Интервју А.Чепурина часопису "Српска економија"

Чепурин Александар Васиљевич, амбасадор Руске Федерације у Републици Србији

 Партнерство између Русије и Србије се прогресивно развија

За Москву и Београд од принципијелног значаја је унапређење трговинске и економске сарадње, а у првих пет месеци 2017. године Русија је заузела треће место међу спољнотрговинским партнерима Србије са уделом од 7,2 одсто

Пише: Митко Арнаудов

Позитивни билатерални односи између Републике Србије и Руске Федерације доприносе успешном пословању руских компанија у Србији, а амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Чепурин Александар Васиљевич у интервјуу за Српску економију најављује скоро успостављање индустријске кооперације и стварање руско-српско индустријског парка у једној од слободних економских зона Србије.

Република Србија и Руска Федерација су пре четири године потписале Декларацију о стратешком партнерству две земље. Како оцењујете сарадњу и шта се може урадити да она буде још боља?

Партнерство између Русије и Србије се прогресивно развија у свим кључним сферама. Од принципијелног значаја је унапређење трговинске и економске сарадње – зато су потребни ефикасни механизми, као и амбициозни задаци и адекватни услови за кооперацију у напредним гранама. У првих пет месеци 2017. године Русија је заузела треће место међу спољнотрговинским партнерима Србије са уделом од 7,2 одсто. Извоз српских производа у нашу земљу је порастао за 19,2 одсто, а увоз из Русије – за 14,4 одсто.

Како оцењујете улогу привредних комора двеју земаља и Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу у развоју билатералних економских и привредних односа?

Привредне коморе ефикасно сарађују, омогучавајући оперативне контакте руских и српских пословних кругова. Што се тиче Међувладиног комитета, то је кључни механизам наше билатералне сарадње који помаже у усаглашавању и реализацији узајамно корисних пројеката. Успоставили су се присни и позититивни односи између копредседника – Дмитрија Рогозина и Ивице Дачића. У краћем року очекујемо њихов сусрет у Русији, а у октобру-новембру – проширену седницу Међувладиног комитета у Србији.

Економска сарадња између Руске Федерације и Србије умногоме је заснована на грађевинарству и туризму. Прошле године су руски трговински ланци захтевали увоз српских прехрамбених производа. Да ли је и колико у области прехрамбене и прерађивачке индустрије порасла трговинска размена између Москве и Београда и какве су перспективе?

Извоз српске пољопривредне продукције јесте и биће још дуго један од најважнијих сегмената наше робне размене. Године 2016. он је порастао за 9%. Тенденција раста је забележена и у првој половини текуће године. Све у свему, 2017. године очекујемо значајно повећање извоза српске пољопривредне продукције у Русију. Настају и нови правци. Сада, например, на разматрању је један веома перспективан пројекат сарадње у области семенарства. Видим ту могућности за квалитативно нову сарадњу у великом замаху.

Хоће ли наменска индустрија остатати једини главни економски генератор руско-српских економских односа или су обе стране заинтересоване за проширивање нових области сарадње као што су аутомобилска индустрија и високо-технолошки развој?

На дневном реду је успостављање индустријске кооперације, стварање руско-српско индустријског парка у једној од слободних економских зона Србије. Продукција би могла да буде пласирана на тржишту Србије, балканског региона, ЕУ, Турске. Ради се управо о напредним сферама, високотехнолошкој продукцији, где смо конкурентни.

Колико су руске компаније заинтересоване за инвестирање на српском тржишту, у којим гранама они виде највећи потенцијал и како руске компаније које већ послују у Србији оцењују услове рада?

Међу основним „тачкама додира“ најпре бих споменуо енергетику, о чему јасно сведочи делатност компаније НИС – узгред, највећег налогодаваца и инвестора у Србији, као и компанија „Лукоил“, „Југоросгаз“ и „Силовије машини“. Сфера гаса је веома перспективна. Велике инфраструктурне пројекте реализује компанија „РЖД Интернешнл“. У Србији су представљене две водеће руске банке – „Сбербанк“ и ВТБ. Позитивни билатерални односи доприносе њиховом успешном пословању у Србији, а и треба да стимулишу такво пословање.

Да ли је европска интеграција Србије повољан услов за руске инвеститоре, имајући у виду да ће евентуални приступ Србије у ЕУ значити и отворена врата за руске компаније које привређују у Србији, или овај процес за руске бизнисмене заправо представља додатну баријеру у процесу одлучивања о евентуалним инвестицијама?

Обратио бих пажњу на једну-једину чињеницу – приликом приступања ЕУ Србија ће морати да одустане од споразума о слободној трговини са Русијом. Недостаци таквог потеза су очигледни, и зато три стране – Русија, Србија и Европска унија – треба да нађу прихватљиво решење. О томе би наравно требало да се договара унапред. При томе треба узимати у обзир оно да је ЕУ, како би сачувала конкурентност на глобалном нивоу, објективно заинтересована за енергичан развој економских односа са Русијом и Евроазијском економском унијом. Надамо се да ће тако и бити.

Објављено је у часопису "Српска економија", бр.006, јул-август 2017.