Генерал-мајора Едуарда Николајевича Чижикова, заменика министра и главног војног експерта Министарства за послове грађанске одбране, ванредне ситуације и ликвидације последица елементарних непогода Руске Федерације (МЧС Русије), на ову функцију указом је именовао председник Владимир Путин, у марту ове године. Претходно, у дужем периоду, Чижиков је био вршилац ове дужности и у опису његовог посла је координација рада с Министарством одбране Русије и Војском. Чижиков је радио на ликвидацији последица хаварије у Чернобиљу, која се догодила 26. априла 1986. године. Овим послом бавио се штаб Грађанске одбране (ГО) СССР-а, при Министарству одбране.

– Стигао сам у Чернобиљ 1988. године, у саставу оперативне групе Штаба ГО, где сам био задужен за организацију везе приликом извођења радова за ликвидацију последица хаварије. Градили смо саркофаг над оштећеним реактором, чистили територију од радиоактивних елемената и предмета. Најважније је било не допустити да се радијација, која је још увек била на високом нивоу, прошири из реактора – каже генерал Чижиков.

Није умесно поредити чернобиљску хаварију с катастрофом у Србији, али има сличности када је реч о евакуацији Обреновца и Барича. И у једном и у другом случају становништво је потпуно евакуисано, каже Чижиков.

– Разлика је, наравно, у томе што је тамо било могуће евакуисати људе аутобусима, док су у Србији били одсечени од копна. Мени све ово највише личи на велике поплаве које су прошле године захватиле Амурску област, Хабаровски крај и Јеврејску аутономну област Русије.

Ви сте један од оснивача МЧС Русије, радите од самог почетка, пре више од две деценије?

Да, од самог формирања Министарства 1990. године, односно када је то још био Руски спасилачки корпус. Ове године обележавамо 24 године постојања, а ја сам радио у Штабу ГО СССР-а од 1988, из кога је и настало садашње Министарство. Све се то дешавало пред мојим очима.

Градили сте МЧС заједно са Сергејом Кужугетовичем Шојгуом, дугогодишњим шефом МЧС-а, а садашњим министром одбране?

Да, заједно с њим, он је наш први министар, наш учитељ и творац МЧС-а. У оквиру својих могућности, свако је додавао своју циглу у ову чврсту и монументалну грађевину, какав је данас МЧС.

Онда вам је Шојгу, сигурно, „ратни” друг?

Он је мој шеф. Био је и остаје. А да смо извршавали разне задатке под његовим руководством, то је чињеница. И, наравно, веома се добро познајемо. После преласка Шојгуа на нову дужност, на чело МЧС-а дошао је његов заменик Владимир Андрејевич Пучков, који је такође практично од самог почетка у Министарству. Од њега смо добили наредбу да кренемо у Србију.

Колика је снага вашег министарства, колико има људи?

Имамо укупно 300.000 припадника МЧС-а. Од тога, 220.000 су припадници Противпожарне службе РФ, која управо слави 365 година постојања. Остало су војници, којих има 7.000, и спасиоци, 12.000 људи. Сви ови људи чине федералну компоненту Министарства за ванредне ситуације. Осим тога, руски региони, републике, имају још најмање 500.000 припадника. То чини око 800.000 професионалаца. Такође, последњих година активно развијамо и добровољачки покрет и он данас броји 900.000 чланова широм Русије. Они највише покривају удаљене територије, далеко од великих центара. Дакле, реч је о више од милион и по људи у командном систему МЧС-а. Наши тимови помагали су у многим земљама, и приликом цунамија у Јапану, земљотреса у Кини, у Јужној Осетији...

И у Србију сте пре свих долетели?

Да, наше екипе су увек спремне. Овде смо присутни с два тима. Један је Центроспас, односно Аеромобилни спасилачки одред. А други је Центар за спасилачке операције високог ризика.

Ових дана кружи много гласина да сте дошли у Србију да се борите против америчког ХААРП-а, који је наводно привукао велике облаке и изазвао кишу током 60 часова?

Шта је то „амерички ХААРП”?

Мисли се очигледно на систем ХААРП, односно антене, пријемнике...

Али, шта је то ХААРП, можете ли ми објаснити? Не бих да испаднем незналица, али не знам шта је то ХААРП.

Ни сам нисам сасвим сигуран, али по интернет форумима и порталима води се жучна расправа да је то тајанствено климатско оружје које је постављено по Србији? Чујем да и таксисти по Београду знају доста о томе...

Наше министарство је хуманитарно. За наше министарство политички процеси су мање важни од спасавања живота и здравља грађана РФ или других земаља. Ми смо овде дошли по позиву Владе Србије и у складу са инструкцијом Владе РФ да пружимо помоћ у спасавање угроженог становништва. Зато, какав је то ХААРП, није ми познато. Било би ми чак занимљиво да погледам и да сазнам шта је то, нека га покажу.

Нисте никад чули за те антене на Аљасци?

Нисам.

Да ли ви, као стручњак, сматрате да је могуће управљати климом?

