Интервју Сергеја Лаврова ”Политици”

Крај прошле године обележен је с неколико значајних успеха руске дипломатије које су овдашњи медији назвали „пробојем на светску политичку сцену”, а захваљујући иницијативи руског председника, избегнут је рат у Сирији, преговори о Ирану се настављају, а пружање уточишта Сноудену назива се победом над Америком.

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров не слаже се с оценом медија о „пробоју”, истичући да су „постигнути споразуми о уништењу сиријског хемијског оружја, сазивање међународне конференције ’Женева 2’, као и почетна сагласност о путу којим ће се решавати проблем иранског атомског програма – резултати многогодишњег рада”.

У дипломатији су ретки „продори”, најчешће иза онога што видимо као изненадну одлуку стоје године напорног и упорног рада. „Битка” за Сирију трајала је пуне три године да би заинтересоване стране, такорећи дан пред почетак војне интервенције, постигле споразум о уништавању сиријског хемијског оружја и сазивању конференције „Женева 2”.

Слично је и с проблемом иранског атомског наоружања – преговори су трајали, такође, три године. Једино је Едвард Сноуден „пао с неба” и заслуга за његово појављивање у Русији, према речима руског председника, припада – Америци.

Да му није одузет пасош, Сноуден се не би нашао на руској територији и све би данас изгледало другачије. Али, све то, као и руски став о догађајима у Украјини, било је толико честа тема у медијима крајем прошле и почетком ове године, да смо одлучили да интервју с министром Лавровим, планиран за јубиларни број „Политике”, поводом 110 година излажења, посветимо искључиво односима Русија–Србија.

Стицај околности и бројне обавезе руског министра, укључујући и поменути састанак „Женева 2”, померили су разговор за неколико дана, али је министар ипак нашао времена да за јубиларни број пошаље честитку.

Замољен да оцени односе између Русије и Србије, за које је један познати политичар недавно рекао да су „веома добри, али би могли бити и бољи”, Лавров одговара:

– Односи између наше две земље нису просто „веома добри” – они су достигли степен стратешког партнерства, обухватају све сфере међусобне сарадње – политику, трговину, економију, културу, науку, образовање, и служе интересима наших народа. Принципи наше сарадње утемељени су у Декларацији о стратешком партнерству, коју су потписали председници Путин и Николић 24. маја 2013. године у Сочију. Русију и Србију спајају дубока осећања пријатељства, узајамног разумевања и поверења, многовековна традиција блискости народа, сећање на братство по оружју, пре свега у борби против фашизма у Другом светском рату. То је чврст темељ на коме се развија и наша билатерална сарадња, а учвршћује се сарадња у широком спектру актуелних питања на међународној сцени.

Има ли, ипак, нешто што би, по вашем мишљењу, могло да се поправи?

Потпуно је очигледно да постигнути висок ниво наших веза не одговара у потпуности потребама и могућностима две земље. Постоји значајан потенцијал у руско-српским везама у трговинско-економској сфери. Пример успешне инвестиционе сарадње свима је пред очима – улазак руског инвеститора у капитал компаније „Нафтна индустрија Србије” довео је до тога да је НИС не само престао да прави губитке, него, од разних пореза, уплаћује највише новца у буџет Србији. Рачунам на то да ће руским инвеститорима и даље бити обезбеђени повољни услови. Сигуран сам да прилив руског капитала и велики кредитни аранжмани помажу економски развој Србије, а то значи и повећање стандарда српских грађана.
У складу с тим, сматрамо да руско-српски односи не могу бити таоци спољашњих фактора. За нас је важно да зближење Београда с Европском унијом, почетак званичних преговора о ступању Србије у ЕУ, не наноси штету нашем партнерству, реализацији крупних економских и инфраструктурних пројеката, укључујући и енергетски сектор. Уверени смо да на такав начин размишљају и наши српски пријатељи.

Кад говоримо о томе, не можемо да не прокоментаришемо чињеницу да Европа врши велики притисак на Србију да усклади споразум о „Јужном току” с Трећим енергетским пакетом. Хоће ли Србија моћи да се одупре притиску и колико Русија може да јој помогне у томе?

Помажући диверзификацију маршруте транспорта гаса у европске земље, „Јужни ток” представља велики улог Русије у обезбеђење комплексне енергетске безбедности на континенту. Кад је у питању Србија, реч је о великим инвестицијама од две милијарде евра и отварању нових радних места. У том контексту изазивају недоумицу и забринутост изјаве Брисела о неопходности ревизије међудржавних споразума између Русије и држава-учесница пројекта „Јужни ток”, укључујући и Србију, с циљем да се ускладе с „Трећим енергетским пакетом” Европске уније. Јасно је да се законодавство ЕУ не може примењивати ретроактивно, да не може да омета раније постигнуте билатералне споразуме. Поменути споразуми неодвојиви су део међународног права и не могу бити једнострано подвргнути ревизији. Верујемо да такав став имају и српски партнери.

