Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Конузина српском листу «Дневник», 30.01.2011.

[HS]

Сарадњом против тероризма

У понедељак поподне стигла је трагична вест из Москве о нападу бомбаша самоубице на тамошњи аеродром Домодедово.

У овом безумном терористичком атаку погинуло је 35 особа, а 168 их је повређено.

– Желео бих да искористим ову прилику да изразим дубоку захвалност Србима, свима онима који су ме ових дана контактирали у Амбасади са изразима саучешћа у вези са терористичким нападом на аеродрому Домодедово. Ценимо вашу подршку, она нам помаже да залечимо ову дубоку моралну рану – поручио је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Конузин у ексклузивном интервјуу „Дневнику”.

Руски председник Дмитри Медведев најавио је бескомпромисну борбу против тероризма. Постоји ли у свету довољно одлучности, снаге, али и толико потребног политичког јединства да би се стало на пут тероризму?

– Одлучност постоји. Свима је апсолутно јасно: свако може постати жртва терориста, чак и ако није држављанин земље у којој се десио терористички напад, ако се игром судбине затекао на месту злочина. Свеопштој претњи међународног тероризма може стати на пут само свеопшта жеља да му се пружи отпор. У тој области међу државама јача сарадња. У оквиру глобалне антитерористичке стратегије Уједињених нација предузимају се мере за профилаксу тероризма. Развија се оперативна сарадња специјалних служби у различитим форматима. Русија и Србија имају активне контакте у овој сфери. Не смеју се затварати очи ни пред чињеницом да се тероризам не може победити само техничким средствима борбе. Ова претња међународном миру и безбедности има политичке, социјалне, идеолошке корене. Лечење ових болести захтева ресурсе, време и ону одлучност о којој говорите. На жалост, неке земље понекад из политичких разлога не испољавају неопходну солидарност.

Русија је иницирала стварање новог система безбедности у Европи. Како се та идеја реализује и какву би улогу у том систему имала Србија?

– Иницијатива председника Медведева дочекана је у свету са интересовањем. Она се разматра на различитим међународним платформама и у билатералним контактима и стиче све више присталица. У октобру 2009. године размотрили су је шефови наших држава и председник Тадић подржао је руски предлог. Србија би у новом систему безбедности Европе имала место равноправног партнера који би имао исти степен заштите од међународних опасности као и свака друга држава евроатлантског простора.

Како би Москва, међутим, гледала на јачање учешћа Србије у програму Партнерство за мир и на евентуално чланство у НАТО?

– Одредити с ким и како сарађивати и имати пријатељске односе ствар је, наравно, Београда, а не Москве. Србија, очигледно, види за себе одређене предности од учешћа у програму Партнерство за мир. Иначе, однос према политици ширења НАТО више пута сам износио. Ми не видимо разлога за то. Политика ширења НАТО, који представља не само политички него и војни савез, ствара нове линије подела, а за нас то је питање безбедности. Управо због тога председник Медведев и предлаже изградњу новог система који би омогућавао подједнаку безбедност за све – и за земље унутар блока и за оне ван њега (као што је Србија) и које су се изјасниле за војну неутралност.

Да ли ће намера Владе Србије о корекцији акцизне политике у циљу испуњавања ССП-а са Европском унијом, како претпоставља руководство НИС, угрозити споразум са Русијом?

– Полазим од тога да је, када је Влада доносила одлуку о новим акцизама, била спроведена неопходна правна експертиза у погледу усклађености ове одлуке са ССП-ом. То је као прво. Као друго, ова одлука, како схватам, у потпуној мери одговара интересима како државе Србије, тако и њених грађана. Управо такве оцене изнели су званичници Владе Србије који се баве овом сфером. Све остало је посао правника.

Поједини аналитичари тврде да би улазак Србије у ЕУ имао стратешки значај за Русију, зато што би преко Београда ојачала свој утицај у Бриселу. Да ли се слажете са оваквим оценама?

– Што више чланица ЕУ, садашњих и будућих, спроводи пријатељску политику према Русији, то боље. То се, наравно, позитивно одражава на општи однос структура Европске уније према Русији. Нешто друго брине. Европски партнери већ сада позивају Србију да се придружи заједничкој спољној политици ЕУ. Али, да ли ће европски пријатељи увек бити спремни да узимају у обзир српске националне интересе, специфичност сопствених позиција ваше земље..? У целини ми се, пре свега, трудимо да изградимо стратешке партнерске односе са Европском унијом директно.

Да ли сте задовољни током развоја односа између Руске Федерације и Србије?

