Интервју Амбасадора Александра Чепурина Спутнику

Они који су пажљиво пратили телевизијски пренос скупштинске седнице на којој је мандатар за састав Владе Србије излагао свој програм, имали су прилике да виде да је читавом излагању присуствовало и неколико амбасадора. Међу њима је био и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин.

Састав Владе је већином, као што је познато, остао исти. Наравно, дошло је до промена које ипак немају принципијелан карактер. Генерално, нова Влада је довољно млада кад је у питању просечни узраст, али многи имају искуство рада на тако високом нивоу. То омогућује наставак рада без потреса. Према оним члановима Владе које знам лично, осећам само поштовање. Како у професионалном, тако и у људском погледу. Да кажем искрено, са њима је пријатно радити, коментарише за Спутњик састав нове Владе руски амбасадор.

Једна од замерки на програм ове Владе Александра Вучића је да је он прилично нереалан. Ви сте га пажљиво слушали, шта мислите да ли су у праву?

— Последњих година у Србији је дошло до консолидације власти. Јасно је ко је лидер. Наравно, премијеру то прија. Али истовремено, на њему је без претеривања гигантски терет одговорности за рад Владе, за Србију уопште.

Мислим да је добро да се Влада ослања на солидну већину у парламенту, а и у друштву. Тешко је манипулисати таквом Владом, између осталог, и из иностранства. Истина је и да је опозиција подељена. Противуречности између опозиционих снага су знатно веће него несугласице између њих и Владе. Мислим да је конструктивна сарадња Владе и ових или оних опозиционих партија по неким питањима могућа. Све ово је добар основ за успешан рад Владе.

Друга темељна ствар је постојање политичке воље за промене. За нас је схватљив приоритет евроинтеграција који се традиционално декларише, иако сада будућност ЕУ за многе земље, укључујући и чланице ЕУ, није сасвим јасна. Београд на овај начин указује поверење Европској унији. Мислим да ће тај гест Београда бити оцењен по заслузи.

Прави приоритет је, по мом мишљењу, да се нађе могућност за убрзани развој земље и побољшање животног стандарда. За Србију је важан и читав низ задатака: очување територијалног интегритета, „очување народа“, као што је говорио Александар Солжењицин, утврђивање међународног и регионалног положаја.

Умногоме исте задатке има и Русија, која је већ направила низ енергичних потезе у том смеру.

Други кључни заједнички задатак је да спрече да Србија постане сиромашни додатак богатих земаља, већ да нађе свој пут развоја. У овом погледу сарадња с Русијом може да буде од интереса за Београд.

Пољопривреда Русије задњих година је у великом успону, али увек ће јој увек бити потребан увоз одређене робе из Србије и јужних земаља. И важно је што пре створити услове за повећање извоза одговарајућих квалитетних прехрамбених производа и тако заузети место.

Нема сумње да Влада Србије намерава да доприноси јачању економске сарадње с Русијом. Мислим да је важно правилно одредити перспективу, наћи нове облике и формате. Треба израчунати и одредити циљеве за повећање робне размене у наредне три-четири године. Треба поштовати интересе инвеститора.

С обзиром на то, веома је важно што боље се припремити за предстојећу седницу Међувладиног комитета, која ће се по плану одржати у старом руском граду Суздаљу, удаљеном 150 километара од Москве. Са руске стране на челу овог комитета је Дмитриј Рогозин. Очекујемо да се ускоро одреди копредседник са српске стране. Очекујемо у октобру и посету Београду руског премијера Дмитрија Медведева. Мислим да ће то бити веома важна, садржајна и свеобухватна посета. То је такође знак поштовања према Србији и Србима.

Да ли сте задовољни простором који је посвећен односима са Русијом?

— Знате, Русија је била споменута у експозеу премијера, мислим, четири пута. И то је било позитивно спомињање. Али генерално, спољнополитички део програма је био веома лаконичан.

Да ли ће нова Влада имати снаге да још унапреди односе са РФ — мисли се Центар у Нишу, бољу привредну сарадњу, извоз „фијата“…

— Сва та питања ће се свакако разматрати у Суздаљу за месец дана, као и током посете Дмитрија Медведева. Живимо у компликованом свету. То треба имати у виду. Али треба имати у виду и наше — српске и руске — интересе. Реално ови интереси се веома значајно подударају. Имамо много заједничког у доживљавању историје и садашњости. Наши преци нису волели поклич „Хајл Хитлер! Зиг хајл!“, а нама се данас не свиђа „Слава Украјини — херојима слава!“ или „За дом спремни!“. Фашистички помагачи нису наши хероји.

Да ли очекујете оснивање неког посебног сектора или канцеларије за односе за Русијом?

— Ако српска страна сматра да је неопходно формирати такву структуру за сарадњу са Русијом или Евроазијском економском унијом, потрудићемо се да максимално искористимо њен потенцијал у интересима развоја сарадње. Има много да се уради, и то у краћем року. Очекујемо да ће Србија формирати стручни тим, који ће бити у стању да у краћем року одреди приоритете и да сваког дана конструктивно ради на њиховом остварењу. Не можемо да радимо на стари начин ако желимо да постигнемо суштински напредак.

Неки аналитичари су већ ову Владу и њене планове за Србију, назвали „прозападном“. Имате ли и ви такав утисак?

— Важно је да Влада буде „просрпска“, способна да заштити српске интересе. Важно је и да Влада не буде антируска. Али реално, Влада у Србији у сагледивој перспективи једноставно не може да буде антируска.

Премијер Вучић је посебну пажњу посветио односима у региону, посебно са Републиком Српском. У БиХ су многи то оценили као претерано „србовање“. Како Ви оцењујете однос Србије према РС?

— Балкан је компликован регион, буре барута. Што се тиче Републике Српске, њене посебне везе са Београдом нису никакво изненађење. И ту, и тамо су Срби. Они јесте живе у различитим државама. Али све остало их тесно повезује. Београд не може да не брине о судбини својих сународника било где, посебно не у БиХ. То треба да буде аксиом. И то је правилно.

Сигурно сте запазили колико су медији спекулисали о Путиновом утицају на формирање Владе Србије. Хоћете ли нам коначно, открити — ко је руски човек у новој Влади?

— Одговорићу, полазећи од супротног. Ни у претходној Влади, и у актуелној не знам никога ко би изјавио да је он „антируски министар“. Али знам оне који су блиски са Русијом, који имају симпатију према Русији, Путину. Наравно, има ту нијанса, али ми ћемо радити са свима.

Спутник

Категорије: Политика