Интервју Сергеја Лаврова телевизији "Russia Today"

Из интервјуа Министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова телевизији "Russia Today",

Москва, 23. април 2014. године

Питање: Потпредседник САД Џозеф Бајден током посете Кијеву ових дана изјавио је да Русија не треба да одуговлачује испуњавање обавеза, које је она потписала у Женеви. Шта се очекује од руске стране?

Сергеј Лавров: Тешко је рећи. Разматрам то скоро свакодневно са Државним секретаром САД Џоном Керијом. Искрено говорећи, америчке колеге су одлучили да пребаце сву кривицу на Русију, укључујући почетак сукоба и кораке које мора да се направи. Они оптужују нас да имамо руску војску и агенте на Југо-Истоку Украине. Кажу да је потребно само да Русија одреди - и онда нелегално задржане зграде биће ослобођене, и кажу да то зависи од нас - да ли ће Југо-Исток одустати од постављања захтева за федерализацију, од одржавања референдума и тако даље.

Говорећи сликовито, ради се о неком „пребацивању терета“. У Женеви сви смо се договорили да мора да буде јединствени однос према свим незаконитим акцијама у Украјини, без обзира на регион земље где се они дешавају, да ли је то Кијев, Запад, Исток или Југ. За почетак треба зауставити оних, који су први почели незаконите акције. Чињеница да је још увек окупиран „мајдан“ као и зграде у Кијеву и неким другим градовима, не истражују се кривична дела о запаљивању седишта комунистичке странке и синдиката Украјине, - то није нормално с тачке гледишта европских норми. Нећу чак и да спомињем снајпере, јер су сви њих једноставно заборавили, а ми само чујемо позиве да се концентрише на ликвидацији терористичке претње на Југо-Истоку Украјине.

У Женеви такође смо се договорили да је потребно спречити сваку врсту насиља. Следећег дана Александар Турчинов је скоро прогласио ванредно стање и наредио војсци да пуца у људе, ако они учествују у мирним демонстрацијама. У Женеви договорили смо се и о неопходности тога да се екстремисти никако не толеришу. Међутим „Десни сектор“ још је врло активан и после Женевских преговора – у Васкршњу недељу – учинили су провокације, чији су резултат жртве у околини Славјанска. Договорили смо се да је потребно спровести амнестију за протестанте, али уместо тога свенародно изабрани гувернер Донецка Павел Губарев остаје у затвору. Извршена су нова хапшења. Све то смо разматрали у Женеви. Џон Кери је рекао да се украјинци намеравају да одобре амнестију за све који су спремни да ослободе зграде и да положе оружје. Павел Губарев никад није био између оних који су освајале зграде, никад није имао оружје. Био је ухапшен само због тога да је након што су га људи бирали на улици - позвао је за референдум о питању федерализације Украјине. На такав начин је он политички затвореник.

Ништа од постигнутог у Женеви и ништа од тога шта је било потребно да кијевске власти почну са реализацијом – ништа нису они урадили. Јесте, нису потписали закон, да кажем прецизније није га потписао спикер украјинске скупштине. Али тај маневар украјинских власти очигледно је показао истините намере и планове новог украјинског руководства. Разматрање различитих питања услед тога је показало шовинистичке наклоности коалиције. Немојте заборављати да коалиција укључује и странку „Слобода“ чија се политичка платформа базира на декларацији, коју су усвојили колаборационисте у јуну 1941. године, према којој праве украјинце морали су да сарађују са Адолфом Хитлером ради успостављања новог поретка у Европи. Такви су то људи, који уживају подршку САД-а у саставу коалиције.

Непрестано питам Државног секретара САД Џона Керија: „Зашто не можете да прецизно изнесете свој став према политичком усмерењу странке „Слобода“ и покрета „Десни сектор“? У приватним разговорима он каже да је неприхватљиво толерисати антисемитске, шовинистичке погледе и терористичко понашање. Али у јавности американци нису никад отворено давале негативне изјаве о странци „Слобода“ или покрету „Десни сектор“. Настављају да мисле и да тврде да ове странке се постепено крећу у правцу политичког „мејнстрима“ – али то се апсолутно не слаже са стварношћу.

