Украјина је очекивано данас била главна тема Московске конференције о међународној безбедности, иако није била најављена

Отварајући конференцију на којој учествује и министар одбране Србије Братислав Гашић, министар одбране Русије Сергеј Шојгу оценио је је Украјина "практично склизнула у грађански рат“ и упозорио да је тамо у току покушај да се организује "обојена револуција“.

"Након што је силом уклоњен са власти председник (Виктор Јанукович) уз активно учешће спољних снага, земља је практично склизнула у грађански рат“, рекао је руски минстар, додајући да је у Европи вештачки створено жариште напетости.

Говорећи о проблему утицаја "обојених револуција" на глобалну безбедност, он је међу негативним примерима он је поменуо и "рат против Србије“.

"Феномен обојених резолуција постаје значајни фактор дестабилизације ситуације у многим регионима света. Под изговором ширења демократије народу се намећу туђе вредности. Социјално-економски и политички проблеми појединих држава користе се за смену национално оријентисаних влада режимима који се контролишу из иностранства“, рекао је Шојгу и додао да се то обезбеђује „покровитељима“несметани приступ ресурсима тих држава.

Према речима руског министра, обојене резолуције све више добијају облик оружане борбе, уз коришћење свих расположивих средстава укључујући информативни рат и снаге специјалне намене.

"За појачање ефекта може се користити војна сила у пуном обиму. Рат против Србије, удари у Либији, мешање у сукоб у Сирији су потврда томе“, упозорио је Шојгу.

У сваком конкрентном сценарију, напоменуо је он, "поводи за страно мешање су били различити, али схема реализације је универзална: информативно деловање - војни притисак – смена политичког руководства и промена спољнополитичког и економског вектора државе“.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оценио је да је криза у Украјини умногоме последица одбијања земаља Запада да реално сарађују и определе се за обуздавања Русије, истакавши да, ако се жели помоћи Украјини, треба одустати од подстицања ксенофобних и неонацистичких расположења.

"Наши западни партнери, уместо да искористе истински историјску шансу за иградњу велике Европе без линија поделе, определили су се за уобичајену логику напредовања на Исток геополитичког простора који је под њиховом контролом. У суштини, то је значило наставак мекше упаковане оријентације на обуздавање Русије“, рекао је Лавров.

Он је упозорио да су, уместо хароминизације процеса у Европи и Азији, предузети покусаји да се земље на постсовјетском простору поставе пред избор између Истока и Запада, "или с нама или против нас“

"За крхку унутарполитичку ситуацију у Украјини такав притисак је био довољан да се изазове криза државности у тој земљи. Ако желимо да искрено помогнемо морају се одбацити фамозне игре са нултим резултатом, подсицање ксенофобних и неонацистичких расположења и опасни комплекс надмоћи који је Хелмут Шмит недавно назвао манијом величине која карактерише политику ЕУ према Украјини“, рекао је Лавров.

Према његовим речима, ако се жели да се сличне кризе избегну неопходно је извући поуке из Кризе у Украјини и ићи ка изградњи једнаке и недељиве безбедности на евроазијском простору.

Он је такође приметио да је у ситуацији када су на свим правцима решења криза преко потребни заједнички напори тешко разумети логику оних који доносе одлуке о ограничењу сарадње с Русијом у реаговању на заједничке изазове и претње.

Многи говорници, пре свега представници Русије, подсећали су на лош пример бомбардовања Југославије.

Начелник Генералштаба оружаних снага Русије Валериј Герасимов, наводећи примере где су САД и њихови савезници своје војно-политичке циљеве остваривали у отвореној оружаној борбим, поменуо је операцију против Југославије, интервенције у Авганистану 2001. и Ираку 2003.

"Њихова једина разлика је била повод за започињање агресије која је у већини случајева вршена заобилазећи норме међународног права“, рекао је генерал и додао да је бомбардовање Југославије 1999. започето под изговором потребе заштите косовских Албанаца од "геноцида од стране београдских власти“.

У осврту на ситуацију у Украјини Герасимов је оценио да је конфликт у тој земљи, за разлику од раније "нараџасте револуције“, практично прерастао у грађански рат што изазива велику забринутост.

Како је истакао, одлучујућу улогу у освајању власти у Украјини, као и у "арапском пролећу“одиграле су екстремистичке организације које у свом саставу имају припремљене и добро опремљене борбене групе, које сада учествују у тзв. антитерористичкој операцији у југоисточним областима.

Он је такође упозорио да, с обзиром на ситуацију, Русија не може да остане равнодушна на догађаје и да ће морати да предузме "узвратне мере“, не прецизирајући какве.

На трећој по реду московској конференцији, за разлику од ранијих година, приметно је одсуство званичника земаља НАТО, које су представљене само на нивоу експерата.

На скупу учествују представници више од 40 земаља, од тога, поред домаћина, шест на нивоу министара одбране, као и представници пет међународних организација.

Извор: Танјуг

Путин позвао државе да престану да се мешају у унутрашње ствари других