Intervju ambasadora Ruske Federacije u Republici Srbiji A. Konuzina srpskom časopisu „Ekonomist“ 11. februar 2010. godine

[HS]

E: U kojoj meri Rusija podržava evropske integracije Srbije?

Aleksandar Konuzin: Na to pitanje veoma sažeto dao je odgovor predsednik Rusije Dmitrij Medvedev prilikom boravka u Beogradu kad je rekao da Rusija nije alergična na pristupanje zemalja jugoistočne Evrope Evropskoj uniji. Dodao je, ipak, da pristupanje ne treba da ide na štetu bilateralnim odnosima među državama. Trudim se da pristupanje Srbije EU bude od koristi za sva tri faktora koja su uključena u evropsku perspektivu Srbije. Stoga pomažem takvim projektima za koje su zainteresovani i Srbi i zemlje EU i Rusija. Neke evropske kompanije, uzimajući u obzir činjenicu da Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, pokazuju interesovanje da ovde organizuju proizvodnju koju potom izvoze u Rusiju. Takav modalitet saradnje može da bude samo od koristi za sve učesnike.

E: Kako Rusija gleda na eventualno članstvo Srbije u NATO-u?

A. Konuzin: Principijelan stav Rusije je da odluku o članstvu u NATO treba da donese Srbija i da za to ne treba da postoji nikakva spoljna intervencija. Srbija treba sama da se opredeli kakve pretnje postoje za njenu bezbednost i na koji način ona može da reši taj problem u okviru ove organizacije. Neophodno je uporediti odnos Srbije i NATO-a problemima bezbednosti koji postoje u regionu . Da li je Kosovo pretnja po bezbednost regiona ili je tamo sve već stabilno? NATO smatra da je tamo situacija već stabilna i smanjuje prisustvo KFOR-a. Međutim, postojanje ovih snaga nipošto nije u skladu sa Rezolucijom 1244. NATO pokušava da ih predstavi kao snage za rešavanje civilnih zadataka. Naivni ljudi veruju NATO-u. Pitanje pristupanja Severoatlanskom paktu ne može se rešavati bez uzimanja u obzir istorije odnosa sa tom alijansom. NATO je 1999. bombardovao čitavu zemlju i svaka porodica ima svoje mišljenje o tome kakav odnos treba imati sa ovom organizacijom. Stoga, delim mišljenje patrijarha Irineja i predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović da se o tom pitanju mora izjasniti narod.

E: Predsednik Odbora za međunarodne odnose Dume, Konstantin Kosačov, izjavio je nedavno da bi odluka Srbije o ulasku u NATO značila da Beograd priznaje nezavisnost Kosova i da bi pokvarila odnose Srbije i Rusije?

A.Konuzin: U izvesnoj meri je to tako jer NATO ima određen stav kad je reč o Kosovu. Ta alijansa, naime, ne smatra da je Kosovo deo Srbije. Ako pristupate organizaciji čiji je stav da je Kosovo nezavisna država, to znači da i vi delite takav stav. Kad je reč o rusko-srpskim odnosima, ne treba zaboraviti da je NATO u prvom redu vojna organizacija. Rusija nije njen član, mada sarađuje sa njom, a u svim odnosima sa drugim državama uvek uzima u obzir da li su te države istovremeno i članice alijanse.

E: U vođenju spoljne politike srpski zvaničnici forsiraju četiri ključna stuba, EU, SAD, Kinu i Rusiju. Da li je po vašem mišljenju ispravna takva koncepcija?

A. Konuzin: Srpska vlast treba da definiše principe delovanja u spoljnoj politici. Rusija uzima u obzir principe kojima se Vlada rukovodi i u skladu sa njima gradi svoju politiku prema Srbiji. Polazimo od toga da zvanični Beograd smatra da su odnosi sa Rusijom oslonac srpske spoljne politike. To je jako dobra baza za izgradnju spoljnopolitičke saradnje.

E: Možete li da procenite kakva bi mogla biti odluka Međunarodnog suda pravde po tužbi Srbije o priznavanju nezavisnosti Kosova i da li bi ta odluka mogla uticati na to da dođe do novih pregovora Beograda i Prištine?

A. Konuzin: Ne bih želeo da prejudiciram odgovor jer je Međunarodni sud pravde nezavisan. Ako budemo pokušali da je predvidimo, to će u nekoj meri biti pokušaj da se izvrši uticaj na sudije. Mislim da, ipak, postoji mogućnost za obnavljanje pregovora između Beograda i Prištine koji su trenutno u ćorsokaku. Kosovo ne može biti punopravni učesnik međunarodnih odnosa jer neće moći da postane član UN. To znači da treba tragati za odlukom koja će zadovoljiti sve strane. Zato je neophodno obnoviti pregovore.

