Русский 
Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров боравиће у Београду два дана, 12. и 13. децембра, открива у интервјуу за „Политику” амбасадор РФ у Србији Александар Чепурин. Лавров ће се сусрести са председником Томиславом Николићем, премијером Александром Вучићем и шефом дипломатије Ивицом Дачићем, са „јасним темама разговора”, најављује Чепурин.
– Сергеј Лавров је један од кључних људи у светској политици. Више од деценије је у средишту међународног живота. Његов дводневни боравак у Србији је догађај од искључиве важности. То је знак поштовања према руководству и народу Србије. Министар је у последње три године успоставио својеврсне личне односе са Ивицом Дачићем, као и са председником и премијером Србије. То су срдачни, неформални односи. Три одвојена разговора вероватно ће се водити о актуелним светским процесима, као и о ситуацији у региону. Русија доследно подржава Србију фактички у свим питањима, наравно и у оним кључним, попут Косова и Метохије и Републике Српске. На дневном реду су и билатерални односи – наглашава Александар Чепурин.
Колико избор председника Доналда Трампа у Америци мења „дневни ред” у односима Србије и Русије?
Дијалог ће се одвијати у тренутку када се многи у свету, као и у нашим земљама, надају промени политике Вашингтона и успостављању прагматичне сарадње између Истока и Запада. Поједини функционери „старог режима” желели би да све остане по старом, али ми видимо да се свет објективно мења.
Очекујете ли помаке у војнотехничкој сарадњи, имајући у виду да се у последње време ова тема доста помиње у српској јавности?
Руско-српска војнотехничка сарадња ће се развијати. Постоји неколико пројеката који могу бити оперативно реализовани, између осталог, у области ваздухопловне технике. За то је најпре заинтересована Србија. Наставиће се блиска сарадња између министарстава одбране, као и заједничке војне вежбе. На дневном реду је и отварање у Србији техничког центра за поправку и одржавање хеликоптера, у оквиру завода „Мома Станојловић”.
Београд се придржава прокламоване политике војне неутралности, али са руске стране се повремено може чути да Москва није задовољна учесталим контактима Србије и НАТО-а?
Односимо се с поштовањем према политици војне неутралности Србије. Имамо разумевања за тежњу Београда ка широкој сарадњи у овој сфери, како са НАТО-ом и појединим земљама чланицама алијансе, тако и са ОДКБ-ом, односно, са Русијом, Белорусијом, Казахстаном, а у интересу безбедности саме Србије. Полазимо од тога да статус војне неутралности подразумева једнаку удаљеност од војнополитичких блокова, односно, ако желите, једнаку блискост.
Да ли, по вама, ИПАП споразум даје већа права НАТО-у Србији, у односу на Русију и ОДКБ?
Када говоримо о сразмерности сарадње Србије са НАТО-ом и ОДКБ-ом, треба истаћи да је ИПАП унапређени формат који обухвата више конкретних праваца сарадње. Истовремено, у ОДКБ-у Србија има само улогу посматрача у парламентарној скупштини ове организације. Мислим да овде има на чему да се ради.
Са друге стране, Србија није увела санкције Русији и због тога трпи критике из Брисела. Утисак је да и поред тога нема значајнијег развоја економске сарадње између наших земаља?
Данас осећамо у многим земљама Европске уније, у „новим елитама” које се формирају, жељу да потпуно обнове односе са Русијом. Ми то поздрављамо. То ће бити од користи и за Русију, и за Србију, и за ЕУ. Русија жели да види јединствену, сложну и самосталну Европу. Европска унија и Евроазијска економска унија су повезани простори Европе који се узајамно допуњују. Руско-српској економској сарадњи потребни су адекватни механизми. Тежња ка јачању трговинско-економске сарадње била је недавно јасно потврђена на седници Међувладиног комитета у Суздаљу. Посредством адекватних државних механизама између Србије и Русије, односно између Србије и ЕАЕУ, и путем „бизнис ту бизнис” контаката – политичка воља и економски интереси треба да се споје.
