Коментар МИП Русије у вези замерки према нама поводом „правног основа“ упућивања хуманитарне помоћи за Луганск

У контексту хистерије, која се разбеснела у низу престоница након упућивања руске хуманитарне помоћи становништву Југо-Источних региона Украјине, који су се нашли у несрећи, неопходно је да се дода јасноћа питању о усклађености наших акција са ставовима међународног хуманитарног права.

Пре свега, потпуно су неутемељени покушаји да представе ствари овако као да је руска страна деловала без сагласности Кијева. Званичан захтев о пружању такве помоћи ми смо проследили украјинској страни дипломатском нотом 11. августа. Сагласност смо добили 12. августа. Зашто 10 дана након тога је трајало „политизирано одуговлачење“ и ко сноси одговорност за то – на сва ова питања потпуне одговори смо дали у изјави МИП Русије од 22. августа. Нема смисла да се враћамо овој теми.

Узгред речено да подсетимо да у складу са званичним саопштењем Стејт Департмента, Вашингтон од 2012. године и све до данас дистрибуирао хуманитарну помоћ у износу 1,2 милијарди долара унутар Сирије укључујући и регионе, који нису под контролом Владе. Уз то све се то радило не само без сагласности Дамаска него и без одговарајуће резолуције Савета безбедности УН-а. САД као и неке европске земље сада пружају хуманитарну подршку ирачком курдистану, а питање добијања сагласности на то централне Владе се не истиче.

Што се тиче осталих правних аспеката наше хуманитарне акције, ту је неопходно да истакнемо следеће.

У налогу од 27. јуна 1986. године Међународни суд УН-а је констатовао: „Ван сваке сумње пружање искључиво хуманитарне помоћи за лица или снаге друге земље без обзира на њихова политичка усмерења или циљеве не може да се сматра као незаконита интервенција или акција, која на други начин крши међународно право“ (параграф 242.). Суд је прецизирао: „Ради тога да не би помоћ кршила међународно право, она мора да оговара циљевима, који су се успоставили у пракси Међународног комитета црвеног крста (да спречава и да олакшава људска страдања, да брани живот, здравље, да обезбеђује људско достојанство) као и да се пружа без било какве дискриминације.

Римски статут Међународног кривичног суда (о плановима да се придружи њему већ су се изјавили неки украјински политичари) сматра ратним злочином „планирано остваривање акција, који извргавају цивилно становништво глади, као начин да се води рат посредством одузимања од овог становништва предмета, неопходних за опстанак, укључујући планирано стварање препрека за пружање помоћи као што је предвиђено Женевским конвенцијама (n.n.XXV тачка „В“ чланак 8)“.

У вези тога изазива револт понашање Литваније (учеснице Статута), која је 21. августа блокирала заједно са САД руски нацрт изјаве Савета безбедности УН-а у којем се подржавало пружање хуманитарне помоћи за становништво Југо-Истока Украјине. Русија у својим акцијама на Југо-Истоку Украјине чврсто се придржава међународно-правних начела хуманости и заштите цивилног становништва од последица рата – без дискриминације и политизирања хуманитарне делатности.

23. август 2014. године