Русский 
Интервју Заменика Председника Владе Руске Федерације Дмитрија Рогозина Спутнику
Војно јак савезник Србије одвратиће било ког агресора, каже у ексклузивном интервјуу за Спутњик вицепремијер Русије Дмитриј Рогозин, задужен за војно-индустријски комплекс. Он истиче да могуће испоруке руског оружја Србији нису уперене ни против кога него имају задатак да земља-савезник реши проблем своје безбедности.
Донели сте премијеру Србије на поклон С-300, поставили смо текст о томе на сајт, уз наслов „Рогозин поклонио Вучићу С-300“: И мрежа је експлодирала. Нажалост, то је само макета… Како Русија може помоћи Србији да одговори на чињеницу да је Хрватска одлучила да купи или добије од Америке офанзивно оружје?
— Мислим да постоје два аспекта да се одговори на то питање. Прво, ми се наравно с поштовањем односимо према томе како Србија жели да осигура своју безбедност. Морам да кажем да испорука таквих система као што су системи ПВО или противракетне одбране није претња за било које земље. Ми се с поштовањем односимо према Хрватској или било којој другој земљи балканског региона и Европе. Имамо једнак однос према њима. Ми разматрамо то питање на техничком плану, морамо да видимо за шта је тај систем који се тражи, за заштиту од каквих претњи. То је питање Београда, Србије. Наш задатак је један: да учинимо тако да наши савезници, земље које поштујемо и с којима смо историјски повезани, не осећају проблем властите безбедности.
Могу да кажем само једно: заиста, да је такав или слични систем Југославија имала 1999. не би се десила таква трагедија као што је неодговорно бомбардовање земље уз примену прецизног разорног оружја. Срби тада нису имали чиме да одговоре. Српска армија је била спремна да се бори, али била је спремна само за борбу са непријатељем претходне технолошке генерације. Управо зато се нико није одлучио да спроведе копнену операцију ни на Косову ни у неком другом делу Југославије јер су знали да ће се Срби тући за сваку кућу. Изабрана је друга тактика, гађање Југославије, Србије прецизним оружјем. Срби су могли да одговоре само старим системима и одговорили су. Видео сам у Војном музеју у Београду остатке невидљивог авиона који је, иако је био стелт технологије, оборен старим моћним системом совјетске производње. Зато хоћу да кажем да ми никако не бисмо желели да Хрвати или неко други доживљава могуће испоруке оружја Србији као нешто што је уперено против њих. Не, то је за Србију а не против неког.
Значи Србија може да очекује одбрамбене системе — рецимо С-300?
— Што се тиче тога какав ће то бити систем, то зависи од наших војника, Руса и Срба који треба да одреде шта одговара финансијски, да не буде скупо, да одговара по ефикасности примене, да се њиме локализују неки ризици. Битно је од ког оружја се треба бранити. Ако је реч о оружју које се појављује у земљама НАТО у околини Србије, то такође намеће многа питања. Зато што информација да ће суседи Србије добити ударно оружје не изазива оптимизам. Јер Русија говори о одбрамбеним средствима, системима јер се ПВО не може искористити за напад, него увек за заштиту. То је средство које треба да неутралише агресију из ваздуха али није средство за агресију.
С друге стране, ракетна средства, копнена ракетна постројења су наравно увек ударно оружје. То није штит него мач, и када наше колеге из Хрватске покушавају да набаве ударно оружје, или им неко то намеће, намеће се питање против кога. Против кога се у региону набавља систем са радијусом дејства 270-300 км. И зато ми разумемо ризике и осећај несигурности који се појавио код српског руководства и односимо се према томе с поштовањем. Понављам да је Русија спремна да испоручи сво оружје које није забрањено за извоз али наши стручњаци треба да одреде шта је оптимално за Србију и шта би финансијски Срби могли да приуште.
Ако сам Вас добро разумела, засад још није одлучено које ће то оружје бити, али Србија може да рачуна да ће Русија стати иза ње и да нико више не може поновити оно што нам се десило пре 15 година?
— Наравно, Русија данас и она из 1999. није иста: и председник је други, и људи на власти су други, па и наша Армија, видите у Сирији наше Ваздушно-космичко снаге показују да је Русија већ прешла у другу лигу.
У прву лигу.
— У највишу лигу. До 2020. када се испуни наш програм модернизације оружја — а испуниће се јер председник Русије се тиме бави детаљно и свакодневно и стално разматрамо сваку нијансу реализације тог програма. Он одлично разуме да само физички јака земља може бити независна. До 2020. имаћемо најсавременију војску у Европи која има у саставу оружје које по квалитету превазилази америчко. И то ће нам омогућити да будемо веома сигурни, да се развијамо и будемо безбедни, и да својим грађанима и својим савезницима осигурамо безбедност. Видите да смо сада успели да обавимо у врло кратко време велико пребацивање снага у Сирију и тиме смо показали повећане могућности Русије. А сама чињеница постојања јаке Русије зауставиће било ког агресора. Када сам био момак, 1,90 висок — ја сам крупан човек, каквих има много у Србији — мирно сам ишао по свом крају враћајући се ноћу кући и никакви хулигани ме нису нападали.
