренутку, страно војно мешање у сиријска питања и ширење таласа конфликта далеко ван граница региона.

 

Русија је томе дала суштински допринос. Деловали смо одлучно, промишљено и трезвено. Ниједном нисмо угрозили ни сопствене интересе и безбедност, нити глобалну стабилност. Сматрам да тако и треба да поступа зрела и одговорна држава.

 

Као резултат тога, заједно с нашим партнерима смо успели да преокренемо ток догађаја од рата ка регулисању сиријског политичког просеца и постизања сагласности. Сиријски хемијски арсенал стављен је под међународну контролу. Његово уништење је важан корак у правцу неширења оружја за масовно уништавање.

 

Сиријски преседан је потврдио централну улогу Уједињених нација у светској политици.

 

Како је показао случај Сирије, а сад већ и Ирана, сваки међународни проблем и треба да се решава искључиво политичким средствима, без прибегавања војним акцијама, које немају перспективу и које одбацује већина земаља света.

 

О иранском нуклеарном програму ове године направљен је важан, али тек први корак. Потребно је и даље стрпљиво тражити шире решење, које гарантује Ирану право да развија свој цивилни нуклеарни програм, као и безбедност, то желим да нагласим, свих земаља у региону, укључујући Израел.

 

Међутим, управо је ирански нуклеарни програм био главни аргумент за постављање противракетне одбране (то ћу онако, узгред, да кажем). Шта сад испада? Ирански нуклеарни проблем нестаје, али систем ПРО остаје. И не само да остаје, већ се даље развија. Али, о томе ћу нешто касније

 

Још једном желим да нагласим: Русија је спремна на сарадњу са свим партнерима у циљу гарантовања заједничке и једнаке безбедности за све.

 

Наше председавање „осморком” следеће године биће усмерено на решавање горућих светских проблема, неширење и борбу с међународним тероризмом и трговином дрогом. Такође, водићемо се истим принципима приликом припреме самита БРИКС и ШОС, који ће бити одржани у Русији.

 

Сад улазимо у одлучујућу фазу израде Споразума о Евроазијском економском савезу. Рачунамо да ће текст Споразума бити завршен до 1. маја 2014. да ће бити достављен парламентима Русије, Белорусије и Казахстана. Молим вас, поштоване колеге, да разматрању и усвајању тог документа дате приоритет.

 

Да додам да већ раде радне групе које припремају акционе планове за прикључење Киргистана и Јерменије Царинској унији. Уверен сам да ће реални успеси евроазијских интеграција само повећати интересовање за њих код наших других суседа, укључујући украјинске партнере.

 

Још пре свих догађаја које ових дана гледамо у Кијеву, а ја се надам да ће све политичке снаге у земљи у интересу украјинског народа успети да се договоре и реше све нагомилане проблеме, још пре свих тих проблема, почевши од маја текуће године, Украјина је изразила жељу и присуствује свим састанцима „тројке” као посматрач, да учествује у дискусијама и више пута је изјављивала да је заинтересована да потпише поједине споразуме Царинске уније.

 

Ми никоме ништа не намећемо. Али, ако наши пријатељи желе да сарађују, ми смо спремни да наставимо да радимо на стручном нивоу.

 

Наш интеграциони пројекат је заснован на равноправности, на реалним економским интересима. Ми ћемо постепено да унапређујемо евроазијски процес, не супротстављајући га другим интеграционим просецима, укључујући, наравно, такав зрео интеграциони пројекат као што је европски, полазићемо од узајамног допуњавања и, наравно, наставићемо рад с нашим европским пријатељима на изради новог основног споразума.

 

Поштоване колеге, неколико речи о нашим напорима на даљем јачању Оружаних снага.

 

Већ сам малопре поменуо питање ПРО, ево шта бих хтео о томе да кажем. Нама је потпуно јасно да је систем противракетне одбране само по називу одбрамбени, а заправо његов суштински део има стратешки офанзивни потенцијал. Забринуост изазива и рад на новом оружју, као што су нуклеарне експлозивне направе мале разорне снаге, стратешке ненуклеарне ракете, хиперзвучни ненуклеарни високопрецизни системи предвиђени за наношење удара у кратком временском периоду и на великим растојањима.

