Изјава Министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова на конференцији у Хагу
Изјава Министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова на конференцији у Хагу
***
Хтео бих да Вас информишем о билатералним контактима. Данас је одржан редовни састанак са Државним секретаром САД-а Џоном Керијом. Поново смо истакли неопходност да се у пуној мери поштују резултати референдума који се одржао у Криму. Говорили смо о неопходности доношења одлучних мера како се не би допустило дивљање радикала и њихов улазак у политички живот Украјине. О томе су се договорили 21. фебруара ове године када је био потписан споразум Председника Виктора Јануковича са опозицијом у присуству тројицe министара иностраних послова земаља-чланица ЕУ. Тај задатак не треба да зависи од било којих других услова: радикалима није место у савременом друштву. Расправљало се такође о неопходности да се позову украјинске власти формиране од стране Врховне Раде да посвете најозбиљнију пажњу уставној реформи која узима у обзир интересе свих без изузетака регија Украјине и у пуној мери омогућује да ови интереси нађу изражај у државном уређењу. Сматрам да постоји разумевање да је потребно да се креће у овом правцу. Договорили смо се да упућујемо неопходне сигнале Кијеву. Рачунамо да ће одговарајуће мере бити предузете. У Кијеву било је објављено о стварању радне групе за разраду уставних амандмана. Убеђени смо да треба да почне свеобухватна уставна реформа. Не можемо да намећемо то украјинским функционерима али то је наша оцена ситуације која је тамо настала. Без тога тешко је да се дубока унутрашња украјинска криза превазиђе.
О томе сам такође говорио и са в.д. Министра спољних послова Украјине Андрејом Дешицом који је замолио за састанак. Изложили смо њему наше виђење тога какви кораци треба да предузму руководиоци именовани од стране Врховне Раде како би се нормализовао општенационални дијалог на основу узајамног уважавања који узима у обзир специфичности различитих делова земље и интересе свих без изузетка њених становника.
***
Питање: Током самита се воде озбиљне расправе о томе да ће Русија бити искључена из „Велике осморице“. Да ли ће то Русија проценити као озбиљну казну? Рекли сте да не намеравате да се мешате у послове југо-источне Украјине. Зашто Запад треба да верује тим речима, узимајући у обзир чињеницу да је 4. марта Председник Русије Владимир Путин изјавио да нема намеру да се бави анексијом Крима.
С.В.Лавров: Никог не терамо да нам верује. Јако смо дуго веровали нашим западним партнерима, почевши од распада Совјетског Савеза када смо добили више различитих обећања – усмено, писмено и у облику политичких обавеза на највишем нивоу. Зато отприлике разумемо која је цена обећања од стране западних партнера.
Оно што се десило у Криму није везано за неке наше зле намере, већ за неопходност да се заштите Руси, који тамо живе неколико столећа. Наши партнери кажу да „упоређујемо Крим са Косовом, мада је на Косову било проливено много крви пре него што је дошло до признања његове независности“. У вези тога имамо једно питање: да ли је потребно да се и у Криму проли много крви пре него што стигне сагласност да и кримски народ има право на самоопредељење. То је антихумано постављање проблема.
Што се тиче „осморице“, то је неформални клуб, који не издаје чланске карте. Нико не може никога да избаци отуд према дефиницији. Многи сматрају да је „Група осам“ одиграла своју улогу, јер након формирања „двадесеторице“ о свим економским и финансијским питањима расправља се заправо тамо, док је „осморица“ имала смисао свог постојања најпре пошто је била форум за разговор водећих западних држава и Русије.
***
Питање: Јутрос сте имали састанак са представницима земаља-чланица БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка). Какав је њихов став поводом руске политике према Украјини? Да ли су спремни да признају Крим као део Русије?
С.В.Лавров: Нико не тражи ни од никога такво признање. Донели смо одлуку у складу са руским законодавством, Уставом и прописима међународног права, укључујући Повељу УН-а, која је за нас и за народ Крима већ ступила на снагу. Што се тиче данашњег састанка министара спољних послова земаља БРИКС у Хагу, наишли смо на разумевање у вези са насталом ситуацијом, њених историјских аспеката, на чему смо захвални нашим партнерима.