МИП Русије о предлогу ОЕБС-а о украјинској кризи

8. маја у МИП Русије су стигли детаљни предлози швајцарског председавајућег ОЕБС-а о садржају „мапе пута“ за регулисање украјинске кризе.

Узимајући у обзир компромисни карактер овог незваничног документа, како се показало након првог упознавања са њим, у њему се нашао читав низ принципијелних ставова, који су били размотрени 7. маја у Москви током преговора између Председника Русије Владимира Путина и Председника Швајцарске Дидје Буркхалтера. Ови ставови имају за циљ практичку реализацију женевских договора од 17. априла.

Наиме сматрамо да јесу важни предлози о укључивању посматрачке мисије ОЕБС-а у решавање задатака ослобођења политичких затвореника и амнестије учесника протеста, задатака усаглашавања редоследа акција украјинских страна, везано за разоружавање незаконитих групација као и задатака обезбеђења нормалног функционисања у градовима и другим насељима.

Посебан значај придајемо избалансираним идејама о конкретном облику организације стварног свеукрајинског националног дијалога о уставној реформи између кијевских власти, других политичких снага и региона Украјине уз посредништво ОЕБС-а и уз подршку Русије, ЕУ и САД.

Убеђени смо да ако изабрана од стране Врховне Раде коалиција ће бити свесна своје одговорности и ако ће она заузети конструктиван став ради суштински равноправног и са поштовањем разговора са Југо-Истоком Украјине, онда ће иницијатива швајцарског председавајућег ОЕБС-а о доприносу општенационалном дијалогу имати шансе за успех.

Нажалост прва реакција "званичног Кијева" за разлику од углавном позитивних коментара из европских престоница обесхрабрује: одавде они доводе до знањa да не одобравају контакте између ОЕБС-а и Русије и да актуелна власт има своју "мапу пута". Шта је најалармантније - руководство Савета за националну безбедност Украјине одлучно изјављује: независно од било чега "антитерористичка операција" на Југо-Истоку ће се наставити.

Такав став је у директној супротности са основним начелом Женевске декларације, која се почиње од захтева да се престане свака употреба силе. Одупирање да саслушају међународну заједницу је бременито поткопавањем и напора председавајућег ОЕБС-а, јер није толико вероватно да ће протестанти на Југо-Истоку Украјине сарађивати са режимом, који је њих прогласио за терористе и бацио против њих војску. Због тога спречавање било којих акта насиља треба да буде главни приоритет ОЕБС, пре свега што се тиче недопустјивости коришћења војске и што се тиче разоружања екстремистичких групација као што је "Десни сектор",  како још је договорено у Споразуму од  21. фебруара осведоченом министрима земаља Европске уније. У супротном, они који су починили крвави погром у Одеси, хоће сматрати да могу да је њима све дозвољено.

Русија је спремна и убудуће часно и доследно да пролази свој део пута у потрази за компромисима у вези мера спољашног помагања реглисању унутрашњег конфликта у Украјини. Али и наши западни партнери треба да испуне своје обавезе и да обезбеде да би кијевска власт престала да се баве искључиво покушајима властите легитимизације и да почела да се договара са својим опонентима о томе како да превазиђу најдубљу кризу украјинске државности на начин, који ће бити прихватљив за сва дела државе. 

Руска страна ће полазити од наведених оцена приликом дубљег проучавања у детаљима иницијативе швајцарског председавајућег ОЕБС-а и даљих консултација са страним партнерима ради њеног промовисања.

8. маја 2014. године