 

Пажљиво пратимо развој такозваног концепта „разоружавајућег муњевитог глобалног напада”, постоји такав концепт,који се активно развија у неким земљама. Реализација тих планова може имати врло негативне последице за регионалну и глобалну стабилност.

 

Јачање потенцијала стратешких ненуклеарних високопрецизних система од стране појединих земаља, у комбинацији с повећањем могућности система ПРО, може да поништи све постигнуте споразуме о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања, да доведе до нарушавања такозване стратешке равнотеже снага.

 

Нама је то потпуно јасно. И знамо шта треба да радимо у вези с тим. (Аплауз) Нико не треба да има илузије да може имати војну надмоћ над Русијом. Ми то никад нећемо дозволити. Русија ће одговорити на све те изазове: и политичке, и технолошке. Имамо сав потребан потенцијал за то.

 

Наша војна доктрина и нови модели оружја, којима располаже и које ће тек добити наша војска, омогућавају нам да осигурамо безбедност руске државе.

 

Још много тога морамо да урадимо у вези развоја високопрецизних борбених система. У исто време, већ сада по низу квалитативних параметара модерних стратешких снага за одвраћање ми успешно и по плану постављамо нове границе, и неки наши партнери ће морати да нас сустижу.

 

У циљу даљег јачања наше нуклеарне тријаде, ради се на новим ракетним стратешким системима – копненим, поморским и ваздушним. Наставићемо јачање Ракетних стратешких снага, изградњу флоте нуклеарних подморница. Почињемо и с радом на модерном комплексу стратешке авијације.

 

На реду је стварање глобалног система за извиђање. Изузетно је важно стварање глобалног система за извиђање и навођење на циљ, који ће се користити у јединственом информационом простору и реалном времену за потребе Оружаних снага Руске Федерације. То је везано за јачање нашег сателитског присуства у свемиру.

 

Настављамо да развијамо снаге опште намене: авијације, флоте, Копнених снага. Ове године је по плану на 220 хиљада повећан број редова и наредника-професионалаца. Треба да размишљамо како да створимо припремљену резерву за мобилизацију.

 

Имам предлог с тим у вези: не укидајући одлагање војног рока за студенте, променити систем војне обуке на факултетима; пружити могућност свим студентима да током студирања и каснијих војних курсева прођу војну обуку и добију војничко звање.

 

Овај механизам ће омогућити да се добије довољан број резервиста за најтраженије, пре свега, за техничке армијске специјалности, не позивајући их у Оружане снаге. Молим Владу и Савет безбедности Русије да доставе конкретне предлоге за организацију таквог система.

 

Средства која издвајамо за опремање војске и флоте новим оружјем, за модернизацију војне индустрије су, као што знате, без преседана. Износе 23 билиона триллиона рубаља.

 

У наредној деценији војна предузећа радиће „пуним гасом”. Моћи ће да обнове своју производну базу, да отворе квалитетна радна места. Напомињем да у предузећима војне индустрије ради око два милиона људи. С њиховим члановима породице то чини готово седам милиона. Стручњаци у тој области ће имати стабилан, добро плаћен посао.

 

Већ сад треба да размишљамо какв ће обим посла имати војна предузећа после 2020. године. Не смемо допустити да та предузећа постану превелика и непотребна.

 

Треба јачати наше позиције на светском тржишту. Молим Војно-индустријску комисију да достави предлоге о томе, како би наша предузеча на време могла да се пребаце на производњу цивилних производа, тражених на нашем и страном тржишту.

 

Још нешто бих хтео посебно да нагласим. Ми смо говорили да ће сви војници Министарства одбране, који су дошли на ред до 1. јануара 2012. године, до краја ове године добити сталне стамбене просторије. У најскорије време тај задатак мора бити у потпуности решен. Тако ће и бити. Указујем на то министру одбране, и молим га да се позабави сваким конкретним случајем, да помогне људима да изаберу најпогоднију варијанту.

 

Осећај одговорности за зељму је лајтмотив, то је жила куцавица и основа Устава Русије, то је дужност свакога од нас.

