Интервју амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина листу „Данас“ (20. децембар 2011. године)

[HS]

Каква је политичка порука свега што се на Јраињу и у вези њега протекле недеље догађало и какве би могле бити последице – како на локално на Косову и Метохији, тако и глобално у међународним односима, посебно имајући у виду одлуке Европског савета 9. децембра – између осталог одлагање давања статуса кандидата Србији краткорочно орочено косовским условима?

Моје лично искуство комуникације с Мисијом ЕУ у области владавине права потврдило је тенденцију која се појавила код наших европских партнера, наиме, руководити се у међународним пословима пре свега политичким разлозима, па чак ако то не одговара законитости или општеприхваћеним принципима и „fair play“. Не искључујем да је на Европљане, као што то бива, извршен притисак. Заиста, прво је хуманитарном конвоју МЧС-а Русије на Јарињу дато зелено светло за пролазак преко прелаза, а после је колона блокирана. Иако пре тога су нас уверавали да је пут отворен. На исти начин се ЕУ руководила политичким интересима током недавне операције у Либији, кад је изашла ван релевантних резолуција СБ УН.

Што се тиче одлука Европске Уније од 9. децембра о статусу кандидата Србије, и овде је ЕУ полазила искључиво од политичких циљева, односно да се наметну нови услови. Ова ће се тактика наставити.

Рекли сте да се о свему што се догађало током протекле недеље на Јарињу и у Бриселу обавештавали надлежна министарства Владе Србије. Какву је улогу имао званични Београд у решавању проблема, јер је до спора са Еуелксом око руске хуманитарне помоћи дошло на територији Србије? Истовремено косовски премијер Тачи тврдио је да је реч о сукобу Приштине и Русије – да ли је и приштинска страна на било који начин била укључена?

О ситуацији око проласка колоне са хуманитарним теретом преко административне линије између централне Србије и Косова редовно сам информисао српске колеге. Вест о томе да конвој може наставити свој пут они су примили са олакшањем. С представницима режима Тачија нисмо имали контакте. Он је вршио утицај на Европљане.

Решење о спору на Јарињу донето је на релацији ЕУ-Руска Федерација. Да ли се може схватити и као сигнал да би у техничке преговоре Београда и Приштине, у којима је Брисел посредник, а САД посматрач, могла да се укључи Москва и како она гледа на ове преговоре, које на српској страни прате велике контроверзе?

Став Русије у вези преговора је добро познат. Не намеравамо да се у њих укључујемо.

Рекли сте да ће Руска Федерација наставити да Србији пружа сваку врсту помоћи: не само хуманитарну, него и на међународном плану и у СБ УН. Имајући у виду све веће политичко удаљавање власи у Београду и Срба на северу КиМ, где је у томе позиција Москве, поготово што локални српски званичници са севера помињу да је један од проблема на Јарињу био и царински печат, који је Београд договорио са Приштином?

Потврђујем: Руска Федерација намерава да и даље у оквиру својих могућности пружа Србији сваку помоћ, наиме, политичко-дипломатску, пре свега у СБ УН, хуманитарну и др. У земљи функционишу Устав, државне институције, органи локалне самоуправе, политичке странке итд. Овде се Русија не меша.

[HX]