Интервју амбасадора Русије у Србији Александра Конузина часопису «НИН»

[HS]

Може ли европски пут Србије угрозити односе Београда и Москве?

Очекујемо да са српске стране њена евроинтеграциона стремљења, између осталог у спољнополитичкој сфери, неће нанети штету билатералном узајамном разумевању. Обећавајућим се показује економски блок питања. Обе стране су заинтересоване не само за повећање, већ и за диверсификацију трговинско-економске размене, инвестиционих токова. Могућности за то постоје. Ва-жно је наћи адекватне облике за реализацију постојећег потенцијала сарадње. Стране ће размотрити ток остваривања већ одобрених пројеката. Првенствено предстоји усаглашавање модалитета изградње српског дела магистралног гасовода „Јужни ток". На дневном реду је стратегија развоја „Нафтне индустрије Србије", проширење могућности подземног чувања гаса као гаранција српске енергетске сигурности. Најзад, треба постићи одговорно разумевање у погледу реализације руског кредита од 800 милиона долара. Дакле, предстоји нам веома конструктиван разговор.

У којим то сегментима би односи двеју зе-маља могли да буду побољшани, односно да ли постоје питања која стварају проблеме у односима Москве и Београда?

Могућности за унапређење сарадње постоје. Посебно у економској сфери. Ми још нисмо достигли преткризни ниво узајамне трговине. При том, на пример, извоз српских пољопривредних производа у Русију у 2010. г. порастао је за 2,5 пута. Значи, резерве постоје! Постоје у енергетици, у области инфраструктуре. Ми тражимо иновацијске облике сарадње. Такви пројекти постоје.

Што се тиче проблематичних питања, она нису несавладивог, принципијелног карактера. У политици их нема уопште. У економији проистичу из тешкоћа прелазног периода, које је доживела Србија. Плус бирократске препреке, локални сукоби интереса, недовршено законодавство, непоштовање закона и тако даље. Желели бисмо динамичније кретање у сфери хуманитарне размене, виши ниво сарадње у области образовања, снажније културно узајамно богаћење.

Какве би последице на међусобне односе могло да има одустајање Србије од војне неутралности и приближавање НАТО-у?

На свим званичним нивоима Србије говоре ми да питање о прикључењу НАТО није актуелно. Таквог питања нема. Већина Срба је против НАТО При том се сарадња са овом војно-политичком организацијом развија. Не видим ту противречности. Русија такође одржава са њом одређени ниво односа. У оној мери, у којој то није у супротности са њеним националним интересима. Истовремено, ми предлажемо нове приступе за очување европске безбедности. Реализација руских предлога би обезбедила једнаку безбедност за све, укључујући и Србију, која се придржава војне неутралности. И НАТО би сачувао своје позиције. Ради се о иницијативи председника Русије Д. А. Медведева о закључивању правно обавезујућег Уговора о европској безбедности. Српски пријатељи су у току са нашим размишљањима поводом тога.

Привлачи пажњу нешто друго. Београд систематски изјављује о незаинтересованости о ступању у НАТО Међутим, са не мањом упорношћу ово питање се изнова и изнова убацује у поље друштвеног интересовања. Србима причају о спремности да помогну њиховом приближавању НАТО, иако они то не траже. Одржавају се разноразне конференције, семинари. Као да неко хоће да измени друштвену климу, да припреми терен за промену српског става. Полазим од тога да одлуку треба да донесу сами Срби. Одлучите се!

[HX]