Ненад Поповић: Руски гас и Јужни ток за Србију немају алтернативу

АЛТЕРНАТИВА ГАСОВОДИМА ЈУЖНИ И СЕВЕРНО ТОК НЕ ПОСТОЈИ ЈЕР ЈЕ ПРОЈЕКАТ ГАСОВОДА НАБУКО ОБУСТАВЉЕН

* Србија са Јужним током постаје важно европско геостратешко чвориште из којег може да црпи и економски и политички утицај с обзиром на све веће потребе за енергентима у ЕУ. Као једиња земља учесница овог споразума која није чланица ЕУ - Србија ће од стране Брисела бити третирана са више пажње, а њени интереси са више уважавања

* Нисам сигуран да ли је Хилари Клинтон захтевала од Ангеле Меркел да Немачка „пронађе алтернативе руском гасу”, али сам итекако сигуран какав би био одговор Немачке на тај захтев

* Немачка се у међународним односима води искључиво сопственим политичким и економским интересима што је и показала изградњом Северног тока и развојем најбољих економских односа са Русијом са којом је прошле године остварила рекордни обим робне размене од преко 80 милијарди евра

* Исто као Немачка треба да се понаша и Србија која има историјску шансу да кроз учешће у Јужном току осигура економску, политичку и енергетску будућност за своје грађане. Ту шансу не смемо да одбацимо

_________________________________________________________________________________________________

Пише: др Ненад ПОПОВИЋ, потпредседник Народне скупштине и ДСС

БИВША америчка државна секретарка Хилари Клинтон затражила је пре тачно годину дана од Србије да „пронађе алтернативу руском гасу” предлажући нови пројекат „Јужни коридор” којим би се природни гас транспортовао од Каспијског мора и централне Азије до Европе.

Полемику која се данас у Србији води око гасовода Јужни ток треба посматрати у том светлу, односно као наставак покушаја да Србија напусти Јужни ток и постане део неког другог, непостојећег пројекта. Ипак, без обзира на мотиве из којих је ова полемика покренута, као човек демократске оријентације, сматрам да је свака јавна расправа о најважнијим друштвеним и екномским питањима добродошла. Али, такве расправе треба да буду озбиљне, засноване на релевантним чињеницама и аргументима, а не да их карактерише било која врста политичке или идеолошке острашћености.

Овај дијалог посебно не сме да се води на основу предрасуда одређених друштвених групација да је све што долази из Русије лоше, а све што долази са запада добро.

Да други тако размишљају, Русија никада не би била највећи економски партнер Запада, пре свега Немачке, са којом је прошле године остварила рекордни обим робне размене од преко 80 милијарди евра, нити би ове две земље заједнички учестовале у изградњи стратешког гасовода Северни ток.

Ако је партнерство са Русијом добро за једну Немачку, не видим разлог зашто оно не би било добро и за Србију?

Полемика која се данас у Србији води око Јужног тока само је наставак раније полемике која се водила око куповине Нафтне индустрије Србије (НИС) од стране руског државног нафтног гиганта Газпрома. Али, као што каже једна изрека, „од свих критичара највећи је, најгенијалнији и најнепогрешивији – време.”

За пет година колико Газпром управља НИС-ом, ова компанија је од губиташа, којег су плаћали грађани Србије, постала једна од највећих и најуспешнијих компанија у Југоисточној Европи која је само прошле године на име пореза у буџет Србије уплатила скоро милијарду евра.

То је готово 15 одсто целокупног буџета Србије за 2013. годину. Удео ове компаније у нашем БДП је чак 8.3 одсто, као целе српске пољопривреде. Поред тога, НИС је исплатио 12,4 милијарди динара на име дивиденди, што је највише у историји Србије, при чему је републички буџет приходовао око 4,6 милијарди динара.

У следеће три године НИС ће у Србију уложити додатних 1,5 милијарди евра што ће бити снажан развојни импулс за целокупну привреду Србије имајући у виду да стотине малих и средњих предузећа раде као добављачи за НИС.

Корист коју наши грађани и привреда сада осећају од продаје НИС-а Газпрому биће још већа после изградње Јужног тока на територији Србије.

У времену када енергенти, а посебно гас, постају највреднија роба на глобалном тржишту, учешћем у овом пројекту Србија обезбеђује стабилно снабдевање гасом од Руске Федерације која у овом тренутку поседује највеће резерве природног гаса на свету. Укупне светске резерве гаса износе 193 трилиона кубних метара од чега Газпром поседује 35 трилиона кубних метара.

Колико је важно имати Русију за стратешког партнера у снабдевању гасом говоре и резултати истраживања Америчког института за истраживање нафте и гаса да ће до 2050. гас иза себе оставити нафту и постати главни енергент на свету. То је и логично јер гас има све предуслове да буде гориво будућности: савремене технологије за експлоатацију и на земљи и у мору, високу ефикасност, релативно ниску цену и значајне еколошке предности.

Деветнаести век је био век угља, 20. век је био век нафте, а 21. век је век природног гаса.

Гасовод Јужни ток је заједно са гасоводом Северни ток, који заједнички граде Русија и Немачка у Северном мору, највећи гасовод на свету који треба да обезбеди дугорочну стабилност у снабдевању гасом читаве Европе. Србија је део овог пројекта захваљујући енергетском споразуму које су Владе Србије и Русије потписале у Москви у јануару 2008. године, а који је у српском парламенту усвојен у септембру исте године убедљивом већином од 214 гласова народних посланика.

