Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров о ситуацији у Украјини Москва, 25. фебруара 2014. године

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров

о ситуацији у Украјини

Москва, 25. фебруара 2014. године 

Потврдили смо принципијелни став Русије о немешању у унутрашње послове Украјине. Рачунамо да ће се сви придржавати сличне логике и користити контакте са различитим украјинским политичким снагама како би утицали на њих у смислу смиривања ситуације, без покушаја да се постигну конјунктурне, једностране предности на етапи када се захтева национални дуг и повратак ситуације у правни оквир.

Опасно је и контрапродуктивно покушавати наметати Украјини избор по принципу „са нама или против нас“. Заинтересовани смо да Украјина буде део заједничке европске породице у свим смислима ове речи.

Руководство Руске Федерације у лицу Председника Владе Д.А.Медведева и Министра финанција А.Г.Силуанова већ су више пута изјаснило о нашем односу према реализацији усаглашеног између Русије и Украјине финансијског пакета. Желимо да сазнамо ко ће ући у владу која се формира буквално ових дана, који ће бити њен програм укључујући и стабилизацију ситуације у привреди. Тренутно је веома важно да се обезбеде услови за нормални економски опоравак и развој што захтева хитно обустављање било којег насиља, обнављање правног поретка и националног помирења. Хтели бисмо да разумемо однос владе која ће бити формирана према кључним задацима које стоје на актуелној етапи пред нашим украјинским суседима.

Упркос свему важно је да се придржавамо принципа фиксираним у потписаном 21. фебруара споразуму о регулисању кризе у Украјини. У нему се ради о томе да полиција треба да напусти улице што је и било учињено. Више од тога из онога што је наведено у споразуму, ништа није испуњено. Милитанти не ослобађају зграде, већ напротив врше у Кијеву функције очувања реда. У споразуму је наведено да је за нормализацију стања потребно не само да се врати Устав 2004. године (иначе је то већ учињено – Врховна Рада је усвојила одговарајући закон, иако остављам по страни колико је то било учињено у складу са поступком), већ и да након тога почне уставна реформа која ће онемогућити да се након сваких избора у Украјини мења Устав.

За обезбеђење чврстих правних оквира развоја украјинске државе неопходно је да ова уставна реформа обезбеди учешће свих без изузетка политичких снага и регија земље, да се узимају у обзир интереси свих Украјинаца. Споразум од 21. фебруара предвиђа да таква реформа треба да се спроведе до септембра па да само након тога буду одржани председнички избори – до краја године.

Засад смо чули само одлуку оних који сада усвајају законе у Врховној Ради, односно о томе да ће председнички избори бити одржани 25. маја. А то је већ одступање од уговора. Хтели бисмо да разумемо шта се дешава у уставној реформи и процесу који је требао да помири Украјинце, да се ниједној регији, нити држављанину не ускраћују њихова права. Јако бисмо хтели да добијемо одговор на ово питање, посебно узимајући у обзир да сада радикали прете „походом“ на те регије земље које се не слажу са методама које користи опозиција.

Наш главни циљ је да помогнемо братском украјинском народу. Очекујемо формирање владе и њен програм. Осим политичке постоји и чисто финансијска страна. Желимо да средства буду од користи за стварне реформе у Украјини.

Јако нас брини много од тога шта сада ради Врховна Рада. Једна од првих њених одлука је било укидање Закона о језицима, који је био својевремено донет као резултат дугих патњи у Украјини, а у складу са захтевима Европске хартије регионалних језика или језика мањина, који је иначе пружио националним мањинама да живе и раде на свом матерњем језику. Уз то он се односио не само на Русе већ и на Пољаке, Румуне и друге народе који живе у Украјини. Тај закон је укинут. У вези са тим Русија је изразила забринутост. Убеђен сам да у ЕУ постоје сличне забринутости.

Изазива згроженост и оно што се дешава око медија. Знамо за предлог да се забрани на подручју Украјине емитовање компанија које нису учеснице Европске конвенције о трансграничној телевизији. Русија није учесник ове конвенције али то не спречава нас да емитујемо широм Европе. За нас не стварују сличне проблеме ни у једној земљи Европе. Доношење такве одлуке у Украјини постаће озбиљно кршење слободе говора. Није случајно да представник ОЕБС-а за питања медија Дуња Мијатовић намерава да дође у Украјину како би размотрила ову ситуацију.

Све у свему заинтересовани смо за то да се не допусти утицај радикала и националиста који сада отворено покушавају да играју главну улогу и на таласу револуције да доносе одлуке које ће ићи на уштрб значајном делу украјинске државе.