Интервју А.Боцан-Харченка за агенцију "Танјуг"

Желим да вратим међународно право у регион, пре свега око КиМ

БЕОГРАД, 1. август (Танјуг) - Покушаћу да се изборим, "раме уз раме" са Србијом, да се међународно право врати у регион, једном и заувек и то, пре свега по питању Косова, поручује нови руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко и додаје да ће Русија подржати "компромисно и креативно решење", око којег се морају договорити Београд и Приштина и које би Русија могла бранити у Савету безбедности УН.

У ексклузивном интервјуу за Танјуг, првом за српске медије од ступања на дужност, истиче да "повратак међународног права у регион" види свој главни задатак као амбасадора у Србији и додаје да ће му и искуство, а верује и разумевање "где је и шта је интерес Србије" у оквиру односа са Русијом, у региону и у Европи, помоћи да на најбољи начин сагледа даљи развој односа две земље, али и сарадње по питању решавања косовског проблема.

"Што се тиче региона, а имајући у виду искуство учешћа у међународним преговорима у Дејтону, и такозваним преговорима о статусу Косова, мислим да је мој задатак да дам допринос стабилизацији региона", каже Боцан-Харченко. Тај задатак је, истиче, заснован на државној политици и сарадњи која је посебно била наглашена током сусрета председника Путина и Вучића у јануару.

"Овде је решење могуће само на основу компромиса и наши западни партнери морају променити став. Доказ за то су последњи догађаји на Косову и ситуација је понекад на ивици веома значјаних тензија. Сада говорим на врло дипломатски начин, али ситуација је стварно јако забрињавајућа. Ово говорим у своје име, узимајући у обзир претходно искуство", упозорава Боцан-Харченко.

Он сматра да читава међународна заједница сада мора да појача пажњу према Косову и ономе што се тамо дешава.

Упитан да ли та перцепција да је ситуација веома забрињавајућа постоји и на Западу, Боцан-Харченко каже да "има сумњи да постоји објективна оцена ситуације". "Јер, када би била, онда бисмо ми били сведоци притиска на Приштину, а притиска нема, а кад нема притиска не верујем да је могућ наставак дијалога. У овом случају Приштина је крива, они су упропастили дијалог а пре тога уопште није било примене одлука које су од животног значаја за Србе који живе на КиМ, пре свега о формирању Заједнице српских општина на Косову. Одлуке постоје на папиру, али без икакве реализације. И ЕУ која је тражила ове одлуке у току разговора није направила неопходан притисак у смислу имплементације од стране Приштине. Кроз прсте гледају када Приштина изазива Србе, подржали су формирање војске", рекао је он.

На питање да ли мисли да је могуће да дијалог Београда и Приштине буде настављен, амбасадор каже да сада нема предуслова за то, јер таксе и даље стоје, а нема спремности Приштине за примену претходних одлука. "С друге стране, гледамо, постоје активности и неке водеће земље ЕУ траже и желе да буду активније и желе да дају допринос у смислу поновног успостављања дијалога, али дозволите да поновим - неопходан је притисак на Приштину", истиче он.

Како каже, чуо је у току преговора 2006-2007. да неке западне земље, на питање какав је компромис могућ, презентују своју визију - Приштина проглашава независност, уз сагласност Србије. А, на питање шта није компромис - одговарају Приштина проглашава независност без сагласности Београда. "Овај принцип и сада стоји, апсолутно изопачен, ван икакве логике а камоли међународног права", каже он.

На питање да ли је договор уопште могућ, Боцан-Харченко каже: "Наравно, могуће је, зашто не? Ако свака страна тражи компромис и има жељу да узме у обзир интерес друге стране и ако постоји добронамерно међународно посредовање и помоћ." Али, он скреће пажњу на чињеницу да један број држава на примеру Косова поставља нека измишљена правила која немају везе са међународним правом и упозорава да уколико не буде решење да ће доћи до дестабилизације региона.

