Интервју Александра В.Чепурина "Политици", 16.јун

Mинистар спољних послова РФ Сергеј Лавров који данас долази у Србију, с државним врхом разматраће важна питања као што су „Јужни ток“, Украјина и Косово.

Министар иностраних послова Русије Сергеј Викторович Лавров, који ће у Србији боравити 16. и 17. јуна, у нашој земљи био је последњи пут у априлу 2011. године, а пре тога још двапут, у априлу 2007. и у новембру 2005. године. Тако ће, укупно, ово бити његова четврта посета Београду, током десетогодишње каријере министра иностраних послова, каже у разговору за „Политику“ амбасадор РФ у Београду Александар Чепурин.

- Желео бих да подсетим да Лавров није тек један од 193 шефова дипломатија, колико земаља има у систему УН. Могли бисмо на прсте да набројимо савремене политичаре који тако дуго, и тако успешно, раде на кључном нивоу. И то захваљујући не само функцији него и личним врлинама.

Србија је за нас, безусловно, важна земља и постоји добра традиција и поверење у нашим односима. То није само поверење са људима из врха власти, већ поверење између наших народа и ову традицију морамо пажљиво да негујемо – поручује руски амбасадор.

Како оцењујете садашње односе Србије и Русије, имајући у виду напетости у вези са Украјином?

- Наши билатерални контакти су последњих година били веома интензивни. Имали смо сусрете председника, два пута у Москви и двапут у Сочију. У мају прошле године потписана је и Декларација о стратешком партнерству.

Нашим земљама су неопходне такозване тачке раста. Како је својевремено говорио лидер Комунистичке партије САД Гас Хол, одговарајући на питање Хрушчова како Советски Савез може да помогне америчким комунистима: „Живите боље и тада ће и нама бити лакше, а наш утицај већи“. Зато је и наш кључни задатак да људи и у Русији и у Србији из године у годину живе боље.

Што се тиче Украјине, најважније је сада да се заустави братоубилачки рат, да се помогне западу и истоку земље да се договоре.

Шта Лавров доноси у својој торби у Београд? Какав је програм?

- После доласка, за понедељак поподне предвиђено је полагање венаца на споменик ослободиоцима Београда и неформална вечера, а затим - преговори са господином Дачићем, састанци са председником Владе и председником Републике. Тематика разговора обухвата сва актуелна питања билатералних односа. То су наравно политичке односе, укључујући и одређивање даљих контаката, питања економске сарадње. Прошле године се наша размена увећала за 15 одсто и износила две милијарде долара. Разматраће се, несумњиво, и тако важна питања као што су Јужни ток, Украјина и Косово.

Изгледа да је изградња гасовода Јужни ток угрожена због несагласности Москве и Брисела?

- Због незграпних изјава неких српских актера у јавном мишљењу Русије по питању „Јужног Тока“ створен је погрешан утисак о томе, да се Србија супротно својим властитим интересима самоиницијативно залаже за суспендирање почетка изградње гасовода, донела је такву одлуку. Две изјаве господина Вучића, а који су уследили даље, надам се, ће ублажити ово осећање.

Размена мишљења овде са Министром Лавровим хоће свакако имати конкретан и пријатељски карактер. Обе стране су јако заинтересоване у реализацији пројекта „Јужни Ток“. Погледајте како Немачка оштро брани огромну немачко-руску пословну сарадњу. И остале земље. Зар Француска се пожурила да суспендује изградњу два носача хеликоптера за Ратну морнарицу Русије? Један од њих носи поносно име „Севастопољ“. Хајмо да раздвајамо појмове.

Русија очекује да ће Србија бранити "Јужни ток"?

„Јужни ток“ ће у Србији упослити неколико хиљада висококвалификованих људи, омогућити изградњу постројења за транспорт и компресорске станице, обезбедити обимна транзитна и пореска плаћања у буџет земље, за свакодневницу.

Према мом схватању природно је да земље које су заинтересоване за пројекат, демонстрирају своју заинтересованост, јер то одговара и интересима народа Европе. Погледајте например на став који је заузела Аустрија када је јасно изјавила да ће бранити реализацију пројекта.

Зато очекујем да ће преко „Јужног Тока“ у Европу крајем следеће године кренути прве количине гаса.

Бојан Билбија, објављено у "Политици" 16.јуна 2014.године