E: Srpski opozicioni lideri često ističu kako imaju dobru saradnju sa zvaničnom Rusijom. Nedavno su Tomislav Nikolić i Vojislav Koštunica gostovali na kongresu Jedinstvene Rusije. Da li bi se, prema vašem mišljenju, smenom vlasti promenio evropski kurs Srbije?

A. Konuzin: Rusija ima dobre odnose sa većinom političkih stranaka u Srbiji, i sa onima koje su u vladajućem bloku i sa onima koje su u opoziciji. Razvija se veoma plodna politička, ekonomska i kulturna saradnja sa srpskom vladom i iz razgovora sa liderima opozicije shvatio sam da se i oni zalažu za razvoj sveobuhvatnih veza sa Rusijom. Vidimo svoj zadatak u tome da se uspešno razvijaju odnosi između Rusije i Srbije, a ko će da bude u Vladi Srbije, o tome treba sami Srbi da odlučuju.

E: Nedavno ste izjavili da bi nekim ulicama Beograda trebalo vratiti imena ruskih maršala i generala. U javnosti je takva izjava komentarisana kao veliko mešanje Rusije u zbivanja u Srbiji. Sa kojom ste zapravo namerom uputili ovakvu poruku?

A. Konuzin: Ne slažem se sa onima koji smatraju da je to mešanje u unutrašnja zbivanja u Srbiji. Obraća mi se veliki broj srpskih građana koji mole da im pomognem u vraćanju imena sovjetskih vojskovođa ulicama Beograda čija su imena deo istorije Srbije. Nisam ja bio taj koji je postavio ovo pitanje.

E: Osim Moskovske banke i Gaspromnjefta nije bilo mnogo velikih ruskih investicija u srpskoj privredi. U čemu je problem?

A. Konuzin: Vrednost ruskih investicija u Srbiji iznosi oko milijardu dolara. To su najvećim delom ulaganja Lukoila i Gaspromnjefta. Trudimo se da u Srbiju dođe ruski srednji i mali biznis, ali to nije lako zato što se vaše tržište u ovom trenutku nalazi u prelaznom periodu. Neophodno je usavršiti zakonodavnu bazu i promeniti dosadašnju praksu koja pokazuje da kupac nema dovoljno informacija o preduzeću koje želi da kupi. Na primer, kada smo kupovali NIS govorili su nam da preduzeće radi sa dobitkom, a u javnosti je stvarana slika da Rusi obmanjuju Srbe i kupuju preduzeće jeftinije nego što ono vredi. Onda se ispostavilo da preduzeće radi sa gubitkom, ali ruska kompanija nije promenila cenu koju je ponudila i isplatila je sav taj novac. Nažalost, slična situacija je i sa drugim preduzećima. Prvo se kupuje preduzeće, a onda se ispostavi da je iznos dugovanja veći od vrednosti tog preduzeća i niko o tome ne obaveštava kupca. Činjenica je, istina, da često ni sam prodavac ne zna u kom je stanju preduzeće koje prodaje. Kod Rusa, međutim, svejedno postoji interes za srpskim tržištem.

E: Najavljivan je dolazak i Gasprombanke, ali se to do sad nije dogodilo. Da li će ta banka doći u Srbiju?

A. Konuzin: Gasprombanka će u Srbiju doći kada počne realizacija projekta Južni tok. To je jedna od najvećih banaka Rusije i ona je zainteresovana da radi tamo gde ima veliki prostor za svoj kapital.

E: Imate li informacije dokle su stigle analize isplativosti Južnog toka i kada bismo mogli da imamo prve preciznije informacije o ovom gasovodu?

A. Konuzin: Južni tok je još u fazi formiranja. Nedavno je, na primer, potpisan sporazum sa Mađarima o priključenju u taj projekat. Interes su pokazali i Francuzi, a bilo je kontakata i sa Hrvatima. Formiranje tog projekta je, dakle, u toku, s ciljem jačanja kapaciteta što je korisno za sve. Paralelno se radi na studiji izvodljivosti. Zato sada ne mogu reći gde će u Srbiju ući ta cev, u Zaječaru ili Nišu, jer ovo je posao koji rade stručnjaci.

E: Može li se dogoditi da, s obzirom na to da je potpisan ugovor sa Mađarskom, glavna cev gasovoda uđe u Srbiju na severu Vojvodine, što bi znatno skratilo dužinu gasovoda kroz Srbiju?

A. Konuzin: Ne znam.

E: U kojoj meri srpske firme koriste mogućnosti koje im pruža Ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom i koji proizvodi bi mogli da povećaju plasman na ruskom tržištu?