 

Стратешки план развоја земље је познат, у Посланици су конкретизовани основни правци рада, путеви и методи за постизање постављених циљева.

 

Све што је обећано мора се испунити без икаквих изговора, позивања и тумачења. У томе је главни, најтежи задатак власти.

 

Наша обавеза је да јачамо поверење људи. Само у том случају ће расти активност грађана, појавиће се тежња да се да сопствени допринос развоју земље.

 

Понављам, ако је одлука донета, она мора бити извршена. Такав приступ сматрам концентрисаним изразом одговорности и предлажем да он постане девиза у долазећој години, девиза за све: за власт, за друштво, за грађане.

 

Апсолутно сам убеђен да ћемо, ослањајући се на најбоље традиције нашег народа, користећи најсавременије идеје и моделе развоја, решити све задатке који су пред нама и сигурно остварити успех”.

 

„Устав је објединио два основна приоритета – врховни статус права, слободу грађана и снажну државу – истакавши обавезу да се међусобно поштују и бране. Уверен сам да њихов основ мора бити стабилан, а то се у првом реду тиче друге главе Устава која дефинише права и слободе човека и грађанина. Ове одредбе Основног закона су трајне.

 

Савременој Русији је неопходна широка јавна дискусија, али са практичним резултатом у којој иницијативе друштва постају део државне политике и где друштво контролише њено извршавање.

 

Сматрам да сви законски предлози, кључне државне одлуке и стратешки планови морају пролазити кроз цивилну, такозвану „нулту” расправу у друштву уз учешће некомерцијалних организација и осталих институција цивилног друштва.

 

Међуетнички односи су једна од најважнијих тема и захтевају отворени разговор у друштву. Овде су фокусирани многи наши проблеми, многе тешкоће у социјално-економском и територијалном развоју, корупција, мане у раду државних институција и, наравно, неуспеси у образовној и културној политици, што понекад доводи до искривљеног разумевања истинских узрока у међуетничким напетостима.

 

Те напетости не провоцирају просто представници конкретних народа лишени културе и поштовања традиција, како своје тако и туђе. То је својеврсна аморална интернационала чине распојасани и дрски досељеници из неких јужних региона Русије, корумпирани представници правосудних органа који „покривају” етничку мафију и такозвани „руски националисти” и најразличитији сепаратисти који су спремни да од сваке људске трагедије направе повод за вандализам и крваве нереде.

 

Заједно морамо да изађемо на крај са овим изазовом, треба да заштитимо свој међунационални мир, а то значи – и јединство нашег друштва, јединство и целовитост Русије као државе.

 

У мојим мајским указима из 2012. године биле су прецизиране конкретне мере чији је циљ био да се обезбеди динамични развој земље у свим областима. У суштини, ти укази су целовит програм дејстава која би акумулирала вољу милиона људи и тежњу народа Русије да боље живи. Понекада се чује да за реализацију тих планова и циљева недостају средства, да треба смањити захтеве и поједноставити задатке.

 

Сви добро знамо да се економска коњунктура може мењати и да се мења. Али, то не треба да буде повод да се говори о ревизији циљева. Треба радити и тражити решења, јасно постављати буџетске и друге приоритете. Молим вас да актуелизујемо све државне програме.

 

Предстојећа 2014. уодина у Русији је проглашена за годину културе. Она треба да постане година истинског просветитељства, повратку нашим културним коренима, патриотизму и моралности.

 

Ми знамо свеобухватну и обједињујућу улогу културе, своје историје и руског језика за наш вишенационални народ. Имајући то у виду ми морамо градити такву државну политику и у сфери образовања.

 

Нама су потребне школе које немају само образовну функцију што јесте од великог значаја, већ школе које ће васпитавати личност. Грађанина Русије који је усвојио њене вредности, историју и традицију. Људе широких погледа који поседују личну културу, способне да стварају и самостално размишљају.

 

Према последњим статистичким извештајима за јануар – октобар ове године, у Русији је забележен природни прираштај становништва. Такав резултат смо добили први пут од 1991. године. То је веома добар показатељ.