Разумемо разлоге, који су изазвале нереде на Истоку и Југу Украјине. Људи не желе понављања кијевског сценарија, који су, узгред речено, покушавале да искористе и у Криму. Људи желе пријатељске односе са Русијом, имају много рођака у нашој земљи. Врло пажљиво слушају шта се говори у Русији. Али нису марионете и не можемо да гарантујемо да буду спремни да верују у обећања нових кијевских власти. Становници Крима су се умориле од речи. Они траже конкретне акције. Садашњи режим мора да укине наређења да се користи оружје против мирних грађана и мора да ослободи политичке затворенике. Он мора да покрене испуњавање тачака документа од 21. фебруара о.г. у којем се говори о неопходности предавања у потпуности незаконитог наоружања као и о извршавању разоружења „Десног сектора“. Власти морају да престану говорити само о томе да ће позвати представника региона за учешће у уставном процесу. Они морају да седну заједно уместо тога да иду у иностранство. Чуо сам да је Арсениј Јацењук отпутовао за Ватикан. Мислим, најбоље место, које он може да посети – јесте Југо-Исток Украјине. Када је он био тамо пре седмицу дана, састао се само са људима којих је сам ставио на дужност, а није се састао са простестантима. Ако актуелне кијевске власти желе да представљају читаву земљу – онда би требало да се налазе сад баш тамо.

Питање: За западне становнике, који прате развој догађаја преко телевизијских вестија, оно шта се сад дешава на Југу и Истоку Украјине врло подсећа на догађаје на „мајдану“. Они виде снаге самоодбране, који су исте као и „Десни сектор“ на „Мајдану“, виде људе који су освојили административне зграде и који не желе да предају оружје. Они зову те људе „проруске“ и постављају питање, зашто Русија није баш толико револтирана због тога шта се сад дешава тамо и зашто Русија не позива њих да се смире?

Сергеј Лавров: Не треба говорити да не скрећемо пажњу на њихове проблеме. Солидарни смо са њима. Политички инсистирамо на томе да њихови интереси морају да се узимају у обзир. Тачно из ових разлога отпутовали смо за Женеву и усагласили смо докуменат који захтева једнаке услове за све оне, који учествују у незаконитој делатности уз то разумевање да актуелна власт мора да покаже пример и да спрече незаконите акције које се још увек предузимају у Кијеву и у другим деловима земље (не само на Истоку и Југу). Изабране народом лидере Југа и Истока потврдили су спремност за предавање оружја, за ослобођење зграда ако власт престане са незаконитим наредбама о коришћењу војске против становништва и ако власт са своје стране испуне преузете обавезе везано за разоружавање „Десног сектора“ и других екстремиста, као и ако власт ослободе окупиране до сада зграде у Кијеву. Знате шта су рекли американци (чини ми се да је то била заменик Државног секретара САД Викторија Нуланд), када смо инсистирали на поштовању у пуној мери захтева из одредаба Женевског споразума, почев од ослобођења зграда у Кијеву? Рекла је да су ове зграде законито окупиране зато што су кијевски власти пружили одговарајуће „лиценце“ људима који се сад тамо налазе и да сада су присутни тамо на легалној основи. То је незамисљиво, да потпуно озбиљно износе такве аргументе!

Питање: Говорили сте да се споразум од 21 фебруара уз учешће западних земаља игнорише. Сада Ви изјављујете да и Женевски споразум исто тако се игнорише. У чему је суштина ових договора ако они не доводе до практичког резултата?

Сергеј Лавров: Смисао потписивања споразума од 21. фебруара био је у томе да би обавезао Председника Украјине Виктора Јануковича да не користе полицију – испунио је овај захтев. Да би обавезао га да не уводи ванредно стање – овај захтев је такође остварио. У принципу је пристао на капитулацију. Све на шта се обавезао – било је остварено. Људи кажу да није потписао закон који требало би да врати претходни устав, али је намера његовог усвајања била обелодањена. Све шта је захтевала опозиција било је испуњено. А оно шта је опозиција потписала – није било испуњено. Женевски састанак био је позван да врати тај процес, укључујући неопходност почетка уставног процеса уз учешће у пуном капацитету свих региона. Јесте, споразум је био потписан, али његове одредбе још увек не испуњавају они ко морају да направе први корак.

Питање: Дакле они морају да направе први корак?

Сергеј Лавров: Наравно. Русија нема моралног права да врши притисак на регионе Југа и Истока да би они једнострано нешто радили, узимајући у обзир да је војсци наређено да употребљује оружје против мирног становништва. „Десни сектор“ није разоружен, шта је било потребно да се учини одавно, наставља се са политичким хапшењима.

Питање: Више пута сте говорили о томе да Русија нема никакве жеље да уведе војску на територију Украјине. Портпарол Председника Дмитриј Песков изјавио је да су руске јединице на граници са Украјином недавно били појачане. Какав је са Ваше тачке гледишта најгори сценариј према којем ове јединице биће употребљене?

Сергеј Лавров: Никад нисмо порицали ону чињеницу да смо појачали састав наших јединица на граници. Исто тако као што су украјинске власти преместиле своју војску ближе руским границама и преусмериле њих у југоисточне регионе. Наша војска се налази на нашој територији – учествовала је у војним вежбама. Ове вежбе постали су редовне, када су Сергеја Шојгу именовали на дужност Министра одбране Русије. Прошлог лета и јесени вежбе су се одржавали на Истоку Русије, у Сибиру, затим у Централној Русији, у близини Украјине, - сада се планирају вежбе на Северо-Западу земље. То је стални процес јер војска мора увек да буде у војној приправности, очекивајући да њене капацитете никад неће бити затребане.

