Русский 
Изложба „Николај Краснов — Албум сећања“
Отворена изложба „Николај Краснов — Албум сећања“
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић отворио је вечерас изложбу „Николај Краснов — Албум сећања“ аутора Драгомира Ацовића и том приликом поручио да су трагови Краснова вечни и да ће свако његово дело остати знамен и позитиван белег српске престонице, али и других места на којима обитава српски народ.
Он је у крипти Храма Светог Саве на Врачару рекао да му је задовољство и велика част што може да присуствује лепом и важном догађају за културну историју Београда и земље.
„Нама је Николаја Краснова довела невоља — револуције у Русији“, подсетио је Вукосављевић додајући да је руска револуција донела у Београд читаву плејаду изузетних људи, стваралаца на свим пољима.
Како је оценио, долазак у нашу земљу Руса прогнаника, емиграната учинио је у многим аспектима културни, економски, привредни, морални и сваки други живот у Србији другачијим, бољим и квалитетнијим.
Наводећи да су трагови Краснова вечни, министар је истакао да је посебно драгоцено то што је пројектовао и Спомен-костурницу на острву Виду и Српско војничко гробље на Зејтлнику.
„Да је само то урадио и ништа друго, он је тиме доказао да је ушао у најдубљу емотивну људску и историјску интиму овог народа, у света места српске душе и српског сећања. Ушао је у најтрагичније тачке нашег емотивног и историјског простора“, рекао је Вукосављевић.
Како је истакао, Краснов је био нека врста краља Миде — пронашао је камен мудрости и све што је радио, нацртао, пројектовао, претворило се у злато, а свему је време дало печат и трајни белег.
„Снагом свог талента исковао је још један од бројних беочука који спајају чврстим, нераскидивим нитима трајне и дубоке везе руског и српског народа“, рекао је Вукосављевић.
Патријарх српски Иринеј рекао је да свако зло има и неко своје добро.
„То зло које сам спомену има своје име, а то је Октобарска револуција која је зауставила брод моћне православне Русије. Руском трагедијом добро се обогатила тадашња Југославија“, рекао је патријарх Иринеј.
Он је истакао да је Краснов оставио неколико изузетних објеката које пројектовао у Београду и ван главног града — зграде министарстава, гимназије, школе, цркве, иконостасе који заувек сведоче о великом дару и таленту.
„Русија је много изгубила Октобарском револуцијом, али смо ми из тог зла извукли корист јер су најобразованије личности напустиле отаџбину и тражиле друга места да наставе свој живот, а међу њима и Краснов који је дошао у Београд“, рекао је патријарх.
Заменик градоначелника Андреја Младеновић подсетио је да је једна улица недалеко од храма именована по Краснову и да је постављена спомен-плоча додајући да се нада да ће у току ове године у центру града бити постављен и споменик Краснову.
„Све то заједно је један мали допринос да не заборавимо и да се сетимо. Краснову много дугујемо. Његово дело је велико“, рекао је Младеновић додајући да је реч о великом ствараоцу, архитекти, уметнику.
Он је истакао да ће изложба бити отворена у крипти Храма Светог Саве до 16. марта, када ће се преселити у Руски дом.
„Трудићемо се да изложбу и књигу која прати изложбу представимо у Москви на Данима Београда у Москви. Нећемо ни ту стати већ планирамо да то виде и грађани на Криму“, рекао је Младеновић.
Покровитељи изложбе су Град Београд и компанија НИС Нови Сад у оквиру програма „Заједници заједнo“.
Преузето је са https://rs.sputniknews.com
„Албум сећања“: Живот и рад архитекте Николаја Краснова
Дуж златастих зидова крипте су штандови са Красновљевим скицама из времена његовог српског и кримског периода. Ту су цртежи двораца и вила, врло детаљне скице елемената интеријера – вентилационих решетки и квака на вратима, фотографије сународника и људи блиских Николају Краснову, као и здања која је он подигао. Нека од њих су и данас пуна живота, а од неких су, нажалост, остале само носеће конструкције.
