Intervju ambasadora Rusije u Srbiji A. Konuzina listu “Danas”

[HS]

Srbija u NATO pretnja Rusiji.

Pregovori Beograda i Pristine ne odvijaju se u skladu s rezolucijom Generalne skupstine Ujedinjenih nacija * Ne znam otkud prica o „ruskom paketu” vrednom 10 milijardi dolara.

Beograd - Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevic Konuzin u intervjuu za Danas kaze da je proslonedeljna poseta ruskog premijera Vladimira Putina Beogradu potpuno ispunila glavna ocekivanja. Protekla je u atmosferi bliskog prijateljstva, a razgovori o trgovinsko-ekonomskoj saradnji bili su veoma konkretni i pragmaticni. Prema recima ambasadora Konuzina, premijer Putin s predsednikom i premijerom Borisom Tadicem i Mirkom Cvetkovicem nije razgovarao o odnosu zvanicnog Beograda prema NATO. To pitanje, kako kaze, pokrenuli su sefovi poslanickih grupa u Skupstini Srbije, koji su pred ruskim premijerom pokazali da u vezi s NATO integracijama nisu jedinstveni.

- U toj situaciji premijer Putin je jasno izneo ruski stav - ovo pitanje Srbi treba sami da rese, ali Rusija smatra za neophodno da iznese svoje misljenje o sirenju NATO, koje ugrozava njenu bezbednost. Navodeci konkretan primer, rekao je da male zemlje u NATO niko ne pita za misljenje, nego se donose odluke koje one treba da ispune. Eventualna odluka o razmestanju raketa na teritoriji Srbije bila bi pretnja za bezbednost Rusije i ona bi bila primorana da preduzme vojne mere kako bi otklonila tu vojnu pretnju. Te mere nece biti uperene protiv Srbije, nego protiv tih raketa - objasnjava ambasador Konuzin.

Da li je ova izjava premijera Putina „upozorenje“ srpskim vlastima?

- Srbija ima pravo da se prikljuci bilo kojoj organizaciji. Postovacemo odluku koju cete sami doneti, ali racunamo da ce Beograd s postovanjem prici nasim razmisljanjima da bi ulazak u NATO predstavljao pretnju po bezbednost Rusije. Licno smatram da je neophodno Srbiji objasniti situaciju sta bi bilo kada bi na njenoj teritoriji postojala pretnja po bezbednost Rusije. Saradivali smo 800 godina i nikad se takvo pitanje nije pojavilo. Naprotiv, ratovali smo protiv zajednickih neprijatelja i nije dokraja jasno iz kojih razloga na teritoriji Srbije moze biti razmesteno oruzje upereno protiv Rusije.

Snage NATO na Kosovu i Metohiji fakticki su vec na delu teritorije Srbije. Kako Moskva ocenjuje njihovo prisustvo posle samoproglasenja kosovske nezavisnosti?

- U skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, teritorija Kosova je deo Srbije. Vojna baza NATO nalazi se tamo uprkos zeljama Beograda. To znaci u suprotnosti sa medunarodnim pravom i nezakonito. Rusija to tako vidi.

Da li Moskva namerava da se ukljuci u pregovore Beograda i Pristine u Briselu imajuci u vidu najave o ucescu americkih predstavnika?

- Ruska strana je potvrdila svoju principijelnu podrsku Srbiji u vezi s Kosovom. Srbija treba sama da odredi svoj stav prema tom pitanju. Podrzali smo pocetak pregovora Beograda i Pristine i veoma pazljivo pratimo njihov tok. Primecujemo da ne teku onako kako se o tome govori u rezoluciji Generalne skupstine UN od 9. septembra 2010. i trenutno nismo spremni da se prikljucimo tim pregovorima.

Prema Putinovim recima, Rusku Federaciju ne brinu evropske integracije Srbije sve dok ne uticu na rusko-srpske odnose. Gde je za Moskvu „granica“ na kojoj bi pocela da brine?

- Granica je jasna. Odnosi sa EU ne treba da se razvijaju na stetu vekovnih odnosa s Rusijom. Uvek naglasavamo da ne treba predstavljati odnose sa Rusijom ili EU kao alternativu. Potrebno je i moguce razvijati uzajamno korisne odnose i s Moskovom i s Briselom, jer bi bilo bolje da postoji sto vise projekata koji bi bili u interesu sve tri strane.

Sta su glavni strateski interesi Rusije na Balkanu i sta ce u tom pogledu znaciti najavljeno potpisivanje sporazuma o srpsko-ruskom strateskom partnerstvu?

