Интервју Дмитрија Рогозина Политици

За Србију нема ограничења у набавци руског наоружања, зато што ви ни од кога не зависите и можемо говорити о повлашћеним условима.

Венчачки мермер виле „Мир”, у којој је Слободан Милошевић провео своје последње београдске дане и у којој је на крају ухапшен, подсећа потпредседника руске владе Дмитрија Олеговича Рогозина на специјалну мисију коју му је, као тадашњем шефу Спољнополитичког одбора Думе, поверио Владимир Путин. Непосредно уочи 5. октобра 2000, провео је три сата насамо у овој вили с југословенским председником, али једино што жели да открије о том догађају јесте – да је Милошевић пушио „давидоф”. И Рогозин, коме је тада било 37 година, пушио је с њим. Рогозин је цигарете оставио одавно, али док с њим разговарамо у вили „Мир”, на столовима су оне исте огромне пепељаре прављене по мери кубанских цигара...

Да ли он, више од 15 година касније, сада боље разуме Милошевићеве хамлетовске дилеме и да ли му се бивши српски вожд можда јављао у сновима током три ноћи које је ове недеље провео у његовом дворцу – тешко да ћемо сазнати. Кажу је да је Рогозинов четвородневни боравак у вили „Мир” најдуже време које је неки страни државник провео у овој згради после Милошевићевог одласка у Хаг. И управо ту, у дому човека који је желео да победи НАТО, али за то није имао шансе без моћног оружја попут руског противваздушног система С-300, ових дана борави Рогозин кога је амерички магазин „Форбс” прогласио за „највећег јастреба у руској политици”. И он жели да победи НАТО, али за разлику од Милошевића, има и С-400...

Ви покривате петнаестак важних сектора у влади, укључујући војну индустрију, космос, нуклeарну енергију, бродоградњу, морепловство, Придњестровље... Шта још?

Државну границу, Арктик... Такође, наши потпредседници владе и министри налазе се на челу мешовитих комитета с низом земаља. Ја одговарам за рад са Србијом, Ираком, Ираном, Сиријом, Кином, Индијом, Кубом, Венецуелом.

Ако можете да оставите све ове послове, и Кубу и Арктик, и да живите четири дана у бившој вили председника Милошевића, значи ли то да је Србија за вас важна земља?

Субота и недеља су дани викенда, зато се може рећи да сам у Београду само дан и по у званичној посети. Али, пошто је недеља била слободан дан, искористио сам и посетио Војни музеј у Београду, а затим и Специјалну бригаду у Панчеву. Обавио сам и неформалне разговоре са Александром Вучићем, Ивицом Дачићем, господином Гашићем и другим колегама.

Познато је да волите да се изражавате у метафорама. Пре коју годину сте, као амбасадор Русије при НАТО, садили тополу испред седишта алијансте у Бриселу, а топола је назив руске нукеларне ракете. Сада смо на фејсбуку видели ваш видео из војне стрељане у Панчеву, испод кога сте написали: све мете су погођене. Да ли је то нека двосмислена политичка порука?

Ако је нешто погођено, то може да означава погодак, удар у неко место, али може да буде у смислу задивити или изненадити некога. Наравно да је двоструки смисао. Хтео сам да кажем да српски специјалци не само што погађају мете, већ демонстрирају силу која треба да задиви умећем у баратању оружјем.

А ви лично, да ли сте погодили све мете у Србији које сте желели?

Ја се бавим стрељаштвом, зато то не треба да буде изненађење.

Председник Николић вас је пре три године одликовао пиштољем марке „валтер”, а ви сте се захвалили речима да је то „прави мушки поклон”. Ви сте сада премијеру Вучићу донели „најмушкији поклон”, у виду макете С-300.

Председнику Николићу сам сада уручио адмиралски бодеж. Хладно оружје. Премијеру Вучићу сам донео мушки поклон зато што се ја бавим мушким послом и такве поклоне носим. Да је Београд имао овакав „поклон” пре 17 година, сада Београд не би имао срушене зграде. То је сасвим сигурно. Систем С-300 има не само физичко дејство на непријатеља, већ и снажан психолошки ефекат. Могуће је да би ускоро, можда пре, можда касније, у Србији тако нешто требало да се појави, ради осигурања сопствене безбедности. То је просто неопходност.

Вучић је рекао да постоји могућност за добијање повољних услова набавке С-300?

О томе нисам говорио, али сам имао у виду да ћемо ми веома пажљиво и веома брзо да размотримо тај захтев.

Значи, постоји званичан захтев?