„Српски партнери” изјављују да је то проблем који треба међусобно да реше Европа и Русија...
Ми водимо активан дијалог с Европском комисијом о изузимању „Јужног тока” из Трећег енергетског пакета. Предлажемо Европској унији да закључимо специјални билатерални споразум који регулише принципе функционисања трансграничне енергетске инфраструктуре. У том циљу припремили смо и предали Европској унији пројекат одговарајућег документа.
У односима између Русије и Европске уније накупило се доста питања која су, између осталог, везана и за реализацију политике „Источног партнерства”. Скрећемо пажњу и на одсуство одговарајуће реакције од стране ЕУ на догађаје у Украјини, пре свега на чињеницу да опозиционе групе заузимају зграде локалне администрације у низу украјинских региона. На самиту Русија–ЕУ, 28. јануара, одржан је садржајан и отворен разговор о широком спектру питања. Важно је да је потврђен стратешки карактер партнерства између Русије и Европске уније. 

Да се вратимо Србији, од нашег последњег интервјуа, ситуација у српској покрајини Косово и Метохија веома се изменила. Како видите садашњи тренутак?

Наравно, одређене промене догађају се на Косову и Метохији, као и на целом Балкану. При томе је руски став остао непромењен – одрживо и обострано прихватљиво решење мора бити засновано на резолуцији Савета безбедности ОУН 1244. Ми смо спремни да и убудуће сарађујемо с Београдом у решавању косовског питања, полазећи од тога да српска страна сама решава шта су њени приоритети кад је реч о раду на том проблему.
Ми смо у принципу подржали успостављање дијалога између Београда и Приштине, како би се створиле претпоставке за побољшање услова живота становништва покрајине. Посебан значај придајемо неопходности олакшавања положаја српске заједнице.
Ипак, бележи се напредак у преговорима. Ми ћемо се сложити са сваким решењем које одговара Србији. У исто време, достигнути напредак не би смео да буде повод за самозадовољство међународне заједнице која мора да настави да с највећом пажњом прати ситуацију на Косову и Метохији.

Ове године обележава се стогодишњица Великог рата. Сведоци смо бројних покушаја фалсификовања историје. Земље које су тај рат започеле, данас доказују апсолутну кривицу Србије и Русије. Како се супротставити тој огромној пропагандној машинерији?

Стогодишњица почетка Првог светског рата важан је историјски оријентир који пружа основу да се замислимо о узроцима потреса који је преживео европски континент у двадесетом веку и да покушамо да из тога извучемо поуку за будућност. Уверени смо да тај, као и друге незаборавне датуме, не треба користити ко повод за отпочињање нових информационих ратова, већ да се не допусте сличне трагедије и да хладни рат и стварно постане последњи период конфронтација у Европи.
Оно што се догађало на континенту уочи Првог светског рата представља убедљиво сведочанство које говори чему води појава националног егоизма, тежња да се учвршћује сопствена безбедност и сопствени интереси на рачун других. Хтео бих да скренем пажњу и на чињеницу да су покушаји да се изолује Русија, да се одгурне на периферију европске политике, обавезно изазивали процесе чији се развој на крају претварао у катастрофу. И обрнуто – активно учешће наше земље у европским пословима по правилу је било праћено периодима мира и стабилног развоја. Мислим да све те чињенице треба имати у виду при осмишљавању путева за решавање кризних појава у Европи.

У Русији су планиране бројне манифестације с циљем да се ода пошта и да се не забораве жртве тог страшног рата. Познато је да је непосредни повод за улазак Русије у рат била аустроугарска претња Србији. Да ли су предвиђене и неке заједничке манифестације које би истакле ту чињеницу?

У Русији је формиран Организациони комитет за припрему активности везаних за стогодишњицу Првог светског рата. За наше две државе овај јубилеј има посебан значај – планирамо да га заједно обележимо читавим низом акција. Предузимамо неопходне кораке да до тог датума завршимо „Руски некропољ” на београдском Новом гробљу, на коме је сахрањено много руских војника, учесника тог рата. Искрено смо захвални властима Београда за очување сећања на њих.

Српско наслеђе на КиМ у опасности

Нажалост, видимо да тешкоће с којима се свакодневно сусрећу грађани Србије у покрајини, посебно у енклавама, нису ишчезле. Као и раније, у опасности су објекти српског духовног и културног наслеђа – недавно је уз руску подршку завршен рад на обнови српских светиња у покрајни, под окриљем Унеска, и сматрамо да то није било узалудно. Треба на најсавеснији начин истражити случај трговине људским органима. Узнемиреност изазива и незаконита трговина оружјем и наркотицима. Остају и друге претње, укључујући и територијалне.

Извор: Политика