Изјава МИП Русије у вези са 20. годишњицом НАТО агресије

Изјава Министарства иностраних послова Русије
у вези са двадесетогодишњицом агресије НАТО-а против Југославије

24. марта 1999. године је НАТО почео бомбардовање Југославије које је трајало 78 дана. По први пут након Другог светског рата је извршена агресија против суверене независне европске државе, активног учесника антихитлеровске коалиције, једног од оснивача УН и послератног система међународне безбедности. Алијанса није имала никакве легитимне основе за те акције, пре свега ни мандат Савета безбедности УН. Тај чин агресије је флагрантно прекршио темељна начела међународног права утврђена у Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкија, као и међународне обавезе држава-чланица блока. Акције алијансе су противречиле чак и Североатлантском уговору из 1949. године, у којем су се земље НАТО-а обавезале да не угрожавају међународни мир, безбедност и праведност, као и да се уздржавају од примене снаге или претње применом снаге у међународним односима, ако се то коси са циљевима УН. Заправо тада је започето замењивање међународног права “поретком” који је основан на неким произвољним правилима, прецизније, на праву јаког.

Током варварских бомбардовања, цинично и безочно именованих “хуманитарном интервенцијом за добробит”, погинуло је око 2 хиљаде цивила, од њих најмање 89 су били деца. При томе међу жртвама је било немало косовских Албанаца, чијим се “спасавањем” бавио НАТО. Рушене су хиљаде цивилних објеката у десетинама градова. Као резултат примене пројектила са осиромашеним уранијумом су били изложени заражавању земљиште и вода у многим подручјима, што је довело значајном расту онколошких обољења.

Под пропагандистичким изговором спречавања наводно постојеће “хуманитарне катастрофе” је Аутономна покрајина Косово била снагом отргнута од земље. У ствари је заправо НАТО постао катализатор реалне људске трагедије, завеса, под којом је изведено етничко чишћење против Срба које је натерало преко 200 хиљада становника неалбанске националне припадности да напусте своје домове. Десетине хиљада објеката, који им припадају, Приштина и косовски Албанци досад држе узурпираним. Повратак избеглица и расељених лица фактички не напредује.

Под окриљем НАТО бомбардовања су косовски Албанци чинили ужасне злочине, укључујући и киднаповање Срба у циљу незаконите трговине људским органима. Ове чињенице је разоткрио известилац Парламентарне скупштине Савета Европе Дик Марти у децембру 2010. године. Од јула 2017. године под патронатом Европске уније функционише Специјални суд који је позван да казни кривце. Међутим, досад није подигнута ни једна оптужба. Полазимо од тога да све повезане са тим криминалним чиновима вође милитаната тзв. “Ослободилачке војске Косова” треба да се појаве пред судом – без обзира на то које функције сада заузимају у Приштини.

Констатујемо да је нападом на Југославију пре 20 година НАТО поткопао механизме који су осигуравали мир и безбедност у Европи током више деценија. При томе косовски проблем није био решен, напротив, покрајина и даље остаје главни извор нестабилности и кризних појава на Балкану. Да ли је могло да буде другачије, ако је НАТО рашчистио пут према власти у Приштини за бивше милитанте “ОВК” који су се касније отели контроли својих покровитеља?

Тешко бреме одговорности за такве акције и њихове последице потпуно леже на руководству алијансе и њеним чланицама које су учествовале у агресији против Југославије. Та црна мрља срамоте ће заувек остати на репутацији НАТО-а. Неће је опрати ни убрзано увлачење земаља регије у алијансу које продубљује линије поделе на Балкану и друштвене несугласице.