Ни Ваше пријатеље?
— Нико ме није нападао не зато што сам се добро тукао или сам њих нападао. Него напросто зато што ће присуство крупног момка умирити било каквог хулигана. Тако је и овде: присуство јаке војне државе-савезника Србије умириће било ког агресора.
Ми бисмо хтели да у Србији постоји међународни, или барем регионални сервисни центар за поправку хеликоптера руске, совјетске производње. Без обзира каквих, војних, цивилних, каже у ексклузивном интервјуу за Спутњик Дмитриј Рогозин, потпредседник Владе Руске Федерације задужен за наоружање.
На питање о каквој је војној сарадњи између Русије и Србије реч у разговорима са српском владом, Рогозин одговара:
— Ми смо примили молбу коју су сачинили ваши војни стручњаци, она је вишепланска. Наравно, немам права да говорим о детаљима. Наши стручњаци раде на томе да дају најбољу понуду: да кажу шта можемо да испоручимо, у ком року, за коју суму, где се може уштедети.
— Што се тиче хеликоптера, наша понуда да се направи сервисни центар за хеликоптере не тиче се само војних питања. Потребни су разни хеликоптери, укључујући и цивилне. Ми бисмо хтели да у Србији постоји међународни, или барем регионални сервисни центар за поправку хеликоптера руске, совјетске производње. Без обзира каквих, војних, цивилних. Нама се такође обраћају земље НАТО-а да дамо дозволу за ремонт хеликоптера које они имају у саставу свог наоружања. Чак и Американци имају наше хеликоптере. Сасвим недавно продали смо Сједињеним Државама двадесетак хеликоптера које ће они потом испоручити Авганистану, јер авганистански пилоти кажу да не постоји ништа боље од руске хеликоптерске технике, имајући у виду њихове сложене климатске и борбене услове. Зато ми желимо да у Србији буде сервисни центар који не би имао само војну намену него општу, цивилну.
У овом тренутку, Србија је у стању да ремонтује мали број летелица. Да ли је било говора о томе да Русија финансијски помогне ширење предузећа, да обезбеди неки кредит?
— Наши специјалисти су већ били у том предузећу. Да, оно није велико. Данас је мало, сутра је велико. То, пре свега, зависи од процене обима производње. Уколико ми видимо да Срби могу да раде ремонт и да сервисирају хеликоптере који се сада налазе у рукама Пољске, Чешке, Словачке итд, то су велики и озбиљни обими, тада то оправдава инвестицију — стварање великог, крупног сервисног центра. Нећемо прејудицирати, сачекаћемо да видимо шта кажу специјалисти, и тада ће политичари донети одлуке.
Кустурица Вам је понудио своје „двориште“ као место за војну базу, а у Црној Гори многи су предлагали исто. У Србији многи желе да се база Министарства за ванредне ситуације у Нишу претвори у војну базу. Да ли је могуће да се руска војна база појави у Србији?
— То уопште није питање за нас, то је питање за Србе — како ви сматрате да је неопходно да осигурате, обезбедите вашу безбедност.
Многи мисле да је неопходно.
— Ако буде озбиљан предлог, уследиће и реакција. Кустурицу веома поштујем и поклоник сам његовог стваралаштва. Али он је то рекао као уметник. То је метафора њега као уметника — то да је спреман да дâ свој дом за размештање војне базе. О чему то говори? То говори о томе да је Србима потребна подршка Русије, и ми то добро разумемо и са поштовањем се односимо према том осећању и понашамо се у складу са њим, и убудуће ћемо чинити све као поуздан и велики савезник Србије.
Ако се не варам, Ви имате црногорске корене. Ваша историјска домовина Црна Гора сада је одлучила да иде у НАТО. Како Ви на то гледате?
— Знате шта је за мене сада веома важно — јуче сам се са том молбом обратио министру одбране Србије — негде овде у Србији је сахрањен мој чукундеда и ја бих желео да нађем његове корене. Нажалост, има много напуштених гробова руских официра. Мој чукундеда је био један од руководилаца Белог покрета на југу Русије и двадесете године је са остатком руског Белог покрета отишао у емиграцију, дошао је бродовима заједно са Врангелом. Врангел је сахрањен у Београду и данас је моја супруга била тамо, у том малом храму… Овде је сахрањен и мој чукундеда Николај Антонович, ја бих желео да нађем његове корене. За мене је то важно. Ја сам замолио српске званичнике, и замолио сам новинаре и историчаре који раде у Србији да ми помогну да нађем ту гробницу. За мене је то сада веома важно.
