Интервју Сергеја Лаврова листу "Политика"

Лавров у интервјуу за „Политику”:

Став према Косову не мењамо без обзира на Крим

Што се тиче напора Београда, за нас су, наравно, прихватљиве оне одлуке који ће задовољавати Србију. Са своје стране смо спремни да и даље српским партнерима пружамо неопходну подршку

„Пре свега, желео бих још једном да захвалим свима који су успели да дођу у Москву ради учествовања на свечаностима поводом 70. годишњице победе у Великом отаџбинском рату, онима који су са нама провели ове дане сећања и одали почаст ветеранима који су спасили Европу и свет од нацистичког лудила. Веома ценимо одлуку наших српских партнера, одлуку председника Србије Томислава Николића да учествује у празничним догађајима и да упути војну јединицу на параду на Црвеном тргу 9. маја. У томе видимо сликовито изражавање узајамних пријатељских осећања наших народа, заснованих на вишевековној традицији, на духовној блискости, братству по оружју. Полазимо од тога да чување историјског сећања и даље буде темељ развоја широке сарадње између наших земаља”, поручује у интервјуу за „Политику” шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, који данас борави у Београду.

Колику важност Москва придаје очувању сећања на антифашистичку борбу, јасно је из програма посете првог руског дипломате, који ће, према протоколу, данас најпре положити венац на Гробље ослободилаца Београда. Планиран је Лавровљев сусрет са српским државним врхом – председником Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем и шефом дипломатије Ивицом Дачићем. Главне теме разговора биће билатерална сарадња Србије и Русије и српско председавање ОЕБС-у, те његова улога у расплету украјинске кризе.

Већина западних представника ипак није дошла на војну параду у Москви, па се намеће питање да ли се у том контексту може рећи да је дневна политика надвладала заједничко антифашистичко наслеђе.

Прихватање или не прихватање позива јесте слободан избор сваке државе, сваког лидера. Говорећи конкретно, ценимо одлуку канцелара Федералне Републике Немачке Ангеле Меркел и министра спољних послова Немачке Франка Валтера Штајнмајера да у Москви и Волгограду одају почаст совјетским грађанима који су дали животе за победу, иако и ван оквира званичних свечаности. Истовремено, јасно је да сви геополитички прорачуни бледе у поређењу са огромним бројем примера храбрости, јунаштва, самопожртвовања, врлина које су у тешким ратним временима показали народи СССР-а.

Главна поука тог страшног рата јесте неопходност предузимања свих могућих напора да се избегне понављање сличне трагедије у будућности. Пре 70 година државе чланице антихитлеровске коалиције успеле су да уједине снаге, успеле су да задају смртни ударац злочиначкој идеологији нацизма и да ударе темеље послератног светског поретка, укључујући стварање Уједињених нација.

Како је истакао председник Владимир Путин, ово поверење и јединство постали су наша заједничка баштина, пример уједињавања народа ради мира и стабилности. И данас је наш заједнички задатак – да се формира систем једнаке и недељиве безбедности за све државе. Очигледно је да ћемо само заједничким напорима моћи да се ефикасно супротставимо многобројним безбедносним изазовима. Признавање у пуном капацитету резултата Другог светског рата, који су утемељени у Повељи УН и другим међународним документима, има обавезујући карактер. Желимо да и даље спречавамо хероизацију нацизма, било које облике и појаве расизма, ксенофобије, агресивног национализма и шовинизма.

Због неутралне позиције Србија није увела санкције Русији, што је изазвало незадовољство у ЕУ. Ипак, руска улагања у Србију су и даље много мања него европска. Да ли можда Москва планира да повећа инвестиције у нашу привреду?

Најпре бих желео да поново изразим поштовање за став српских пријатеља, који су се одлучили да следе своје националне интересе и одбили да се придруже једностраним нелегитимним ограничењима које је увела Европска унија.

Данас је Србија међу главним партнерима Русије на југоистоку Европе. Наше земље уједињују односи пријатељства и плодне сарадње, која обухвата све правце – од политике до науке и културе. Кључна начела наше сарадње изражена су у Декларацији о стратешком партнерству, коју су потписали председници Владимир Путин и Томислав Николић 24. маја 2013. у Сочију.

Задовољни смо како се развијају руско-српске трговинско-економске везе. Расте робна размена, усавршава се њена структура. Међу примерима успешног улагања заједничких напора јесу модернизација компаније „Нафтна индустрија Србије”, уз водећу улогу деоничког друштва „Гаспром њефт”, и реновирање српске железничке инфраструктуре у извођењу „Руске железнице”.

Нажалост, планови за изградњу деонице гасовода „Јужни ток” на територији Србије нису се остварили због неконструктивног става Брисела, који је блокирао и овај пројекат. Уједно с тиме рачунамо и да ће се наш енергетски дијалог доследно проширивати, укључујући ту и сферу испорука руског гаса.

Активно се воде преговори о новим руским улагањима капитала у српску привреду. Надамо се да ћемо већ у скорије време успети да се договоримо о узајамно корисним моделима сарадње и о великим пројектима, што ће доприносити привредном развоју Србије, побољшању животног стандарда, квалитета живота. 

Полазимо од тога да ће руским инвеститорима и даље бити омогућени одговарајући услови за пословање. Наша осведочена трговинско-инвестициона сарадња мора да буде независна од утицаја спољних фактора, укључујући процес зближавања Београда са Европском унијом. Надамо се да ће на исти начин размишљати и наши српски партнери.

Руски председник Владимир Путин је својевремено изједначио случајеве Косова и Крима, говорећи о правима народа на самоопредељење, чиме је на индиректан начин дао за право косовској независности. Какав је званичан став Кремља према независности Косова, имајући у виду све новонастале околности?

Председник Владимир Путин није то рекао. Упозоравали смо да ће увођење у међународну употребу модела проглашења независности одређених територија створити преседан. Више пута смо скретали пажњу на то да у последње време западна алијанса са САД на челу широко користи двоструке аршине, крши темељна начела међународног права и безочно се директно меша у унутрашње ствари суверених држава.

Последице такве линије у пуној мери су на себи осетили народи Југославије, Ирака, Либије, а данас и Украјине. Због државног удара подржаног од стране Вашингтона и Брисела, у фебруару прошле године власт у Кијеву су уз помоћ оружја освојили ултранационалисти, који су својим акцијама довели земљу на ивицу раскола и отпочели крвави грађански рат.

У поређењу са тиме, становништво Крима се у пуном складу са одредбама међународног права – у складу са једним од његових темељних начела равноправности и самоопредељења народа, а које је утврђено у члану 1 Повеље УН, затим члану 1 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, члану 1 Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима и у многим другим угледним међународним документима – изјаснило на референдуму за проглашење независности од Украјине и за уједињење са Русијом. Очигледно су апсурдни покушаји оних који су режирали одвајање Косова од Србије – а при том без икаквог референдума – да се стави под сумњу слободно изражавање воље становника Крима.

Став Русије према косовском питању апсолутно је јасан и непроменљив: регулисање овог проблема могуће је искључиво на основу међународног права и у оквирима одређеним у резолуцији Савета Безбедности УН 1244. Што се тиче напора Београда у овом правцу – за нас су, наравно, прихватљиве оне одлуке који ће задовољавати Србију. Са своје стране смо спремни да и даље српским партнерима пружамо неопходну подршку.

 
Драган Вукотић
објављено: 14.05.2015.

Контакти

Амбасада

Тел: +381 (0)11 361 1090; +381 (0)11 361 1323
Емаил: info@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

Конзулат

Тел: +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Емаил: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs

остали контакти