– Потпуно, мада се увек жели више. Шефови наших држава стабилно одржавају политички дијалог, преговори министара спољних послова одржавају се редовно, као и сусрети других владиних представника на различитим нивоима. Ове године очекује се да председник Србије Борис Тадић посети Русију. Важно је да се развијају односи између партија двеју земаља, невладиних организација као и постојање друштвених контаката. Постепено напредују трговинско-економски и инвестициони односи. О нашој тесној културној сарадњи сведоче препуне сале када наступа руски балет и други светски познати ансамбли, као што је „Александров“, затим на фестивалу уметничких филмова из Русије, на представама балета на леду из Санкт Петербурга. Постоје многе друге области сарадње у којима примећујемо позитиван постепени развој односа. За потписивање спрема се читав пакет нових билатералних споразума у најразличитијим сферама. Може се рећи да су Русија и Србија постигли ниво стратешког партнерства током ових година новог миленијума.

Предстоје преговори између Београда и Приштине. Каква су Ваша очекивања?

– Европска унија и Србија су 9. септембра прошле године представиле заједничку резолуцију пред Генералном скупштином УН. Она је поздравила иницијативу ЕУ о посредништву у дијалогу између Београда и Приштине и усвојена је консензусом. С тим у вези Русија је за то да се тај дијалог започне што пре. Полазимо од тога да је циљ преговора у налажењу узајамно одговарајућих договора у вези са свим питањима које имају заинтересоване стране. Српска страна показује спремност да започне контакте. О Приштини се то не може рећи. Сумњам у њену способност да испуни наведену одлуку Генералне скуштине УН. Ипак, рачунам да ће ЕУ предузети додатне напоре како би реализовала своју иницијативу. Како кажу наши заједнички енглески пријатељи: можеш сазнати какав је укус пудинга само ако га пробаш.

Да ли ће се Москва у неком формату укључити у овај дијалог?

– У овој етапи не намеравамо да се укључимо у дијалог.

Недавно сте изјавили да са колегама дипломатама доста разговарате о пројекту Велике Албаније као о опасносности за регион. Да ли је реч о пустим жељама пијединих амбанских политичара или, пак, постоје озбиљни планови који би поново могли да „загреју“ овај регион?

– Екстремистички пројекат „етничке Албаније“, ко год да га развија, опасан је, посебно у тако осетљивом региону као што је Балкан, који је сасвим недавно преживео период тешких оружаних конфликата на националној основи. Због тога, што се пре пружи отпор сличним опасним идејама, то боље.

У Србију стиже руски капитал

Рекли сте да се, осим великих улагања компанија НИС и Лукоил, такође разматрају и нови пројекти изградње инфраструктуре у којима би учествовала руска страна. О каквим пројектима је реч? Да ли су неке руске компаније заинтересоване за улагање у Војводину, односно Србију? Летос је, на пример, било речи о приватизацији предузећа у Кули.

– Треба, наравно, навести добро познате руске пројекте изградње гасовода „Јужни ток“ и завршетка реконструкције подземног складишта гаса „Банатски двор“. Постоји договор о томе да Русија понуди Србији државни кредит у износу од 800 милиона долара за реализацију инфраструктрних пројеката. Србија је изабрала два: завршетак изградње железничког чвора у Београду и изградњу железнице Ваљево - Лозница. Руска страна је спремна да издвоји кредит и да приступи реализацији пројеката чим буде понуђена одговарајућа пројектна документација. Српска страна, колико разумем, предузима неопходне кораке.

Очекује се долазак великог руског финансијског капитала на српско тржиште у виду формирања заједничке осигуравајуће куће. Са руске стране то ће бити компанија „СОГАЗ“, а са српске – „Србијагас“. Седиште ове компаније ће, по свој прилици, бити у Новом Саду. Недавно је такође потписано писмо о намерама између Министарства пољопривреде Србије и руских и белоруских компанија о сарадњи у области сточарства. У њему је предвиђен програм заједничког рада који може постати полазна тачка за динамичан развој сарадње у овој области. Треба да гледамо у будућност. Пре свега мислимо на перспективне пројекте стварања заједничке производње на бази руског природног гаса не само као енергента, већ као вредне сировине.

На жалост, није ми познато ништа у вези са намерама за приватизацију предузећа о чему сте ме питали. И то не чуди. Све више средњих и малих предузећа самостално излази на тржиште Србије и остварује директне економске везе са српским партнерима на читавој територији земље.

Гас ће потећи 2015.

Када се може очекивати почетак изградње гасовода „Јужни ток“?

– Реализација пројекта у целини се остварује по плану. У новембру прошле године завршена је студија о техничко-економској оправданости изградње дела гасовода на територији Србије. Очекује се да ће ове године бити завршене студије и за оне делове гасовода који ће пролазити преко територија других земаља. То ће дозволити да се 2011. усвоји инвестиционо решење за цео пројекат. Очекујемо да ће природни гас потећи кроз нови гасовод већ 2015. године.

[HX]