Вратимо се на НАТО. Да ли је Вама нормално да Црна Гора, која је тако везана за Русију, готово да се може рећи да је не би било да није Русије, хоће сада у НАТО и поручује преко билборда руском амбасадору — „Одлази, да те наше очи више не виде“.
— Жао ми је због тога што се то дешава у Црној Гори. Они ће, наравно, због тога зажалити. Не мислим на народ, њих наравно нико не пита, није било никаквог испитивања јавног мњења… О томе просто доноси одлуке мали број људи, који очигледно не могу да доносе другачије одлуке због своје ангажованости, који су лишени могућности да доносе одлуке у складу са вољом свог народа. Црногорци су један од делова, у широм смислу, српског света, балканско-словенског света, и веома ми је жао што је сада таква тенденција. Американци су оставили овде траг. Ми смо данас видели срушена здања у Београду и другим градовима. Како неко може да жели да ступи у организацију која је сасвим недавно бомбардовала Југославију?! Црна Гора је била део Југославије. Ја то не разумем, и никада нећу разумети. Ја мислим да ће народ Црне Горе сам рећи своју реч о том питању.
Познато Вам је да се врши велики притисак на Србију како би такође постала члан тог Савеза, а нису непознати ни планови Сједињених Држава да цео Балкан буде у НАТО-у до 2020. године.
— То је велика глупост. Дајте да размислимо: шта је НАТО. Нема никаквог НАТО-а. То је само атлантски клуб где сви гласају како каже Америка. Више безбедности он не може никоме да обезбеди. Чланице НАТО-а су земље које имају веома компликоване односе. На пример — Грчка и Турска су у НАТО-у. Да ли су зато безбедније? Па, оне и дан-данас имају веома компликоване односе. Још једном желим да кажем да је НАТО остатак Хладног рата, старе епохе. То је просто начин да се Американцима објасни зашто они и данас држе своју војску у Европи. То је начин легитимизације Американаца и америчке војне силе у Европи. Шта ће то Црногорцима? Или, шта ће Србима? Шта је то, фабрика чоколаде? Нико вам ништа неће дати. Штавише — захтеваће да се купује скупо америчко оружје, и отпад који вам ни за шта не треба. И доносиће одлуке за вас. То је организација за слабе и безвољне политичаре.
Шта мислите, како ће на евентуалну куповину руског оружја реаговати САД и Европа? Познато је да ми желимо у ЕУ, да имамо пријатеље и на Западу и на Истоку. Ово би се могло читати као да су нам Руси ипак више пријатељи од других.
— Слушајте, и Американци купују од нас оружје. Ја сам то већ говорио. Они од нас купују ракетне моторе зато што их они не производе. Они много штошта купују од нас, а другима забрањују. То јест, њима је дозвољено да купују од нас, а Србима то не дозвољавају. Зашто — зато што они хоће да ви купујете америчко оружје. Скупље и мање квалитетно. То је невероватан егоизам. Ту нема никаквих правила, осим правила грубе силе. Грубе конкуренције са Русијом. Ми и Американци смо конкуренти у индустрији оружја. Они су први, захваљујући свом утицају, а ми смо други. И не намеравамо то место никоме да уступимо. Ми зарађујемо од продаје оружја око 15 милијарди долара годишње. Имамо своје традиционалне купце и они неће ништа ту да мењају јер знају квалитет нашег оружја. Тим пре сада кад смо ми потпуно обновили индустрију оружја. Наше фабрике су вам сада савремене и производе висококвалитетно оружје. Вама, наравно, нико неће да аплаудирати што сте га купили, него ће рећи — како сте смели! А они ће наставити да купују. То јест, они купују, а вама ће покушати да забране.
Одлазећи из Брисела, са места руског представника у НАТО-у, посадили сте две тополе, симболе ракете „топољ“, испред зграде Алијансе. Проверавате ли како расту?
— Заливам их.
У последње време и руски и светски политичари све чешће своје ставове износе на друштвеним мрежама, укључујући и Твитер. Зашто, да ли су то званични ставови?
— Ја сам отворио налог на Твитеру док сам радио у Бриселу. Зато што сам сматрао да ту могу без икакве цензуре сâм да пишем и објављујем оно што мислим.
Ја немам цензуру, немам уредника, немам помоћника, ја сâм пишем, кад идем на посао или с посла, у колима, кад стигнем. Зашто ја то радим? Зато што је то америчко информационо поље. Ја сматрам да је у реду да радим на туђем информационом пољу. Зато што су моје присталице ионако моје присталице. А мени је потребно да убедим оне који сумњају. Који слушају друге информације. Дакле, ја радим на туђем информационом пољу и говорим своју истину. То је мека сила. Као човек који је најпре завршио журналистику, а потом све остало, ја то никада нећу заборавити. Најважнија је борба за умове. И ту борбу ћу увек водити.