У овом тренутку, међутим, видимо да је смањен и годишњи износ трговинске размене између Србије и Русије. Како то тумачите?
Један познати француски путописац у 17. веку писао је да „Руси споро запрежу, али брзо возе”. То, изгледа, важи и за Србе. Хајде да брже запрежемо! Извесно смањење наше робне размене скоро је искључиво у вези са опадањем цена руске нафте и гаса и, као последица тога, са падом курса рубље. Ово смањење је много мање од пада робне размене Русије са земљама ЕУ. Сада се тенденција генерално променила. За девет месеци ове године извоз српске производње на руско тржиште повећао се за 9,1 одсто. Русија се по укупном износу робне размене стабилно налази на трећем месту међу трговинским партнерима Србије, са уделом од око седам одсто.
Хоћете да кажете да је то много, или мало?
Мислим да је веома мало. Русија сада знатно повећава свој несировински извоз. Поред енергетике, нафте, гаса, дрвета, челика, знатно расте извоз машиноградње. Пољопривредни извоз Русије је 2015. премашио 17 милијарди долара, што је више од извоза наоружања који је износио 14 милијарди долара. Веома брзо расте и извоз ИТ технологија. БДП Русије у 2017. години прелази у фазу раста.
Србија је већ на путу раста, изгледа да „запреже” брже од Русије...
Добро би било да се овај раст одвија паралелно са проширењем наше робне размене. Има разлога да говоримо о томе да у наредне две или три године раст БДП-а и Русије и Србије може да изађе на четири одсто. Потребно је да на време створимо механизме бизнис сарадње. Важно је да не гомиламо нискоквалификована радна места, већ да сарађујемо на стварању високотехнолошких и добро плаћених послова. Низ таквих предлога већ постоји. На пример, у вези са стварањем центра за производњу радиофармацеутских препарата у Србији. Могли бисмо да истражимо могућности сарадње у области ИТ технологија, у фармацеутској и наменској индустрији, наравно и у енергетици. У свим сферама, где Русија и Србија имају квалификоване кадрове и искуство. Потребно је означити перспективне и оствариве пројекте. За све то неопходни су адекватни преговарачки инструменти и механизми.
Приликом ранијих посета председника Владимира Путина Београду, потписано је или договорено више споразума, али не и онај о статусу Руско-српског хуманитарног центра у Нишу?
Не видимо никакве препреке за склапање споразума о условима пословања Руско-српског хуманитарног центра, чији је текст био потпуно усаглашен 2014. године. Циљ овог документа је стварање комфорнијих услова за деловање заједничке структуре, преко које је за Србију обезбеђен привилегован стални приступ веома озбиљним техничким и материјалним ресурсима руског система реаговања на ванредне ситуације. Тужно је да неко покушава да нашим српским пријатељима ускрати могућност добијања такве помоћи из Русије, ширећи измишљотине о „тајној војној бази”. Рачунамо да потпишемо споразум када добијемо потврду спремности Београда да то учини.
Званична Црна Гора у последње време оштро критикује Русију, укључујући и оптужбе да Москва стоји иза покушаја државног удара, када је ухапшен и већи број српских држављана. Говорило се да су двојица руских држављана протерана из Србије због тога?
Прес-служба председника Русије директно је изјавила да Русија „одлучно негира могућност званичног повезивања са било каквим покушајима организације било каквих противправних акција”. Није искључено да се ради о провокацији, о покушају да се на Русију пребаци одговорност за сопствене грехе. Уз све то, свима је одлично познато ко се деценијама бави припремом државних удара и „обојених” револуција, покушавајући при томе да демонизује Русију. Изгледа да су се сада појавили њихови ученици. У праву је филозоф који је говорио да се историја понавља двапут: једном као трагедија, а други пут као фарса. Што се тиче наводно депортованих руских држављана од стране Србије, нама о томе није ништа познато. Никаква званична обавештења о томе нисмо добијали.
Преузето је са www.politika.rs