Стратешка одлука да гасовод Јужни ток пролази кроз Србију није донета на лак начин, будући да су све процене - политичке, безбедносне и економске - указивале на то да траса гасовода треба да пролази кроз Румунију.

Акционари Јужног тока вршили су огроман притисак на Русију да траса гасовода пролази кроз Румунију из два разлога: први разлог је економски, будући да је траса гасовода кроз Србију дужа и скупља; док је други разлог био политички и безбедносни, а то је да се не допусти да гасовод пролази кроз једину земљу учесницу овог пројекта која није чланица Европске уније и која је и раније била поприште политичких нестабилности. Међутим, захваљујући тадашњем политичком врху Србије, као и председнику Русије Владимиру Путину који је увидео значај изградње гасовода за даљи развој пријатељских односа две земље, постигнут је договор да Србија учествује у овом важном геостратешком пројекту. Други акционари нису гледали благонаклоно на ову одлуку, али нису могли да утичу да се он промени.

У Србији је створен погрешан утисак да је предузеће „Јужни ток” искључиво у руском власништву. Највећи акционар "Јужног тока" је руски Гаспром који има половину власништва у заједничком предузећу али другу половину поседују италијански ЕНИ (20 одсто), француски ЕДФ (15 одсто) и немачки БАСФ (15 одсто).

Седиште Јужног тока, чији су власници из Русије, Немачке, Француске и Италије налази се у толико помињаном швајцарском граду Цугу. У истом граду где је основано и заједничко предузеће Газпрома и Србијагаса.

Јужни ток ће се од компресорске станице Рускаја, на обали Црног мора, простирати морским дном дужином од 925 километара, на дубини већој од две хиљаде метара, до бугарске обале, а потом копненим путем у укупној дужини од 1453 километара.

Гасовод ће имати четири линије, капацитета од по 15,57 милијарди кубних метара годишње.

Изградња гасовода започета је у децембру прошле године на Црном мору, а завршетак изградње и достизање пуног капацитета од 63 милијарди кубних метара годишње очекује се у 2018. години.

Алтернатива гасоводима Јужни и Северни ток не постоји будући да је пројекат гасовода Набуко на којем су инсистирале одређене западне земље обустављен због недостатка финансијских средстава.

Према акционом плану, почетак изградње гасовода Јужни ток у Србији планиран је за јануар 2014. године, а завршетак радова и почетак испоруке гаса очекује се док краја 2016.

Дужина трасе гасовода кроз Србију износиће 411 километара, док је очекивани капацитет 40,5 милијарди кубних метара природног гаса годишње.

Посматрано са економског аспекта, изградња гасовода Јужни ток у Србији допринеће повећању запослености и укупне привредне активности у земљи. У тренутку када се у Србији воде полемике о недостатку подстицајних средстава за покретање привредне активности и отварање нових радних, изградња гасовода може да обезбеди инвестиције од преко две милијарде евра и да упосли директно две хиљаде људи. Индиректно може да запосли и неколико пута више будући да ће саму изградњу гасовода пратити мноштво других делатности које ће такође изводити српске компаније.

С друге стране, постојање гасовода на дужи рок омогућиће стабилан и одрживи развој привреде, а посебно производне индустрије која користи гас као енергент или сировину у производњи. То значи да ће Јужни ток посредно довести до већег инвестирања у Србију и српску производњу, и то не само руских компанија. Поред тога, као учесница Јужног тока, Србија има могућност складиштења гаса у Банатском двору и другим потенцијалним складиштима гаса, што с једне стране осигурава енергетску безбедност грађана и привреде, док с друге стране пружа могућност да се гас складишти онда када се најмање користи, у летњим месецима, а продаје на тржишту онда када је његова цена највиша, у зимским месецима. Учешћем у пројекту Јужни ток Србија ће само од годишњих такси на промет гаса зарађивати 200 милиона евра годишње.

У политичком смислу, са овим гасоводом Србија постаје важно европско геостратешко чвориште из којег може да црпи и економски и политички утицај с обзиром на све веће потребе за енергентима у ЕУ. Као једиња земља учесница овог споразума која није чланица ЕУ - Србија ће од стране Брисела бити третирана са више пажње, а њени интереси са више уважавања.

Јужни ток ће ојачати међузависност актера који учествују у том пројекту и допринети повећању степена националне безбедности - тако да никоме неће бити у интересу да се на овом простору стварају сукоби и нестабилности које би могле да резултирају прекидом снабдевања гаса. Другим речима, НАТО никада не би бомбардовао Србију да је она 1999. године имала Јужни ток.

Србија треба да води рачуна пре свега о сопственим интересима, а њен интерес је да осигура економску и енергетску безбедност за њене грађане и привреду, као и већи утицај на политичке процесе и одлуке које се тичу њене судбине. Испуњење тог интереса јој гарантује учешће у пројекту гасовода Јужни ток.

Истим мотивима се водила и Немачка када је донела одлуку о изградњи гасовода Северни ток са Русијом.

Нисам сигуран да ли је Хилари Клинтон захтевала од Ангеле Меркел да Немачка „пронађе алтернативе руском гасу”, али сам итекако сигуран какав би био одговор Немачке на тај захтев.

Немачка се у међународним односима води искључиво сопственим политичким и економским интересима што је и показала изградњом Северног тока и развојем најбољих економских односа са Русијом.

Исто тако треба да се понаша и Србија која има историјску шансу да кроз учешће у Јужном току осигура економску, политичку и енергетску будућност за своје грађане. Ту шансу не смемо да одбацимо.

(Време)