"Нерешено косовско питање оптерећује, наравно, Србију, али и регион у целини. Због тога смо овде да дамо допринос, да помогнемо и верујем да ће се доћи до међународно-правног решења. Али, не брзо". Свако ко би вам рекао - ево, ја знам како доћи до решења - слагао би. "Нико не зна. То је могуће само у оквиру отворених, праведних разговора", рекао је Боцан-Харченко.

На питање да ли би разграничење било компромис о коме сви, па и он говори, амбасадор каже: "За нас је важан договор Београда и Приштине, јер је у том случају могућа подршка СБ УН, а на којим основама - то је питање преговора. Тешко је говорити, јер не желимо да намећемо некакво решење или одређујемо правац преговарања. Али, када се траже компромиси креативни приступ је неопходан."

На питање о могућности промене формата, па и евентуалног оквира дијлога, каже да је питање интересантно, али сада нема предуслова за обнављање дијалога, али што се Русије тиче став је принципијелан. "Све што се тиче иницијативне улоге Београда, коју ми охрабрујемо и подржавамо, ако дође до неких одлука и ако Србија затражи да се Русија придридружи некој групи држава - ми можемо, зашто да не, али са нашим ставом који мора бити уважен - уз поштовање Резолуције 1244. Ми другачије нећемо, а мислимо да ни Србија неће. Тренутно смо спремни да дамо допринос у циљу обнављанај дијалога", поручује Боцан-Харченко.

Упитан како гледа на дипломатску битку коју Србија и председник Вучић воде за Косово, он каже да Вучић има уравнотежен став на основу међународног права.
"Неопходно је да овај став буде уважен и схваћен на прави начин свугде. Разумем да је то изузетно тешко, али он мисли и тражи мирно решење, компромис који би био могућ у садашњим тешким условима, принципиелно чувајући став Србије, ослањајући се на вољу и мишљење народа, знајући како да одговори у случају кризе.”

Он додаје да у размишљању председника Вучића на првом месту види дипломатски приступ. "Можда је прави израз рећи да Вучић води дипломатску битку, с обзиром на то колико је ово питање тешко и колико има супротстављања. Доста креативно, доста дипломатски, као моћан државни лидер", сматра Боцан-Харченко. Русија је, додаје, спремна да помогне, али каже да не зна шта би још уопште било могуће тражити од Београда.

На питање да ли Русија на Србију гледа као на последње упориште у региону посматрано из угла НАТО аспирација, амбасадор каже да "није присталица коришћења тог термина - упориште". "Реч упориште не одговара руском принципу и концепту безбедности у Европи. Наша визија се базира на појму или принципу заједничке безбедности и јединственог безбедносног простора без икаквих упоришта - ни НАТО, ни Русије, и без подела. То је наш концепт, наш циљ", рекао је он.

Што се тиче војно-политичког опредељења Србије, то је избор Србије и то је у потпуности самостална одлука, каже он, додајући да сваки човек, имајући у виду неке раније догађаје, као што је агресија НАТО, мора разумети зашто се Србија опредељује за војно-политичку неутралност.

"Моје лично мишљење је да је војна неутралност у одређеном смислу традиција земаља региона. Ако погледамо историју, војно-политичка неутралност је била бољи избор за земље које постоје овде. Важно је да Русија, знам то тачно и врло одговорно желим то да нагласим, није тражила од Србије да заузме неки став и направи неки избор који би одговарао Русији, да рецимо имамо ту неко упориште. Не. Поштујемо избор Србије као суверене државе и за нас је то важно и наставићемо тако", објаснио је он.

Додао је и да војна неутралност даје могућност Србији да у сарадњи са свима који јој одговарају обезбеди одбрамбену способност земље и војске.

"'Кишобран' није неопходан. Ми сматрамо да је Србија снажна самостална држава и такву линију следи и председник и влада - сарадња да, али без икаквог кишобрана. Наставићемо сарадњу и у оквиру ОДКБ, али без претварања Србије, и то желим да нагласим, у терен глобалног супротстављања са Западом или са НАТО. То не одговара Москви, јер у у таквој ситуацији неће бити могућности за развој привредних, културних веза и других које су приоритет за нас."

