Михалков: Србију осећам и волим

Прослављени руски редитељ Никита Михалков каже да ће његова уметничка академија почети да ради на јесен, да ће у њој већ "готови" уметици моћи да се додатно обуче и тако ојачају филмску породицу, а свој боравак на Кустендорфу види као лепу прилику да чује младе талентоване људе и с њима размени искуства и идеје.

Упитан која су његова очекивања овог пута на филмском и музичком фестивалу који организује његов пријатељ Емир Кустурица, Михалков каже да жели све - и занимљиве разговоре и занимљиве људе, примећујући да је овде у Мећавнику све то могуће, између осталог и зато што је Кустурица створио овде изузетну атмосферу, а Михалков жели да буде део те атмосфере.

У разговору за Тањуг, прослављени руски редитељ додаје да су део те добре атмосфере и интервјуи које данас има с новинарима на Кустендорфу, те да ту зато веома радо даје интервјуе.

Очекује да филмска академија, коју је најавио по доласку у Мећавник, поцне да ради ове јесени, верујући да ће годину дана на његовој академији бити шанса за оне који желе да обогате своје знање.

"То неће бити школа за студенте, већ за формиране филмске посленике, односно за све који желе да додатно обогате филмско знање и вештине. То неће бити само за режисере, већ за све филмске професије, у тој ће академији они моћи да похађају предавања и из знања и вештина којима се не баве директно, али и да међусобно сарађују стварајући тако једну праву филмску породицу", објаснио је Михалков.

На његовој ће академији основу за стицање нових знања и вештина чинити и постигнућа до којих су досле најчувеније филмске школе у свету, навео је Михалков, који је у разговору с новинарима приметио да о њему као "великом, генијалном, непревазиђеном" говоре само у Србији.

Филмска академија Михалкова биће на његовом имању у близини Њижни Новгорода, где је редитељ снимио неке од својих филмова, укључујући "Сунчаницу", која се данас приказује на Кустендорфу, а светску премијеру имала је прошлог октобра у Београду.

Извор: Восток

  „Сунчаница“ је имала светску премијеру у Београду, тада сте рекли да ће друго приказивање бити уприличено на Криму. Да ли се ова жеља остварила?

- Да, Београд па Криму. То је за мене било веома важно, тако је затворен један круг. Моји јунаци су избеглице са Крима, многи од њих су дошли у Србију, многи су ту заувек остали. Зато смо из Београда отишли на Крим, сањајући да наши јунаци никада одатле нису ни отишли. Било је дирљиво, узбудљиво, а опет сасвим нормално јер Крим никада и није био неруски. Филм је сниман по мотивима нобеловца Буњина, спојио сам његова два потпуно различита дела која као да није писао исти човек. Резултат је филм – порука, упозорење да се Русија, баш као и Србија, напокон окрене себи. Нама су, нажалост, потребне катаклизме, да се покренемо и окренемо сопственом бићу. Постоји податак да је Буњин пре избеглиштва у Француској боравио у Београду и да је добијао пензију од вашег краља, па је поред глумца Милоша Биковића, монтажера Миће Зајца, асистента на снимању Станислава Поповића, ово још једна српска „копча“ у вези са „Сунчаницом“.

* Поред честих посета „брату по оружју“, словенског братства и православља, шта вас увек изнова враћа у Србију?

- Моје мисли усмерене према Србији никада се не мењају. Ја Србију осећам и волим. Паралеле које нас кроз историју вежу су очигледне и важне, део смо словенског света и вечита смо сметња несловенском свету. Само, када би Руси једни друге волели колико Срби воле Русију, то би ме учинило најсрећнијим човеком на свету…Шнмщк

Извор - Вечерње новости