Илустрација: Катарина Лане
Београд као надахнуће
Краснов је целог свог живота тежио лепоти и хармонији. У складу са тим стремљењем је мењао и градове у којима се настањивао.
Илустрација: Катарина Лане
У знак захвалности Србији која му је пружила уточиште Краснов је стварао у њој велелепне дворце који су удахнули Београду краљевску величанственост. Здање Народне скупштине, Дворски комплекс на Дедињу, здање Владе Србије, здање Министарства спољних послова, Државни архив – све су то дарови које Србија брижљиво чува, као што чува и успомену на руског архитекту. Прошле године је једна београдска улица добила име Николаја Краснова. Градске власти планирају да му ове године поставе и споменик.
Чувеног архитекту памте и обични Београђани.
„Фантастично је што су напавили ову изложбу. То је требало да ураде много раније. Овакве цртеже никада нисмо видели. То су цртежи који су специјално прављени, на високом уметничком нивоу, а осим тога, дивне су ове зграде поред којих пролазимо сваки дан“, изнела је своје утиске посетитељка Јелена Пекић.
Илустрација: Катарина Лане
„Мање речи, више дела“
Андрија Младеновић, заменик градоначелника Београда, истакао је да није довољно само говорити о очувању успомене и о важности јачања руско-српских веза. Треба и дејствовати, и ова изложба је одличан пример синхронизованог рада представника двеју земаља.
„Велику захвалност такође дугујемо компанији НИС. Морам да истакнем да је данас мало компанија у нашој земљи и региону које на овај начин осећају ту друштвену одговорност. Ми већ три године сарађујемо са компанијом НИС и у оквиру њиховог програма „Заједници заједно“ реализујемо велики број пројеката у Београду“, рекао је Младеновић.
Илустрација: Катарина Лане
Сања Лубардић, заменица генералног директора и директорка за односе са јавношћу и комуникације НИС-а је изјавила: „Као компанија која подржава пројекте који промовишу културу, науку и истинске вредности, НИС је препознао значај овог пројекта и подржао га кроз програм ’Заједници заједно’. Посебно смо поносни што изложба чува од заборава дела чувеног руског архитекте Николаја Краснова која представљаjу спону два пријатељска народа. НИС ће и у наредном периоду наставити да подржава пројекте који доприносе унапређењу и очувању културне баштине у нашој земљи“.
Драгомир Ацовић. Илустрација: Катарина Лане
Организатори изложбе сматрају да није важно само сачувати сећање на великог архитекту, него и удахнути живот том сећању. На пример, Драгомир Ацовић, архитекта, председник српског друштва за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику „Бели орао“ на отварању изложбе је изјавио да Београђане треба чешће подсећати ко је стварао изглед данашњег Београда:
„Људи су навикли да Београдом пролазе и много не загледају, пролазе поред објеката и мисле да су они увек били ту. Мислим да је добро да подсетимо да иза сваког тог објекта стоји неко, ко је о њему размишљао, ко је га стварао, ко је своје знање, свој Божији дар и све оно што уме и што цени преточио у нешто што међу нама остаје. Зграде имају своје родитеље, постоје они који су давали новац и они који су давали знање, таленат и велики труд. Када се састави једно и друго, резултат ретко када изостане, али када је у питању Никола Краснов, тешко је сетити се некога ко би се могао са њим поредити“.
Денис Кузњеделев. Илустрација: Катарина Лане
Денис Кузњеделев, саветник и изасланик амбасаде РФ у Србији, истакао је да се Красновљевим делима поносе и Србија и Русија.
„Красновљева дела су истовремено национална културна баштина и Србије и Русије. Он је у свом стваралаштву ујединио наше две земље, и постао симбол наших вековних друштвених и културних веза“.
Изложба „Николај Краснов - Албум сећања“ трајаће до 17. марта, затим ће се преселити у Москву и на крају у Јалту.
Преузето је са http://ruskarec.ru
