Русский 
Од нашег специјалног извештача
Москва – Израда мозаика за куполу Храма Светог Саве ближи се крају, а у московском атељеу у којем тренутно ради академик Николај Мухин већ су почеле припреме за паковање првих делова који ће у априлу бити транспортовани у Србију.
Када сви делови мозаика буду довршени и стигну у Београд, почеће и њихово постављање у куполу, а светосавски храм ће поред своје величине бити препознатљив и по највећој сцени приказа Вазнесења Господњег на свету.
– Постављање мозаика биће готово у децембру – рекао је Николај Мухин за „Политику”, прекрстивши се и додавши на српском: „Ако Бог да.”
Николај Александрович Мухин један је од друштвено најпризнатијих уметника у Русији и сигурно најпознатије име иконописа у православљу. Није му без разлога било поверено унутрашње уређење Храма Христа Спаситеља у Москви, највећег саборног храма Руске православне цркве, срушеног до темеља експлозивом по наређењу комунистичких власти 1931. године, па поново изграђеног у последњој деценији 20. века.
Мухин је у разговору с новинарима приступачан, непосредан и отворен.
– Тежина целог мозаика у куполи Храма Светог Саве биће импозантних 40 тона, а сваки постављени комадић мозаика моћи ће да издржи оптерећење од 20 килограма, што је дупло више од прописаног стандарда. Површина композиције Вазнесења Господњег са ликом Христа, богомајке, анђела и апостола заузимаће површину од 1.230 квадратних метара – објашњава Мухин.
Храм Светог Саве је један од највећих православних храмова у свету. По својим размерама готово је истоветан са Софијским храмом – Аја Софијом у Истанбулу, али су пречник централне куполе београдског храма (35 метара) и њена висина (65 метара) већи.
Пре почетка израде мозаика, који уз одобрење руске државе финансира компанија „Гаспром њефт” са четири милиона евра, Мухин је у Италији и Турској обилазио цркве у којима је представљена библијска сцена Вазнесења Господњег. Детаље тамошњих решења ове теме је, како каже, посматрао уз помоћ двогледа. На основу тако сакупљених искустава и изучавања византијских, староруских и средњовековних српских традиција, Мухин ће у Храму Светог Саве представити сцену Вазнесења која је по оригиналности композиције без премца у црквеној уметности православља.
– Криво ми је што ће таква јединствена купола постојати само у Србији, а за сада још не и у Русији – признаје Мухин.
Скоро стотину људи укључено је у израду мозаика у радионици – атељеу у Москви, у зависности од појединих фаза овог процеса. Овде влада готово војна хијерархија – командант Мухин инструкције издаје „бригадирима”, стручњацима задуженим за поједине области, који даље руководе извршиоцима – заправо дипломцима московских и петроградских института Руске академије уметности. У појединим етапама радова на мозаику, кад га стваралачки занос понесе, Мухин често зна и да преспава у радионици.
Манана Попова из московског Међународног фонда помоћи Унеску, који је опремио радионицу у којој настаје мозаик, наводи да „монументално сликарство захтева детаљно планирање”. Њене речи постају очигледне чим се крочи у овај објекат грандиозних размера – делови мозаика високи су и по шест метара, па уметници раде на њима користећи грађевинске скеле у неколико нивоа. Радионица је опремљена алатима потребним за резање и клесање смалта (кобалтног стакла које преовлађује мозаицима) и природног камена, постоје специјална складишта за чување материјала, као и за справљање смесе за лепљење мозаика. Док разговарамо, у позадини се чује куцкање клесарских чекића.
– Тренутно ниједна земља у свету нема овакву радионицу за израду мозаичких композиција – напомиње Попова.
Николај Мухин је у Србију први пут дошао 1994. године са почившим руским патријархом Алексијем Другим. Још тада је, приликом обиласка Храма Светог Саве, почео да размишља о његовом уређењу.
– Изградња храма још није била довршена, али био сам потресен његовом величином. Протонеимар Храма Светог Саве Војислав Миловановић само нам је напоменуо да би требало израдити мозаик у куполи. Ето, од тада су прошле 23 године – каже Мухин, који је у међувремену учествовао у унутрашњем уређивању неколико објеката Српске православне цркве.
О Србима и Србији има само лепе речи. На питање да ли му је можда понуђено српско држављанство, одговара одрично.
– Али ако је таква могућност правно изводљива, са задовољством бих га прихватио – искрен је Мухин.
Смалт и игра светлости
Мозаик се израђује старом техником употребе смалта, односно кобалтног разнобојног стакла, једног од најдуговечнијих материјала коришћеног још за израду римских мозаика, који ни после два миленијума нису изгубили лепоту и сјај. Ипак, прављење мозаика од смалта и природног камена је ручни рад који захтева изузетну пажњу приликом слагања боја сваког појединог комадића, јер је готово немогуће стопроцентно предвидети какав ће ефекат дати под игром светлости на њиховој површини. Због тога у радионици постоји и специјално осветљење, па се мозаици током израде излажу различитим светлосним ефектима, који симулирају оне под којима ће се наћи кад буду постављени у куполу Храма Светог Саве.
