Млади лидери Србије и Русије окупили су се у Београду како би разговарали о низу питања који се тичу омладинске политике, а пре свега како учврстити везе између младих у две земље.
Идеја за организовање конференције родила се у Сочију прошле године, када је око 200 младих из Србије присуствовало омладинском форуму. Почетком ове године Србију је посетио руски министар спољних послова Сергеј Лавров, који је са српским колегом Ивицом Дачићем разговарао са студентима Београдског универзитета.
Студенти су министрима изнели идеју за организовање конференције младих лидера и они су је подржали. На више панела у наредна три дана, млади људи из Србије и Русије расправљаће о омладинској дипломатској политици, очувању културног наслеђа, парламентаризму, могућностима сарадње научно истраживачких и стартап пројеката и заједничким спортским, културним и волонтерским пројектима, објашњава Андреј Грабљан из невладине организације „Балканска креативна група“.
„Волели бисмо да делегација из Русије ступи у контакт са својим колегама из Србије. Многи од њих су први пут овде. Волели бисмо да им покажемо потенцијале Србије и блискост наших народа. И, наравно, да после конференције почне активнија сарадња између појединаца, предузетника, факултета и државних институција“, каже он.
Већи број стипендија и размена студената, повезивање младих Срба и Руса, према Грабљановим речима, први је корак за наредну етапу сарадње.
Млади из Србије и Русије овом конференцијом обележавају 180 година успостављања формалних дипломатских односа Србије и Русије, а све се одвија уз подршку руског Фонда „Горчаков“, фонда који носи име знаменитог руског министра спољних послова, каже председница „Балканске креативне групе“ Тамара Јаковљевић.
„Ово је јединствена прилика, не само да се обележи тих 180 година јавне дипломатије, већ и да се размене искуства и знања о различитим темама, од омладинског парламентаризма, оснивања савета младих дипломата, па до предузетништва и иновација, на чему интензивно радимо. Тако да ћемо премијерно приказати нека стартап решења која се развијају у Научно-технолошком парку Београд. Сматрамо да су конкретне ствари јако важне за будућу сарадњу“, напомиње она.
Милица Јањић бранила је пројекат организовања конференције пред одбором Фонда „Горчаков“ и успела да обезбеди финансијску подршку овог фонда на форуму који је прошлог месеца одржан у руском граду Оренбургу.
Милица је била иницијатор и Недеље руског филма коју је Балканска креативна група организовала у Врању, такође прошлог месеца.
„Врање тридесет година нема биоскоп, позориште нема седам година и, ето, руско-српске везе помогле су ми да град Врање на три дана добије биоскоп“, прича Милица.
Скуп су на отварању поздравили руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, београдски градоначелник Зоран Радојчић и државни секретар у Министарству за спорт и омладину Дарко Станић.
Србе и Русе повезује хиљаду година заједничке историје, блиски циљеви, то што између наших земаља нема несугласица и зато можемо да једни другима помажемо у решавању кључних питања, рекао је амбасадор Чепурин, који нагласак односа Србије и Русије ставља на, како је рекао, будућност.
„Зато мислим да вама предстоји да одређујете правац наших односа. Постоје сви објективни услови за јачање и учвршћивање ових контаката. Многи данас играју на карту хаоса. Ми се залажемо за развој. Нама и нашим земљама и градовима потребни су напредак и млади људи. А наши народи имају ту особину да највише напора улажу када је тешко“, рекао је Чепурин.
Ако говоримо о прошлости, иза нас се налази 180 година тешке и компликоване историје, нагласио је градоначелник Београда Зоран Радојчић. Многа пријатељства не могу да издрже тако нешто, међутим српско-руско пријатељство издржало је тест времена.
Млади, према речима београдског градоначелника, имају сјајне примере и у прошлости и у садашњости како треба развијати српско-руске односе у будућности.
Ђорђевић на Конференцији младих лидера Србије и Русије
ИЗВОР:ТАНЈУГ
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је на Конференцији младих лидера Србије и Русије оценио да је политика актуелне Владе коју је дефинисао председник Србије омогућила привредни опоравак земље и побољшање квалитета живота грађана, наводи се у саопштењу Министарства за рад.
На конференцији, која је организована поводом обележавања 180. година од успостављања дипломатских односа, Ђорђевић је рекао да су за спровођење такве политике за Србију од кључне важности мир, стабилност и сарадња држава региона.
Зоран Ђорђевић (архивска фотографија)
"Председник Вучић због тога инсистира на дијалогу, проналажењу заједничких интереса и дипломатским наступима који воде усвајању компромисних решења у спорним питањима са земљама које нас окружују, некада и по цену доношења непопуларних одлука или уздржавања од коментара на оштру и често недипломатску реторику из суседства", рекао је министар.