Ако будемо нападнути, ми ћемо обавезно одговорити.

Ако наши законити интереси или интереси грађана Русије буду изложени директној претњи, као што се то догодило у Јужној Осетији, не видим никаквог другог излаза осим да одговоримо у пуном складу са међународним правом. Напад на грађане Русије јесте напад на Русију

Још једном да истакнем, да се руске трупе налазе на руској територији. Захтеви о инспектирању јединица у оквиру Бечког документа 2011. године о мерама јачања поверења и безбедности као и у оквиру Споразума о отвореном небу су биле задовољене. Инспектори су посетили локације распоређења трупа који су учествовале у војним вежбама. Авиони су пролетели изнад територије, где су изведене вежбе. Нико од учесника инспекција - ни Американци, ни Украјинци, ни европљани – нису навели ни један доказ, који би сведочио да се Русија бави опасном војном делатношћу. Дакле смо на својој територији и не радимо ништа, што би се забрањивало у складу са било којим преузетим обавезама.

Украјинске трупе се такође налазе на својој територији. Али разлика јесте у чињеници да је Александар Турчинов наредио украјинској војсци да употреби оружје против цивилног становништва. То је злочиначка наредба.

Људи који су извршили државни удар, збацили легитимног председника и узели власт, проглашавајући себе за владу, изворно нису уопште говорили о уставној реформи.

Декларисали су да ће се 25. маја одржати председничке изборе. Подсетили смо њих на обавезу да се уставна реформа одржи, и све док се то не уради - Јужна и Источна Украјина неће признати легитимитет овог шта се дешава. Они се сетили датог обећања, али су рекли, да ће га испунити касније. Запад је убеђен да је оно што се дешава потпуно легитимно. Исти људи који су говорили о нелегитимности председничких избора у Сирији без уставне реформе, спремни су да признају легитимност избора у Украјини 25. маја без икакве уставне реформе.

Питање: Русија неће признати предстојеће председничке изборе у Украјини, јел тако?

Сергеј Лавров: Признајемо оно, што ће се одвијати на основу инклузивног процеса. Расписивање избора без усаглашавања заједничког става са Југо-Истоком, по мом мишљењу, веома је деструктиван чин за земљу. Њихове речи морају да прате дела и остваривање обећаног, наиме: обећана на крају уставна реформа, разматрање статуса руског језика – то су захтеве које постављају Југ и Исток.

Они треба да започну процес који ће гарантовати повољне услове за све регионе Украјине, као и сигурност да они неће бити погођени и да ће бити укључени у овај процес на равноправној основи. По завршетку реформе сматрамо, да је потребан референдум о облику државности - федерализације или децентрализације или чак аутономије за регионе, о чему је говорио о Џон Кери у својој завршној конференцији за новинаре у Женеви.

Нисмо заинтересовани за оно како ће се то звати, него за сигурност да сви региони су задовољни и сами одређују своје судбине у држави, која поштује њихово право на језик, културу, историју, традиције и т. д.

Исто важи и за право да сарађују са својим суседима преко границе. Између региона Русије и Украјине успостављене су различите шеме сарадње. Они сами желе да бирају своје лидере, да задржавају у регионима више пореза - за себе и за развој, да не дају све у Кијев, а после само да чекају да ће он њим нешто поделити.

Питање: Попут Џона Керија разговарате и са другим америчким политичарима. Да ли осећате да су САД стварно спремни за жестоко супротстављање са Русијом у вези Украјине?

Сергеј Лавров: Као што сам већ рекао, не ради се о Украјини. Украјина - ово је само један пример нежеље САД да попусте у геополитичкој борби.

Американци нису спремни да признају да не могу из Вашингтона руководити процесима у различитим деловима земаљске кугле, наметати свима своја готова решења. Иако они почињу да схватају, али су још увек инстинктивно убеђене да не морају узимати у обзир ставове других земаља.

Сваки пут када ми постижемо некакав споразум, Американци почињу да се баве пребацивањем кривице за било одуговлачење на туђа леђа, или што је још горе, почињу да излазе са новим захтевима који су у супротности консензусу, који је постигнут. То је тачно оно што они сада раде са Женевском декларацијом о Украјини.

Надам се да ће се они понашати одговорније и да ће размишљати не само о својим једностраним иницијативама и геополитичким интересима, него и о будућности Украјине, која остаје један од наших најважнијих и најближих суседа.

Људи који живе тамо –братски су народ за Руса. Ако ћемо сви мислити о Украјини, а не о томе ко ће њу добити , ако ћемо побринути како сами Украјинци желе да живе, онда неће бити много тешко да њим помогнемо у постизању компромиса и националног помирења.