 

Наталитет је прерастао морталитет у више од половине субјеката Руске Федерације. У многим регионима Урала и Сибира, у већини региона Приволжја и Далеког Истока чак је изнад просека за земљу у целини.

 

Међутим, треба имати у виду и нешто друго. Сада своје породице почиње да ствара генерација `90-тих када је морталитет био највећи, када је био катастрофалан. И зато су неопходни посебни напори да бисмо добили неповратни демографски тренд.

 

Влада је већ одредила како да се приступи реализацији програма изградње доступних станова. У оквиру тог програма, до краја 2017. године у плану је да се додатно изгради више од 25 милиона квадратних метара стамбеног простора са целокупном социјалном инфраструктуром да би породице са просечним приходима могле да побољшају своје стамбене услове. Предлажем да се овај програм назове „Станови породицу” и да се на овај проблем сконцентрише сва пажња.

 

Чињеница је да још осећамо последице глобалне економске кризе. Али, треба отворено рећи: основни узроци економског успоравања имају унутрашњи, а не спољашњи карактер.

 

Према обиму БДП Русија добро стоји – ушла је у петорку највећих светских привреда. Међутим, према тако кључном показатељу као што је продуктивност рада, заостајемо два до три пута за водећим земљама. Треба форсирано превазићи тај заостатак.

 

Да би се то остварило, треба ангажовати нове факторе развоја. Који су то фактори? Сви их добро знају. То су квалитетно високо образовање и еластично тржиште рада, повољна инвестициона клима и савремене технологије.

 

Тражим од владе да заједно са Руском академијом наука обави корекцију перспективних праваца развоја науке и технике. У складу са коригованим приоритетима мора да функционише и недавно формирани Руски научни фонд. Он је позван да се усредсреди на финансирање фундаменталних истраживања и програма са дугорочним хоризонтом реализације. Овај посао сматрам општенационалним задатком.

 

Примењена истраживања морају бити базирана на технолошким платформама.

 

Данас од просечно 265 добијених научних резултата само један – само један! – бива правно заштићен. Улагање у додатну вредност која се формира од промета интелектуалне својине у БДП Русије износи мање од једног процента. То не да је мало, то је веома мало. У САД овај показатељ износи 12 одсто, Немачкој 7-8, а у суседној Финској – 20 одсто. Због тога технолошке платформе морају бити усмерене на добијање конкретних резултата, на добијање патената и лиценци и на практичну примену проналазака.

 

Морамо да подстакнемо унутрашњу тражњу према високим технологијама. Од посебног је значаја унутрашња тражња за таквим технологијама. У ту сврху непоходно је искористити систем државних поруџбина и инвестиционе програме државних корпорација. То је огроман новац, то су билиони рубаља.

 

Следећи задатак је подршка несировинском извозу. Овај систем у пуном обиму није профункционисао. Остало је много бирократских баријера. Добијање извозних дозвола траје више од двадесет дана. Поређења ради, у Сједињеним Државама то траје шест дана, у Канади и Јужној Кореји – по осам. Сва ова питања треба уврстити у „мапу пута” за подршку извозу. Молим владу да до 1. марта 2014. године заједно са Агенцијом за стратешке иницијативе сачини програм који ће то решити.

 

Важан задатак је и повећање привлачности сеоских територија за живот и рад.

 

Сада у први план избија задатак да људи остану у селу, да се направи савремена и комфорна инфраструктура у сеоским територијама.

 

Више пута се чула идеја коју подржавам: сви региони у земљи могу дати двогодишњу пореску паузу новим малим предузећима која раде у производној, социјалној и научној области.

 

Осим тога треба предвидети да мала предузећа и индивидуални предузетници могу платити порезе и осигурање по принципу „једног шалтера”. То су разна плаћања. Треба их једноставно свести на једно место и да их могу платити истовремено.

 

Треба уредити примање на посао страних грађана који у Русију долазе без виза, повећати одговорност послодаваца за радне обавезе страних радника. Ако живе и раде у Русији и користе њен ситем образовања и здраваствену заштиту, онда треба да имају одговарајуће обавезе, треба да плаћају порез и друге обавезе.

