Intervju ambasadora Ruske Federacije u Republici Srbiji A.V.Konuzina listu “Danas”. 06.09.2011. g.

[HS]

Beograd - Blokiranje ruskog predloga o usvajanju zvanične izjave predsednika Saveta bezbednosti UN na nedavnoj sednici o Kosovu predstavlja ništa drugo do odsustvo želje da se osude jednostrane vojne akcije kosovskih vlasti.

Očigledne posledice mogu biti pokušaji Prištine da ponovi slične akcije - ako im je jednom pošlo od ruke, poći će im i drugi put. Ruski predlog blokirale su države koje su prve priznale nezavisnost Kosova i koje na sve moguće načine štite Prištinu i prikrivaju njene antisrpske akcije - kaže u intervjuu za Danas Aleksandar Vasiljevič Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji.

Koliko je, prema ruskim procenama, kriza na severu KiM opasna po region, uključujući poslednje tvrdnje Prištine da su srpske institucije na severu ne samo „paralelne“ nego i „paravojne“?

- Opasnost od novih jednostranih vojnih akcija Prištine i dalje je prisutna. Upravo u cilju njihovog opravdavanja i iznose se apsolutno neosnovane tvrdnje kako su srpske institucije na severu Pokrajine „poluvojne“. Ponavljam - prištinskim vlastima dato je zeleno svetlo za nastavak nasilnih dejstava. Ne isključujem da do njih može doći u svakom momentu. Kako nas uči istorija i celokupno prethodno iskustvo, na Balkanu je sve uzajamno povezano. Zbog toga se kriza na severu Kosova neizbežno odražava i u drugim delovima regiona.

Zamenik premijera Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nedavno je predložio da se Ruska Federacija vrati na KiM u okviru međunarodnih vojnih snaga. Kako komentarišete ovu ideju i da li je realno, u sadašnjim okolnostima, razmišljati o ruskom vojnom povratku na Kosovo?

- Interesantna logika. Srpska strana na sve načine podvlači važnost korišćenja isključivo političko-diplomatskih instrumenata. Ona je kategorično protiv vojnih akcija. A, istovremeno se čuju pozivi da se na Kosovo upute naoružani Rusi. Kosovski problem se ne može rešiti vojnim sredstvima. Konfliktna situacija može se samo zamrznuti, ali to nije izlaz. Rešenje treba tražiti na putu dijaloga i pregovora, ciljajući na to da dogovori treba da vode računa o interesima i zabrinutosti svih strana. Razume se, to se mora raditi u skladu s normama međunarodnog prava, u okvirima postojećih odluka UN, pre svega u okvirima Rezolucije 1244 SB UN.

U srpskim političkim krugovima još se spekuliše o razlozima ruskog povlačenja s KiM 2003. i ulozi Beograda u tome. Zbog čega se Moskva pre osam godina odlučila na ovakav korak i da li je to bilo u dogovoru s Beogradom, kako neki tvrde?

- Odluka o povlačenju ruskog vojnog kontingenta s Kosova doneta je onda kada nam je postalo apsolutno jasno da, pod okriljem međunarodnog civilnog i vojnog prisustva, zapadne zemlje idu putem dovođenja Kosova do nezavisnosti. Rusija nije želela da je iskoriste kao paravan. Naravno, Beograd je bio obavešten o našoj odluci.

Gledano sa strane, države Zapada koje su vodeći politički i ekonomski partneri Srbije istovremeno su i lobisti samoproglašene kosovske države, dok rad država-prijatelja Srbije nije toliko vidljiv. Da li i kako Rusija koristi svoj uticaj u sprečavanju međunarodnog priznavanja Kosova i kako treba razumeti, recimo, to što je samo malo od bivših republika SSSR priznalo Kosovo?

- Apsolutno se ne slažem s takvom tvrdnjom. Rusija i druge prijateljske zemlje Srbije učinile su i čine veoma mnogo na podršci njenoj poziciji i zaštiti srpskih interesa. Štaviše, upravo čvrst stav Rusije prema Kosovu određuje prilaz mnogih zemalja tom problemu. Objašnjenje toga da, osim tri bivše baltičke republike, više niko iz bivšeg Sovjetskog Saveza nije priznao nezavisnost Kosova leži u tome što njihove prestonice dobro shvataju sve negativne posledice vojnog separatizma.

Prema ranijim planovima, predsednik Srbije trebalo je još u junu da poseti Moskvu, gde je bilo najavljeno potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu Srbije i Ruske Federacije. Da li je i za kad ta poseta odložena i zbog čega kasni potpisivanje tog sporazuma?

- Pitanje posete predsednika Srbije Rusiji u fazi je razmatranja.

Srbija rizična zbog KiM, ostatak u redu

Da li se Srbija, na kraju, zaista našla na ruskoj listi „rizičnih zemalja“, kako je pre dva meseca najavljivano?

- Visoki stepen rizika nosi situacija na Kosovu. U ostalom delu Srbije situaciju procenjujemo kao stabilnu i predvidljivu - zemlja se razvija na demokratskom putu. Srbija se navodi u tom spisku samo zbog toga što je Kosovo u njenim okvirima. Ja se i sam i zajedno sa svojom porodicom slobodno krećem po celoj zemlji u bilo koje doba dana. Nikada nije bilo nikakvih incidenata. Nadam se da ih neće ni biti.

[HX]