Не могу ништа по том питању да кажем јер су циљеви и задаци нашег министарства јасни и транспарентни. И међу тим задацима не постоје питања која се тичу мешања у ток природних процеса. Не могу одговорити на ово питање јер нисам ту компетентан. Сфера нашег рада је нешто сасвим друго и није ми познато да ли се неко бави тим процесима. Знате, на нашем Далеком истоку, у јесен прошле године, неколико месеци је непрекидно вода падала с неба, лила је киша. Размере поплава овде и на Далеком истоку не могу се ни упоредити. Тамо су хиљаде километара биле под водом, са све насељима и људима.

И вама су послали ХААРП?

Не знам ко је коме и шта послао...

У сваком случају, први сте стигли у Србију после вести о поплавама?

Добили смо захтев из Србије 15. маја по подне и током ноћи смо се укрцали у авион и 16. маја ујутру стигли у Ниш, укупно 79 људи и 12 комада технике. Руководиоци Сектора за ванредне ситуације МУП-а и Министарства одбране Србије понудили су да нас пребаце одмах у Обреновац, што је и учињено. Тако је руски МЧС стигао први од свих иностраних спасилаца, тачно на време. Тог дана је град почео да тоне под воду и она је и даље надолазила. Било је веома много људи у зградама, по крововима и у сарадњи с војском, полицијом и жандармеријом почели смо да извлачимо и евакуишемо људе.

Имали сте добру сарадњу са српским колегама?

Желим да истакнем да је координација српских надлежних служби била на веома високом нивоу, због чега се радило брзо и ефикасно. Проблем нам је представљало што су се цепали наши чамци о врхове ограда, које је вода већ била прекрила. Ипак, притекли су у помоћ и мештани, па је посао настављен без заустављања. И сам сам радио у чамцу тог дана, 16. маја. Руски спасиоци извукли су 2.262 људи, од чега 604 детета. Често смо имали тачне адресе на којима се налазе деца, стари и немоћни.

Било је критика у домаћој јавности да српска војска не поседује довољно технике и других средстава и да није спремна за овако обимне и сложене операције?

Ми такав утисак нисмо стекли. Наш је утисак да су српски тимови веома добро организовани и опремљени. Рецимо, тамо где смо се ми налазили, српски тимови су радили с добрим металним и пластичним чамцима и користили су друга квалитетна средства. Пријатно смо се изненадили када смо видели да је у Србији понтонски војни батаљон и да је у веома добром стању. Коришћени су и пливајући транспортери руске производње, ПТС, што су веома добра средства.

Било је речи да постоје само две такве амфибије?

Ми смо видели три у Обреновцу. Не знам колико их има укупно у Србији, вероватно много више. Ови пливајући транспортери најбољи су у оваквим ситуацијама.

Српске власти одале су признање МЧС-у за брзину и квалитет помоћи?

За тако брзу реакцију највише је заслужан Српско-руски хуманитарни центар, који се налази на аеродрому у Нишу. Постојање таквог центра омогућава нам да добијемо брже дозволе за слетање авиона с хуманитарном помоћи и спасиоцима. Данас се хуманитарни центар бави координацијом снага и средстава, заједно с представницима домаћих власти. Сада су у Нишу спремна два модерна мултифункционалне хеликоптера Ка-32, за случај пожара, што је уобичајено у летњој сезони. Добро је што је овај центар благовремено створен и сматрам да га треба развијати и спремати за хуманитарне интервенције на целом Балкану, а по потреби и у другим европским земљама. Све то нам даје могућност да у најкраћем року будемо тамо где је најпотребније.

------------------------------------------------

Валериј извукао Илију

Ваш припадник Валериј Локтионов скочио је с моста у набујалу реку како би спасао Обреновчанина Илију Драгославића, и при том и сам умало погинуо?

Није он једини од наших који је скочио, али се једва извукао из бујице која га је увукла под мост, па смо морали да га буквално изронимо.

------------------------------------------------

Летеће болнице

МЧС располаже великом количином технике?

Имамо више од 40.000 комада технике, на федералном нивоу, не рачунајући регионалне и локалне организације, које располажу са око 100.000 јединица. Ту пре свега убрајамо аутоцистерне и спасилачка возила. Авијација МЧС-а данас броји око 70 летелица. Имамо авионе „иљушин 76” који се користе за пребацивање наших припадника на места ванредних ситуација и за транспорт хуманитарне помоћи. Рецимо, у Србију смо послали четири транспортна авиона. Имамо авионе „беријев 200”, направљене по специјалној наруџбини нашег министарства, и који су предвиђени за гашење пожара. Носи 12 тона воде и има могућност да захвата директно с водене површине, без приземљења. Користимо и разне типове авиона „антонов” и „јак”. Имамо хеликоптере Ми-8 и Ми-26 за превоз људи и терета, као и специјалне „камов 32”, од којих су два сада у Србији. Посебно су важни специјални медицински модули које смо наручили за Ми-8, „иљушине”, „антонове” и „камове”, у којима постоји најсавременија опрема за одржавање свих животних функција настрадалих током транспорта. У хеликоптере постављамо по четири таква модула, а у „иљушине” може да стане 12 ових мини болница.