Интервју српском листу «Јединство», 28. јун 2010. године

[HS]

1. Проблем Косова и Метохије је интернационализован. Делите ли мишљење највећег дела српског народа да би уз истинску и добру вољу међународних фактора косовски проблем био успешно решен у интересу свих?

У светској политици принципијелни значај има низ фактора. То је пре свега поштовање међународног права и постојање добре воље, што подразумева поимање забринутости и узајамно обазирање на интересе једних према другима. Ако постоји и једно и друго, сваки проблем може да буде решен, чак и толико компликован, као што је косовски.

2. Шта очекујете од Међународног суда правде по питању једностраног проглашења косовске независности и да ли ће тада бити могући преговори о статусу јужне српске покрајине?

Од Међународног суда правде очекујемо пре свега да се његово саветодавно мишљење по питању једностраног проглашења косовске независности неће заснивати на „политичкој сврсисходности“, већ на стриктном поштовању међународног права, чији је један од базних принципа поштовање суверенитета и територијалног интегритета држава.

Мишљење такве угледне институције као што је Међународни суд правде, свакако ће утицати на ситуацију око Косова и Метохије, и надамо се, омогућити успостављање преговора о статусу покрајине и проналазак прихватљивог за све компромисног решења, чему тежи српско руководство.

3. Колико одлука Међународног суда правде може суштински променити ствари око даљег признавања Косова и Метохије?

Признавање независности Косова, која је била проглашена на једнострани начин, ни из далека не протиче у оним размерама, на које су рачунали у Приштини, као и у престоницама неких западних држава.

Већина земаља не признаје независност Косова. Неке су одлучиле да сачекају одлуку Међународног суда правде да би дефинисале свој даљи став.

4. Какав је став Русије по питању Босне и Херцеговине, односно, Републике Српске и наметања уставних реформи које крше Дејтонски споразум?

Наметање уставних реформи у Босни и Херцеговини сматрамо неприхватљивим.

Сматрамо неопходним стриктно поштовање не само духа, већ и слова Дејтонског споразума, који је основа стабилности како у самој Босни и Херцеговини, тако и у целом региону. Промена Устава БиХ, који је део Дејтонског споразума, могућа је само у случају сагласности сва три државотворна народа и двају ентитета.

Приоритет треба дати преношењу одговорности за судбину државе на саме становнике БиХ, што бржем спровођењу плана „5 плус 2“ и укидању апарата Високог представника.

5. Ове године се навршава 65. године од победе над фашизмом. Како коментаришете покушаје да се фалсификује историја и умањи значај борбе против фашизма?

Победа над фашизмом има историјски значај. Она је створила могућност изградње слободних и демократских друштава у Европи и целом свету. Покушаји да се фалсификује историја имају за циљ умањивање значаја антифашистичке борбе, значаја оних, који су имали у њој одлучујућу улогу, између осталог Совјетског Савеза и Југославије, поистовећивање агресора и његових жртава, умањивање злочина, које је извршио фашизам. То је веома опасно, и због тога покушаји фалсификовања историје заслужују не само осуду, већ и одлучан отпор. Поводом овог сам више пута имао разговоре са Председником Србије господином Борисом Тадићем, лидерима водећих српских политичких странака. Радујем се што смо по том питању потпуно једногласни.

[HX]