Интервју амбасадора Русије у Србији А.Конузина часопису „Корд

Каква су Ваша очекивања у вези са општом економском ситуацијом у Србији у 2012. години?[!]

Своја очекивања у вези са општом економском ситуацијом у Србији формирам на основу прогноза српских и међународних експерата. Заједничко им је одсуство оптимизма. Председник Б. Тадић, ослањајући се очигледно на исте изворе, очекује да ће ова година бити тешка и да се побољшање социјално-економског положаја може очекивати тек почетком следеће године. На недавно одржаном бизнис форуму на Копаонику било је много речи о дубини и карактеру тешкоћа српске привреде.

Да ли очекујете да ће статус кандидата Србије и предстојећи парламентарни избори утицати на инвестиционе процесе у Србији. Ако јесте, у ком правцу ће се ти процеси кретати?[!]

Сматрам да се додељивање Србији статуса земље-кандидата за чланство у Европској Унији у најближем периоду неће битно одразити на прилив страних инвестиција. Стране компаније, по правилу, траже место за улагање капитала пре свега тамо где рачунају на брз профит. „Фиат“ је почео са реализацијом свог пројекта у Крагујевцу много пре него што се пред Србијом отворила перспектива добијања статуса кандидата. С друге стране, америчка компанија „US Steel“ напустила је српско тржиште баш у оном тренутку када се Србија нашла на прагу добијања статуса кандидата.

У средњорочној и дугорочној перспективи, при условима општег побољшања инвестиционе климе у земљи и стања светске провреде, може се очекивати и одређено оживљавање уз прилив инвестиција.

Што се тиче утицаја смене владе на инвестициони процес, све ће зависити од тога колико ће дуго трајати формирање владе и колико ће нове власти бити одлучне да спроведу неодложне мере, које су свима одавно и добро познате.

Сматрате ли да ће политичка стабилизација у региону резултирати консолидацијом регионалног тржишта, а тиме и већом ефикасношћу бизниса или је прерано очекивати такве резултате?[!]

Потребно је, пре свега, конкретизовати шта се подразумева под „политичком стабилизацијом“. Самопроглашење независности Косова – да ли је то јачање политичке стабилности у региону или њено подривање? Исто питаер може се поставити и у вези са покушајима да се Босна и Херцеговина претвори у унитарну државу.

Политичка стабилност и економски напредак су, наравно, узајамно повезани. У одређеној етапи, на пример, одмах после отвореног сукоба политичка стабилизација има повољан утицај на тржишне односе. Међутим, касније управо привредни успеси доприносе јачању политичких односа.