 

Треба појачати контролу мотива уласка страних грађана у Русију. То чине све цивилизоване земље. Држава мора да зна зашто и на које време странац долази у Русију. При том треба решити питање странаца који су у земљу ушли без визе и дуго се налазе у Русији без одређеног циља. Они вероватно имају одређени циљ, али држава то треба да зна. Њихов боравак у земљи треба да буде ограничен, а онима који прекрше правила боравка треба да буде забрањен улазак у земљу. У зависности од тежине дела – од 3 до 10 година.

 

Пре две године смо, заједно са бизнис заједницом, почели системски рад на побољшању пословне климе у Русији. Директно ћу рећи: има и добрих резултата. Можда је мало ко очекивао да ће се ти резултати остварити, али они, понављам, постоје. Треба ићи даље. До 2015. године треба да буде формирана нормативно-правна база за повољно вођење бизниса.

 

Због тога ћемо од следеће године активирати национални рејтинг стања инвестиционе климе у регионима Русије. У суштини, то ће постати механизам за оцену реализације националне предузетничке иницијативе у сваком од субјеката Федерације.

 

Према оценама експерата, само у прошлој години, на основу оцена стручњака, проток руске робе кроз офшор зоне или полуофшор зоне износио је 111 милијарди долара – то је петина читавог нашег извоза. Половина од 50 милијарди долара руских инвестиција у друге земље такође је дошла из офшор зона. Оволики обим изношења капитала, који треба да ради за Русију представља директне губитке државног буџета.

 

Дохоци компанија које су регистроване у правном систему офшор зона а припадају руском крајњем власнику, морају бити опорезовани по нашим правилима, а порези морају бити уплаћени у руски буџет. Треба смислити схему како тај новац узети.

 

У неким земљама већ постоји такав систем: желите у офшор, изволите, али новац овамо.

 

Компаније које су регистроване у иностраним правним системима не смеју да имају нашу државну подршку, укључујући кредите ВЕБа и државне гаранције. Њима треба забранити да закључују уговоре са државом, а и уговоре који имају везе са државним структурама.

 

Другим речима: ко жели да користи олакшице, државну подршку и да остварује профит у Русији – има да ради у Русији и да се региструје по њеним законима.

 

Треба повећати транспарентност привреде. За давање потпуно нетечних и непотпуних података о реалном стању банака, осигуравајућих компанија, пензионих фондова и других финансијских организација неопходно је увести кривичну одговорност yа њихова руководства.

 

Потребно је наставити принципијелну и чврсту линију на ослобађање нашег кредитно-финансијског система од најразличитијих „канцеларија за прање новца” или како их још називају – „перионица новца”. При том интереси савесних клијената и депонената проблематичних банака морају бити поуздано заштићени.

 

Борба против разводњавања пореске основе и најразличитијих шема са офшор зонама – данас је светска тенденција. Ове теме се темељно разматрају и у групи Г-8 и у Г-20. И Русија ће водити такву политику како на међународном тако и на националном нивоу.

 

Захтеви одговорности у пуној мери се не тичу само приватног бизниса, већ и руководстава компанија које су под контролом државе и развојних институција.

 

Све сличне структуре морају израдити властите дугорочне стратегије и у њима означити јасне циљеве и показатеље персоналне одбоворности руководства. У уговорима о раду менаџмента неопходно је предвидети одговорност за неизвршење постављених задатака, укључујући и материјалну одговорност.

 

На Далеком Истоку и у Источном Сибиру предлажем да се формира мрежа специјализованих територија са унапређеним економским развојем и посебним условима за организовање производњи ван сектора сировина које ће бити оријентисане на извоз. За нова предузећа у таквим зонама, на тим терторијама, мора бити предвиђено петогодишње ослабађање од плаћања пореза на профит.

 

До 1. јула 2014. године треба одредити где ће се налазити такве територије и донети све нормативно-правне акте неопходне за њихов рад, посебно имајући у виду величину постављеног задатка. Молим председника владе да овај посао стави под своју личну контролу.

 

Уверен сам да ће окретање Русије према Тихом океану и динамични развој свих наших источних територија створити нове могућности у економији и отворити нове хоризонте, што ће дати додатне инструменте за вођење активне спољне политике.

 

Извор: Факти