- Balkan je regija u kojoj Rusija ima svoje istorijske interese. Tu zive srodni slovenski narodi, zbog cega su ruski dobrovoljci i vojnici ucestvovali u ratovima za njihovu nezavisnost. U geografskom pogledu, ova regija je prostor preko kojeg Rusija odrzava vezu s drugim evropskim narodima. Zainteresovani smo da koristimo ovaj prostor kao sto, na primer, gradimo Juzni tok kako bismo izvozili gas u Evropu. Smatramo da su to u potpunosti legitimni interesi, pogotovo sto se poklapaju sa interesima balkanskih naroda i drugih evropskih strana. Medu zemljama na Balkanu, Srbija je jedan od najblizih ruskih partnera i saveznika. Zainteresovani smo da razvijamo odnose u svim sferama i u dugoj perspektivi, zbog cega je Rusija izasla s inicijativom o usaglasavanju deklaracije o strateskom partnerstvu. U njoj su zacrtani glavni pravci nase buduce politicke, bezbednosne, ekonomske, kulturne, vojne saradnje, saradnje u oblasti obrazovanja i na drugim poljima. Veoma smo zadovoljni sto je srpska strana s velikom spremnoscu odgovorila na nasu inicijativu. Deklaracija je vec usaglasena i bice potpisana prilikom predstojece posete predsednika Tadica Rusiji.

Beogradski mediji tvrde da je ekonomski paket koji je Ruska Federacija namenila Srbiji vredan 10 milijardi dolara. Sta ce se najbrze realizovati?

- Ne znam odakle su se pojavile informacije o 10 milijardi dolara. Tokom pregovora ta brojka se nije pominjala, jer na danasnji dan razradenih konkretnih projekata na tu sumu nema. Nastavlja se rad na postojecim projektima. U NIS ce ove godine biti investirano 500 miliona dolara. Nastavice se investicioni plan Lukoila i ulaganja u Derdap 1. Galenika pocinje izgradnju novog objekta u Kaluskoj oblasti. Sto se tice drugih projekata, o njima se strucnjaci jos dogovaraju. Obe strane su naglasile da jos ne moze da se iskoristi ruski kredit od 800 miliona dolara. Licno cu se angazovati da pomognem njegovoj realizaciji. Radi se o nekoliko projekata vezanih za zeleznice Srbije, kao sto su deonica Valjevo - Loznica, stanica u Zemunu, deo Beograd - Pancevo. Problem je sto tehnicki projekti nisu dokraja pripremljeni. Kada budu zavrseni, bice potpisani ugovori i posle toga ce poceti finansiranje.

Bez obzira na to sto je teziste posete bilo na ekonomskim i privrednim odnosima, da li je dolazak premijera Putina politicka podrska predsedniku Tadicu?

- Rusija se ne mesa u unutrasnje stvari vase zemlje i nase odnose posmatramo u okviru saradnje Rusije i Srbije, konkretno s vladom koja je trenutno na vlasti. Upravo je to jaka strana nasih odnosa - ne zavisi od specificnosti unutrasnjeg razvoja zemlje. Rusija i Srbija smatraju jedna drugu veoma prijateljskim partnerima i grade planove za saradnju na duge staze.

Gradevinci i poljoprivreda srpski aduti

Ambasador Konuzin kaze da je u razgovorima Putina sa srpskim drzavnim vrhom prioritet bila energetika. Zbog glasina koje se sire, Putin je detaljno i sveobuhvatno ispricao Tadicu o planovima u vezi s realizacijom Juznog toka i potvrdio da ce gas tim gasovodom biti pusten 2015. Pohvaljeni su rad NIS i aktivnosti na formiranju podzemnog skladista gasa Banatski dvor. U okviru novih mogucnosti saradnje u energetici razgovarano je o rekonstrukciji Derdapa 1 i Derdapa 2. Srpska strana zainteresovana je da Rusi ucestvuju u projektima na termoelektranama „Nikola Tesla“ i „Kostolac“. Rusija je spremna da razmotri i mogucnost saradnje na izgradnji elektrana na gas, a konkretno su pominjane toplane Novi Sad i Novi Sad 2. Takode je razgovarano o mogucnosti ucesca srpske strane u izgradnji objekata potrebnih za Olimpijadu 2014. i Svetski fudbalski sampionat 2018. Velika paznja posvecena je povecanju izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju, saradnji u oblasti farmaceutske i hemijske industrije, kao i o ruskom bankarskom kapitalu u Srbiji.

Univerzitet „ispao“ iz programa

- Sto se tice programa posete, bili smo primorani da zbog nedostatka vremena neke manifestacije otkazemo. Zeleo sam da premijer Putin poseti Beogradski univerzitet i porazgovara sa studentima, ali nismo uspeli da to uklopimo u program, mada je bio produzen. Premijer je trebalo da poleti iz Beograda pre 18 sati, a krenuo je tek oko devet uvece i stigao kuci u dva sata posle ponoci - kaze ambasador Konuzin

[HX]