Постоји, али не односи се на С-300, већ на целу номенклатуру наоружања коју би Србија желела да добије од Русије. Али, немам право о томе да говорим, нека вам српски војници то кажу. То су најразличитији видови, углавном одбрамбени системи. Тиче се и авијације и копнених снага. Ако реализујемо овај захтев, моћи ћемо снажно и значајно да модернизујемо оружане снаге Србије. За вас не постоје никаква ограничења за испоруке наоружања.

Зашто за нас нема ограничења?

Зато што сте независна земља. Ни од кога не зависите, хвала Богу, за сада. Проблем је само у томе што све ово захтева неки новац. Можемо говорити о повлашћеним условима, али ипак кошта. Србија је сада, уосталом као и Русија, у сложеној економској ситуацији и зато нам предстоји да све то разматрамо у наредном периоду.

Премијер Вучић говори о „пријатељима из Русије”, док ви користите термин „савезник” када говорите о Србији. Шта то конкретно значи? Обично се сматра да Русија има своје интересе у свему што ради. Ако Србија тражи, рецимо, попусте на нафту, гас, наоружање, или кредите, каква очекивања Русија има од Србије?

Русија је огромна земља и ми ништа посебно не очекујемо. Достојевски има веома занимљиво дело „Дневник писца”, где он описује учешће руске армије у рату на Балкану 19. века. И он тамо пише: урадио си добро дело, иди даље. То јест, он каже да Русија не треба да очекује захвалност од балканских народа. Ми, као велика земља, осећамо одговорност за велики православни и словенски свет...

У том делу Достојевски је такође рекао да захвалности неће ни бити?

Да, писао је да ће проћи неколико година и да ће ти исти балкански народи хулити оне који су им помогли. Од „браће Бугара” смо управо то доживели.

Појавиле су се вести да власти Хрватске планирају да набаве од Американаца балистичке ракете домета 300 километара. По вашем мишљењу, да ли је то претња за Србију и колико је то уопште реално?

Увек се треба сетити Бизмаркових речи...

Путин их често цитира у својим говорима, да нису важне намере, већ потенцијали...

И ја их често цитирам. Бизмарк је најбољи по тим питањима, увек сам читао њега и Клаузевица. То је добра изрека Бизмарка, да треба гледати потенцијале, а не намере. Ако ваш сусед има оружје, и то не одбрамбено већ офанзивно, с дометом који покрива вашу територију, увек морате и себи и њему да поставите питање: зашто? Против кога је све то?

Изгледа да сви у Кремљу читате исте књиге?

Ја сам апсолутни истомишљеник с председником Русије, део сам његовог тима. Било би чудно када бих читао неке друге књиге. На пример, Клинтонове...

Зашто? Његови мемоари могу бити занимљиви...

Као еротски часописи. Мени су ипак ближи класици. Важни су потенцијали. Ако ваши суседи почну да се наоружавају због неких апстрактних терористичких претњи, онда је јасно да се против терориста на тај начин не бори.

Ви то најбоље знате, јер је америчка противракетна одбрана у Европи стварана због одбране од ракета из Северне Кореје и Ирана?

То је правилан закључак. Али, то је дијалектика: сваки покушај да се изгради јачи штит, води ка изградњи јачег мача. Тако се увлачимо у спиралу трке у наоружању. А противракетна одбрана уопште није штит, већ офанзивно средство. То је саставни део идеје о муњевитим глобалним ударима, односно провокација и део офанзивног плана против Русије.

Хоћете да кажете да и Србија треба да се наоружава?

Ако ваш војни и политички врх доноси одлуке које су, како мени изгледа, у великој мери утемељене, и ако на вашим границама настаје поремећај у балансу снага, онда ми је разумљива ваша забринутост. И не само мени. Хоћу да нагласим да је и председник Путин упућен у ова питања хрватских набавки наоружања, добио је све извештаје.

Путин зна за набавке хрватских ракета?

Путин све зна.

И ви много знате, посебно о НАТО-у, где сте три године били стални представник Русије у Бриселу. Како гледате на ширење НАТО-а на Балкану, где је Црна Гора нови кандидат?

Каже се да НАТО не прети никоме, да је то одбрамбени савез и да приступање доноси тим државама више безбедности. То су познате пропаганистичке формуле. Њихова пропаганда има циљ да ослаби пажњу према оним проблемима које реално изазива ширење НАТО-а. Да ли ће испорука балистичких ракета Хрватској донети овој земљи више безбедности? Ми на то ширење гледамо као на опасан и провокативан процес и, наравно, не можемо да не реагујемо. Односимо се према томе категорички негативно. Сматрамо да је и ширење на Словенију и Хрватску било неправилно деловање. А ширење на Црну Гору и потенцијално на Македонију, код нас изазива озбиљна питања.

Да ли ширење НАТО-а на Црну Гору сматрате неправилним, или неприхватљивим?

За нас је то неприхватљиво.

Политика