A. Konuzin: Na rusko tržište mogu se izvoziti oni proizvodi kojih ima dosta na srpskom tržištu, a to su pre svega voće i povrće. Problem je u tome što su te količine raspoređene među malim proizvođačima. Da saradnja bude efikasna neophodno je formirati krupne partije robe, što još nije praksa srpskih proizvođača. Trudim se da tome nekako pomognem jer mi se čini da je to ogroman potencijal za saradnju. Od srpske strane zavisi koliko tog potencijala će iskoristiti. To ne isključuje ni saradnju u oblasti visokih tehnologija. Hemofarm je izgradio fabriku u Rusiji i proizvodi tog preduzeća se izvoze u Evropu. Sintelon gradi postrojenje za proizvodnju podnih pokrivača i ovi proizvodi su veoma traženi u Rusiji. Istovremeno, preduzetnici iz Čačka formirali su mala građevinska preduzeća u blizini Urala.

E: Da li bi odluka ruskog premijera Vladimira Putina o smanjenju broja radnih dozvola za strance mogla da ugrozi srpske građevinare?

A. Konuzin: Ispred naše ambasade svaki dan ima veliki broj ljudi koji se spremaju za odlazak u Rusiju i u većini slučajeva su to građevinari koji rade u svim delovima Rusije. U Rusiji su ljudi zadovoljni njihovim radom.

E: Dokle se stiglo u pregovorima o ruskom kreditu od milijardu dolara? Zna li se pod kakvim će uslovima taj novac biti dodeljen?

A. Konuzin: Već je postignut principijelni dogovor o 200 miliona dolara i taj kredit će biti iskorišćen za stabilizaciju budžeta. Ministarstva finansija dve zemlje su postigla dogovor o tehničkim uslovima korišćenja i izmirivanja tog duga. Kad je reč o drugom delu kredita, prvo treba da se reši u koje svrhe će on biti iskorišćen. Predsednik Srbije Boris Tadić je tokom susreta sa ruskim predsednikom rekao da bi bilo poželjno da veći deo tog kredita bude iskorišćen za modernizaciju pruge, na šta je predsednik Medvedev rekao: „Izvolite“. Nakon toga je bilo nekoliko susreta između predstavnika srpskih i ruskih železnica. Definisano je nekoliko projekata bilateralne saradnje. Nije, međutim, precizirano za koje projekte će biti iskorišćen taj novac. Nakon toga će se odrediti tačna vrednost svakog projekta i zavisno od obima i vrste samih projekata biće definisani uslovi kredita. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tražio je da deo novca bude iskorišćen za puteve i u ovom trenutku se o tome razgovara. Kasni se, međutim, sa podnošenjem projekata i podnošenjem tehničkih detalja, ali ne bih želeo da dramatizujem situaciju zato što je reč o velikim infrastrukturnim projektima i sve se mora dobro izračunati.

E: Da li je uslov da u svim tim projektima biti učestvuju ruske kompanije?

A. Konuzin: Naravno da će u izgradnji pruga učestvovati kompanije ruske železnice.

E: Razgovara li se o izgradnji metroa?

A. Konuzin: Metro zahteva mnogo novca čiji je povraćaj jako spor. Srpska strana se zato izjasnila da bi prvo bilo poželjno realizovati projekte gde će povraćaj biti brži. To pitanje nije izbrisano i radi se na proceni koja je vrsta metroa Beogradu potrebna. Srpska strana još nije odlučila da li joj je potreban podzemni ili nadzemni metro.

E: Kad bi mogao da postane operativan deo kredita od 200 miliona dolara namenjen budžetu?

A. Konuzin: Zašto to pitanje ne postavljate Ministarstvu finansija?

E: Pre nekoliko meseci u medijima je odjeknula vaša izjava da bi u Srbiji mogla da se izgradi nuklearna elektrana, ali niko od srpskih zvaničnika nije želeo da prizna da je bilo pregovora sa ruskom stranom. Da li je bilo takvih razgovora i ko je u njima učestvovao u ime Srbije?

A. Konuzin: Sve sam već rekao o tom pitanju i ništa ne bih želeo da dodajem. Rusija može pružiti pomoć u izgradnji nuklearnih stanica onima koji su za to zainteresovani. Ako Srbija odluči da ima interes da gradi takve kapacitete spremni smo da pružimo usluge. Otprilike, ovako je išao taj razgovor.

E: Da li su ruske kompanije zainteresovane za elektroenergetski sektor Srbije?

A. Konuzin: Energetika je glavna grana saradnje naše dve zemlje. To se odnosi na NIS, isporuku gasa, nafte, na remont HE Đerdap 1, ali i hidroelektrana koje su izgrađene za vreme Sovjetskog saveza, kao i izgradnju velikih elektrana na gas. Ovaj pravac saradnje će biti prioritetan u našim odnosima u narednim godinama.

[HX]