Спреман пројекат за олтар
Николај Мухин већ је припремио пројекат за израду олтара светосавског храма, јер како каже, „храм није храм без куполе и олтара”. Очекује се завршни договор за његову израду, а могао би да буде довршен до краја 2019. године, када ће бити прослављено осам векова од стицања аутокефалности Српске православне цркве.
– Глава Христа спаситеља у олтару биће широка четири метра, а распон његових руку биће 17 метара – објашњава Мухин. Површина олтарске композиције требало би да буде 3.167 квадратних метара, а у реду светаца који ће бити приказани налазиће се и сам Свети Сава.
Преузето је са http://www.politika.rs
Мухин: Била би ми част да добијем српско држављанство (фото)
„Нико ми ништа није нудио и то питање никада до сада није покретано. Не знам да ли постоји правна основа да грађанин Русије има двојно, руско-српско држављанство и о томе ћу се распитати. Ако таква могућност постоји, ако није у супротности са законом Руске Федерације, са задовољством ћу узети држављанство Србије. То би за мене била велика част“, каже Мухин, одговарајући на питање да ли су тачне гласине да прижељкује српски пасош.
Мухин је први пут дошао у Србију 1994. године када је у посети нашој земљи боравио блаженопочивши патријарх московски и целе Русије Алексиј Други. Тада није могао ни да замисли да ће у Србији радити више од 15 година и да ће ту стећи много пријатеља. За то време он је за Српску православну цркву осликао четири храма и иконостас у манастиру Липовина.
„О декорисању Храма Светог Саве почео сам да размишљам 1994. године, приликом моје прве посете Србији. Тада сам био са делегацијом коју је предводио руски патријарх Алексиј Други. Сећам се да сам био фасциниран величином београдског Храма, јер тада још није био изграђен Храм Христа Спаситеља у Москви“, прича Мухин.
Тренутно са својим тимом, састављеним од стотинак врсних руских уметника, у московској радионици Мухин ради на изради мозаика за куполу Храма Светог Саве. Како каже, у атеље се последњих месеци готово преселио.
„Овај посао је смисао мог живота. То је оно што испуњава цело моје биће, то је разлог мог постојања. Ништа друго и не умем да радим. Због грандиозности овог подухвата, са мислима о београдском Храму лежем и са њима се будим. То је постало нешто најзначајније у мом животу“, каже он.
Мухин припада најужем кругу руских мајстора иконописа, а често је називан и „најбољим наследником великог Андреја Рубљова“. У Русији и целом православном свету ужива изузетно велики углед.
Светску афирмацију стекао је радећи на фрескама у Храму Христа Спаситеља у Москви, за шта је добио и признање Руске православне цркве — Орден Сергија Радоњишког. Осликавао је православне храмове широм света — у Загребу у Хрватској, Нијагати у Јапану, у САД у држави Охајо, на Малти, Азербејџану итд.
Искуства стечена у осликавању московског Храма су драгоцена за њега и његов тим, али се задаци знатно разликују од ових који су сада постављени када је реч о декорисању београдског Храма.
„Не могу се поредити та два храма, јер се ради о принципијелно различитим стварима и задацима. Код нас у Храму Христа Спаситеља је зидно сликарство, тј. то су фреске, а у Храму Светог Саве су мозаици. Све је другачије — технологије, логистика, припрема, материјали, количине. Заиста има много разлика“, објашњава Мухин.
На осликавању московског Храма радило се чак и ноћу, а посао је завршен за рекордних осам месеци, иако је реч о скоро дупло већој површини.
С друге стране, Мухин обећава да ће радови на куполи Храма Светог Саве бити у потпуности завршени у предвиђеном року, до децембра ове године. За то су најзаслужнији руски уметници и руска енергетска компанија „Гаспромњефт“, која је донирала 4 милиона евра за израду унутрашње декорације куполе.
Београдски Храм биће украшен по узору на примерке византијских мозаичних декорација 12. века. У куполи Храма ће се налазити композиција Вазнесења Господњег са Спаситељем и Пресветом Богородицом, апостолима и арханђелима и празничним тропарима.
Сферичну славу Христа подржавају четири анђела у белим одеждама, композиционо образујући крст. Црвена боја и злато на крилима анђела уносе тријумфалну ноту празника Васкрсења Господња, који претходи Вазнесењу.
Мухин је већ разрадио и изглед олтарског простора, али пре тога мора да се уговори тај део посла. Да би олтар био завршен до почетка 2019. године, када се обележава 800 година аутокефалности СПЦ оличене у првом архиепископу Светом Сави, Мухин и његов тим морали би већ у јулу да приону на посао. Сада је то, међутим, у рукама добротвора и — Бога.
Преузето је са https://rs.sputniknews.com