Поменуо је да темеље Србије, а то су словенство и православље, делимо са Русијом, те да из тога произлази "све оно најгоре и оно најбоље што нам се десило у историји".
"Наше словенско порекло и православна вера били су једини разлог за геноцид над нашим народима у Другом светском рату. Наша два народа су, више него други европски народи, процентуално, поднела највеће жртве у борби против фашистичког завојевача. Савремени свет, укључујући и Повељу о Уједињеним нацијама, саздан је на темељима антифашизма и победе у Другом светском рату", истакао је Ђорђевић.
Додао је, међутим, да би било веома погрешно да недавна дешавања и сукобе на Криму, Косову и Метохији, Хрватској и Босни и Херцеговини, посматрати ван контекста темељних вредности на којима почива савремени светски поредак, као и историјских збивања на њиховом тлу.
"Захвални смо председнику Путину и Руској Федерацији на томе што улажу велике напоре да се, приликом успостављања новог, мултиполарног светског поретка, не спроведу у дело покушаји да се ревидирају догађаји из Другог светског рата, а деструктивна улога коју су фашистички агресор и његови савезници имали минимизирају и релативизују, да би се оствариле замисли мрачних сила које су поражене уз огромну жртву наша два велика народа - руског и српског", нагласио је министар Ђорђевић.
ГРАДОНАЧЕЛНИК БЕОГРАДА: НАШЕ ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ ПРИМЕР КАКО ПРИЈАТЕЉСТВО МОЖЕ ДА ОПСТАНЕ У ТЕШКИМ ТРЕНУЦИМА
Градоначелник Београда Зоран Радојчић, говорећи на церемонији отварања Конференције младих лидера Србије и Русије, споменуо је три аспеката односа двеју земаља: прошлост, садашњост и будућност.
«Наше пријатељство је пример како се пријатељства могу одржавати у тешким тренуцима историје», рекао је градоначелник.
Говорећи о садашњости, приметио је позитивне међудржавне односе.
Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин говорио је ио историјској интеракцији Русије и Србије. Ове године земље прослављају 180 година дипломатских односа, присетио се Чепурин.
«Имамо сличне циљеве, нема противречности између наших земаља.»
Амбасадор је говорио и о важности омладинских активности.
Конференција у Београду обележена је 180-годишњицом дипломатских односа, уз подршку Министарства иностраних послова обе земље.
РУСКА «МЕКА СИЛА» У СРБИЈИ ЈЕ НАША ЗАЈЕДНИЧКА ИСТОРИЈА
Познати руски стручњак за Балкан и доктор историјских наука Никита Бондарев говорио је у оквиру Конференције младих лидера у Београду о руско-српским односима. Он је оценио да је најважнија компонента у руско-српским односима, снага историјског сећања. Он је у свом извештају објединио два питања: присуство Русије на Балкану а посебно у Србији и очување историјског наслеђа у обе земље.
САД, према речима Бондарева активно користи «меку силу» на Балкану улагањем милиона долара у рад невладиних организација, рекао је овај експерт за српски лист «Политика».
«Ако пратимо реакцију разних представника америчке «меке силе» на руско-српске односе приметићемо панику. Американци верују да се руска мека сила у Србији повећава. При том не ради се о економском присуству него о идеолошкој сфери»- рекао је Бондарев.
Он је подсетио на чувену студију «Центра за евроатлантске студије» из 2016. године о присуству Русије у Србији. Без обзира на присуство отворених «лапсуса» извештај води до занимљивог закључка.
«Испоставља се да се с једне стране руски утицај у Србији повећава и има своје место, а с друге стране њега је немогуће објаснити у оквиру традиционалне америчке представе о «мекој сили».
Никита Бондарев предложио је уникалну компоненту «меке силе» необичну и неразумљиву за Американце а то је «сила историјског сећања»што је темељни, основни фактор српско-руских односа.
«Она делује боље од «оштре,лепљиве и слатке» моћи»- рекао је Бондарев.
Проблем очувања историјског наслеђа, разних врста споменика, према његовој процени, временом се променио, а природа политичких односа редовно је деловала као кључни фактор. Ово је посебно видљиво у совјетском и југословенском периоду, током хлађења односа између Стаљина и Тита.
Као позитиван пример он је навео подизање у Београду споменика Цару Николају Другом као знак захвалности за допринос српској историји током Другог светског рата.
«Када се не случајни споменик, не случајном човеку нађе на не случаном месту покрене се лавина размишљања. Место које је десетинама година било пусто одједном постаје значајно. Ово је такође значајан пример нашег историјског сећања, које Американци не користе, и немају у односу са Балканом. Ни Европљани то не користе јер раде по америчким водичима. А ми смо успели већ неколико пута, испало је добро и то функционише»- рекао је Бондарев.
Русский 
