Овде се можете упознати са целокупним интервјуом, уклучујући необјављене у штампи делове.

Интервју Амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина

листу „Вечерње новости“

ВЕРУЈЕМ да је нова влада Србије сасвим одлучна да ради на даљем јачању односа Београда и Москве. Врло добро смо сарађивали са многим министрима у прошлој влади и не видим зашто се та пракса не би наставила и с новим кабинетом. Можда нећемо имати исте ставове по свим питањима у свету, али је у обостраном интересу да што више гранамо наше везе. Верујем у њихову добру будућност, као и у добру будућност Србије.

Овако руски амбасадор у Србији Александар Чепурин види перспективу односа двеју земаља после устоличења новог министарског тима у Немањиној 11. Он ту своју тезу поткрепљује тако што на почетку интервјуа за „Новости“ парафразира премијера Александра Вучића: - Србија је пријатељ Русије - тако је било, тако јесте и тако ће бити.

* Русија се приликом присаједињења Крима позвала и на одлуку Међународног суда правде о легалности косовске независности. Значи ли то да Москва може и да промени свој став и призна независно Косово?

- Апсолутно неће бити никакве промене става Русије према Косову. Наш став ослања се на међународно право и Резолуцију СБ УН 1244. Када смо се позвали на одлуку МСП, то смо урадили управо да бисмо истакли циничну примену двоструких аршина САД и низа западних земаља. За њих је прихватљиво и исправно када се примењује сила против суверене државе како би се одвојио део њене територије, а мирно, једногласно изражавање воље грађана Крима у условима државног удара у Кијеву - проглашавају нелегитимним.

* Значи ли то да можемо и убудуће да рачунамо на подршку Русије у решавању косовског проблема, пре свега у међународним институцијама и Савету безбедности УН?

- Русија ће и даље пружати Србији подршку у вези са Косовом. Можете да рачунате на нас у свим међународним институцијама. Србији су по овом питању потребни савезници и истомишљеници, морална подршка.

* Србија је одбила притисак Запада и није увела санкције Русији због кримске кризе. Какве последице би евентуална промена те одлуке имала по наше односе?

- Полазимо од тога да Србија има своје интересе и да жели да их следи и брани, а не да по сваку цену „трчи“ за туђим одлукама, покушавајући да буде гласнија од других. Потребно је да размишљамо о нашим заједничким интересима и како ћемо проширивати сарадњу. Пре годину дана смо у Сочију потписали Декларацију о стратешком партнерству и има још простора за развијање билатералних односа.

* Због нарушених политичких односа између Русије и ЕУ, колико ће се даље евроинтеграције Србије одразити на сарадњу Београда и Москве?

- Србија је јасно одредила своје спољнополитичке приоритете. Ви желите да се прикључите ЕУ, и то је ваше суверено право. Ми се у то не мешамо. С друге стране, Србија је рекла да неће радити против интереса Русије, и то такође поздрављамо.

о Може ли Србија у блиској будућности да се нађе пред избором Брисел или Москва?

- То су осетљива питања. Свет се мења често и изненада, и данас у њему има више центара моћи. Ту су ЕУ, САД, Русија, Кина и остале... И између њих треба да буде успостављен баланс, не моћи, већ сарадње. Тај модел је потребно тражити.

Стабилност међународне полицентричне архитектуре, која је у процесу формирања, може да буде обезбеђена само путем равноправне сарадње водећих центара привредног раста и политичког утицаја базирајући се на међународном праву и партнерству цивилизација.

* А како би Москва реаговала ако би се Србија прикључила НАТО?

- Колико видим, мало ко у Србији сада говори да је то потребно. Питање је и шта ће се дешавати у будућности, хоће ли НАТО и даље постојати или ће се развијати сарадња Европе, Русије и Кине, с тим да Москва буде везивни ланац између Брисела и Пекинга. Наш став о НАТО је једноставан и познат - та алијанса је била створена против Совјетског Савеза. СССР више нема и НАТО је остатак прошлости, Хладног рата. Нећу ни да спомињем ужас који је у вези са НАТО Србија преживела у недавној прошлости. Не знам има ли Срба који маштају да започну конфронтацију са Русијом или да преусмере на њу своје ракете.

* Има оних који мисле да је свет отварањем украјинске кризе дошао на праг новог глобалног рата?

