Интервју шефа руске државне агенције „Россотрудничество“ за сарадњу са дијаспором и за међународну друштвену сарадњу Константина Косачова магазину "ПЕЧАТ"

Константин Косачов, саветник председника Русије Владимира Путина и шеф руске државне агенције „Россотрудничество“ за сарадњу са дијаспором и за међународну друштвену сарадњу, доказани је пријатељ српског народа. Овај високи званичник Руске Федерације учинио је много за још чвршће повезивање два народа помажући, пре свега, косметским Србима. У међународној политици залагао се годинама за доследно очување српског Космета. Сада, стиче се утисак, после свега непријатног и тешког што је Србија доживела од својих политичара, сами доводећи КиМ у ужасну позицију, да заиста испада да су неки Руси већи Срби од бројних Срба. Господин Косачов нам то, наравно, није рекао, али то се наслућује у свакој реченици која се тиче руско-српских односа. Разговор за „Печат“ посветили смо српско-руској садашњости, руској емиграцији у Србији, али и будућности словенског света, која, како каже Косачов, може да буде много боља, и зависи само од словенских народа. Били смо затечени информисаношћу господина Косачова и о, наизглед, ситним детаљима које се односе на руску емиграцију у Србији.

Господине Косачов, ви сте руководилац „Россотрудничества“, руске државне агенције за питања Заједнице независних држава и ваших сународника у расејању. Знамо да Руса има релативно много у свету, али, срећом, много мање него што их је у великој Русији. Колико је, према вашем сазнању, тренутно Руса који живе ван своје матичне државе? Где је руска дијаспора најбројнија?

Многи од оних који себе сматрају Русима, који размишљају и говоре на руском језику, у протеклом периоду су се стопили (или су били принуђени) са другим нацијама. Навешћу вам пример: у националном саставу Украјине, Руси чине 17,3 одсто становништва. Различита истраживања показују да је број оних који сматрају да им је руски матерњи језик знатно већи: према резултатима анкете из 2004. године, коју је спровео Кијевски међународни институт за социологију, негде око 43-46 одсто становништва Украјине код куће разговара на руском језику. Слична ситуација је на читавом постсовјетском простору – много је мешовитих бракова, двојезичне деце, потомака руских емиграната који не владају добро руским језиком, али себе сматрају Русима. Према неким подацима, тренутно ван граница Русије живи око 30 милиона бивших грађана Совјетског Савеза, емигранти разних периода и њихови потомци, које ми третирамо као наше сународнике. Највећи број Руса, наравно, живи на територији бивших совјетских република. Али то су они које можемо назвати емигранти „преко воље“. Нису они напустили отаџбину, већ је она њих „напустила“ – у ноћи 8. децембра 1991. године потписан је Беловежски споразум, у складу са којим се Совјетски Савез распао на неколико суверених држава. Директна последица овог споразума је да су десетине милиона Руса остале ван Русије. Наши сународници живе и много даље од отаџбине – има их у Немачкој, Израелу, САД-у, Канади, Француској и другим земљама Европе. Није ни тако мали број оних који живе у Јужној Америци, Африци, Аустралији.

Извор: Магазин "ПЕЧАТ"