Интервју амбасадора Русије у Србији А.В. Конузина „ЕУЛЕКС и КФОР нису неутрални“ листу „Правда“, 4. август 2011. године

[HS]

- Ко је главни кривац за ескалацију кризе на Косову?

- Главна кривица несумњиво је на приштинским властима. Управо су оне предузеле намерна провокациона деловања, притом уз коришћење метода силе, која су угрозила ионако крхку ситуацију у покрајини.

Међутим, не треба скинути одговорност и са престоница оних држава које одобравају овакве потезе Приштине, као и са међународних организација које су присутне на Косову, пре свега са Мисије владавине права ЕУ (ЕУЛЕКС) и КФОР који демонстративно одступају од својих мандата, а према којима би требало да се придржавају статусно неутралне позиције. Притом ЕУЛЕКС, који је позван да обезбеђује поштовање закона у покрајини, има овлашћења да поништи незаконите одлуке.

Неки сумњају да ће Русија истрајати на Резолуцији 1244. Имају ли основа такве претпоставке?

- Резолуција 1244 СБ УН је међународни правни документ који представља темељ за решавање косовског проблема. Управо ова резолуција предвиђа да се решење косовског проблема мора пронаћи путем преговора. Само је на њеном темељу могуће трајно решење. У томе пружамо пуну подршку Србији. Русија намерава да у овом питању и даље има активну конструктивну улогу у Савету безбедности УН.

Који су домети Декларације о Косову?

- Декларација коју је усвојила Народна скупштина Србије одразила је мишљење већине посланика. Дискусија у парламенту, коју сам пратио, показује дубоку забринутост српског друштва због стања на Косову.

Декларација представља политички документ. Безбедност Срба на Косову и Метихоји зависиће пре свега од мера које ће предузимати Влада у циљу реализације ове Декларације. Најважније је да одлуке које се доносе у Београду одговарају интересима самих становника Косова.

У Београду трају полемике да ли ће из Брисела, као нови услов Србији, ЕУ поставити признање Косова. Ви сте недавно изнели став Русије да Србија ипак треба да настави свој европски пут. Да ли сте и данас при том ставу?

- Ја и сада остајем при том мишљењу. Србија, ипак, треба да одреди коју цену је спремна да плати за приступање ЕУ.

Ретки су ваши сусрети са представницима власти у Србији. Имате ли у Влади Србије партнера с којим Русија може разговарати језиком међусобног разумевања?

- Не слажем се са таквом оценом. Као амбасадор Русије одржавам широке и редовне контакте са свим владајућим гранама Србије. Задатак ми је да се разумем са представицима различитих партија у власти. Са једнима то иде лакше, са другима теже, али са најширим кругом српских лидера разумевање постоји.

Руске дипломате у Србији недавно су добиле бенефиције пошто Русија сматра Србију нестабилном земљом. Д ли та нестабилност угрожава заједничке пројекте попут „јужног тока“?

- Повећана је плата особљу Канцеларије Амбасаде у Приштини. Последњи догађаји на Косову и Метохији показују да је то сасвим оправдано.

Ми Косово и Метохију посматрамо као део Србије и због тога се у Уредби руске Владе о повећању плата спомиње Србија. Не постоји никаква бојазан да тренутна ситуација на Косову и Метохији представља претњу за реализацију великих руских инвестиционих пројеката, као што је "Јужни ток".

Зашто договорено током посета Медведева и Путина Београду није реализовано?

- Већина аранжмана реализује се доследно. Неки аранжмани „шлајфују“, а узроци тога су различити. На пример, и даље није реализован кредит од 800 милиона долара који је Русија спремна да одобри Србији. Реч је о томе да до дан-данас није готова пројектна документација за железничке инфраструктурне пројекте, а за чију је реализацију и намењен овај кредит.

[HX]