- Можда неке друге земље имају такав интерес, Русија сигурно не. Чинимо све да до тога не дође. Проблеме у Украјини треба да решавају сами Украјинци, на миран и политички начин. Русија је током последње деценије, без обзира на то што су били потпуно усмерени према ЕУ, у значајној мери, са десетинама милијарди долара, помогла украјинску економију. Сада ћемо видети како ће их Европа субвенционисати. Потребно је тражити компромисе, сарађивати, тражити моделе новог уређења света, међународног права у којем нема двоструких аршина и лицемерја.Русија је имала више од деценије брзог и одрживог развоја и сад треба да заузме место у свету које заслужује. Са моје тачке гледишта, убрзани привредни развој, стварање квалитетних радних места, побољшање животног стандарда, јесу кључ ка будућности Србије. Ми желимо да стварамо јединствен привредни и хуманитарни простор од Владивостока до Лисабона, између осталог, како бисмо обезбедили и нашу сигурност. У сваком случају, нови Хладни рат и Гвоздена завеса нам нису потребни. Кажу да се историја понавља два пута. Прво као трагедија, онда као фарса. А Русији фарса није потребна.

Постоји ли опасност од домино ефекта украјинске кризе на Балкан и новог мењања граница у региону?

- Домино ефекат смо видели кад је Запад покушао да се меша и намеће своју вољу у СФРЈ, Авганистану, Либији, Ираку, северној Африци, Сирији, а све под алибијем одбране демократије. Ако је Србија јака држава, пре свега привредно, онда ће и њене перспективе бити позитивне и лакше ће бранити своје интересе.

* Можемо ли очекивати неке веће руске инвестиције и у којим областима?

- Претходних годину дана направљен је читав низ корака у привредној сарадњи, пре свега у енергетици, железничкој инфраструктури. Захваљујући руском кредиту, надам се да ће на вашим пругама возови ићи четири пута брже. Има доста позитивних примера успешних руских инвестиција у Србији, као што су Мајданпек, НИС, „Гаспром“, „Лукоил“, Збербанка... Не тражимо никакве привилегије, већ повољан и уређен пословни амбијент. Предност руских компанија је та што оне имају новац, капитал за улагање, а још и жељу за то.

* Када ће се интензивирати радови на изградњи „Јужног тока“ кроз Србију? Шта је спорно, пошто се није далеко одмакло од заваривања једне цеви?

- Није тачно да су ствари замрле. Све се одвија по плану, а и Русија и Србија су веома заинтересоване за реализацију овог пројекта. Потписани су сви неопходни уговори и споразуми, израђени планови. Сада је потребно решити питање „Јужног тока“ у целини.

* Да ли је тај пројекат угрожен, с обзиром на затегнуте односе Русије и ЕУ?

- Русија преговара са ЕУ како се стандарди и правила не би мењали и измишљали преко ноћи. У „Јужни ток“ су укључени највећи европски концерни низа земаља и то су и њихови интереси које ћемо, надам се, бранити заједно. 

Да ли је у плану посета Београду председника Владимира Путина Србији или неког другог високог званичника Русије?

- Постоје планови о посетама високих званичника и сада је на руководствима две земље да усагласе евентуалне термине. Следеће недеље, поводом заједничке руско-српске конференције посвећене стогодишњици Првог светског рата, долази делегација руске Думе, на челу са њеним председником Сергејом Наришкином. Ми Словени имамо лошу особину да значајне догађаје из прошлости критикујемо и умањимо њихов значај. А мало народа има такве историјске примере храбрости и праведности као што је случај са нама, и тога је потребно да се сећамо.

* Како коментаришете спекулације да се Москва директно мешала у састав нове владе, па чак и захтевала да Ивица Дачић остане у њој, а да Зорана Михајловић више не буде у министарском кабинету?

- У таквим разговорима ја не само да никад нисам учествовао, него им никада нисам ни присуствовао! То је искључиво унутрашње питање ваше земље. Све те спекулације су чиста фантазија, која нема граница.

* У Нишу функционише Центар за ванредне ситуације. Да ли је реч о војном позиционирању Русије на Балкану, будући да ваше министарство за ванредне ситуације располаже респектабилним војним арсеналом?

- Наша сарадња има хуманитарни карактер. Желимо да помогнемо да се Србија очисти од заостале НАТО муниције. Русија је дала донације у износу од 30 милиона долара за то, тамо ради 37 руских стручњака... Током ове године биће проверена и деминирана значајна површина на четири локације. Желимо да помогнемо и да се формира координационо тело које ће вршити стални мониторинг ванредних ситуација и слати помоћ не само Србији, већ и целом региону.

ЧЕСТИТКА МЕДВЕДЕВА

Председник Владе Србије Александар Вучић састао се јуче са амбасадором Чепурином, који му је уручио честитке руског премијера Дмитрија Медведева.- „Русију и Србију повезују традиционални пријатељски односи. Сигуран сам да даљи развој читавог комплекса билатералне сарадње у пуној мери одговара темељним интересима народа наших земаља. Желим Вам, поштовани господине Вучићу, добро здравље, просперитет и успех у Вашој одговорној државној делатности“ - наводи се у честитки.

Данијела Милинковић | 30. април 2014.