Боцан-Харченко поводом теза које се могу чути, да Русији одговара стање замрзнутог конфликта на КиМ због статуса Јужне Осетије, Абхазије…, као и да је руски став условљен случајем Крима, каже да такви коментари постоје, али понавља да одсуство одлуке и компромиса око Косова ни у ком случају није у интересу Русије. "Што се тиче Абхазије, Јужне Осетије...никаква веза не постоји са Косовом. Исто важи и за Крим, то је потпуно друга прича - Крим се вратио у Русију на основу референдума а одлично знамо да на Косову никаквог референдума није било. Питање Крима уопште не постоји, како се каже, Крим се вратио у родну луку. Крим је саставни, неотуђиви део РФ. Кад тражимо решење Косова ми полазимо од тога да је Косово део Србије", каже амбасадор.

Упитан да прокоментарише то што Запад Србији стално приговара да је под руским утицајем, при чему Србија заиста рачуна на значајну подршку Русије на међународној сцени, а да с друге стране њена улагања нису тако велика, амбасадор каже: "Мислим да ако две земље имају дугу традицију сарадње, присних узајамних веза у свим сферама онда да је очигледно да се сви ми налазимо под заједничким утицајем. Што је више сарадње, више је и тог утицаја, он није лош. Мислим да је то допринос нашим народима, животу, култури...То је што се тиче утицаја у овом позитивном смислу."

Русија је, како каже, захвална председнику Србије Александру Вучићу и влади на чврстом и доследном ставу у корист развоја сарадње и односа са Русијом, без обзира на наставак преговора о ЕУ интеграцијама. "Убеђени смо да ће тако бити и убудуће, да је ово дугорочно опредељење Србије. Српско руководство одржава равнотежу, сматрајући да баш ту и постоји интерес државе Србије и развоја односа са западном Европом и са Русијом, али ми имамо своју специфику - имамо предности из прошлости али и садашњости", навео је он.

Треба да гледамо сарадњу у сфери економије, војно-техничкој сфери, напомиње Боцан-Харченко и додаје да мисли да бројке и статистике када је реч о сарадњи нису најважнија ствар и да је много битнија суштина сарадње. На констатацију да руска улагања у Србији и обим размене две земље нису на нивоу на којем би се очекивало да буду, амбасадор каже: "Мислим да статистика показује да је сарадња на прилично високом нивоу, али истовремено да постоји и велики простор за даљи развој. Обим робне размене је прошле године премашио 3 милијарде долара, бележи се динамичан раст, при томе Русија стабилно заузима место трећег спољнотрговинског партнера Србије. Обим акумулираних руских инвестиција износи преко 4 милијарде долара. Штавише, већ сада је договорен читав низ нових пројеката чија реализација ће знатно допринети јачању наше економске сарадње. Ипак, желим да будем потпуно јасан - за нас је најважнији садржај и сваки наш заједнички пројекат, нпр. пројекте НИС, пројекте РЖД, Турски ток, обнављање електрана Ђердап 1 и 2... сваки од ових пројеката има стратешки значај." Ове заједничке активности, указује, отварају велике могућности од стратешког значаја.

Што се тиче Турског тока, уверен је да ће проблем који постоји бити решен, и додао да ће Русија чекати одлуку ЕК. "У сваком случају тај пројекат сада живи уз одлуку ЕК. Турски ток је стратешки пројекат за Европу. Ту је наравно значајна корист и интерес Србије. Постаће транзитна земља што је важно и за улогу и положај у Европи", наводи он.

“Србија је била и биће кључна држава у региону. Ово говорим без намере да умањим значај других.” Када говоримо о стабилности у региону не говоримо о томе која је земља већа или мања већ о могућностима за сарадњу међу свима на бази међусобног уважавања. Реалност говори, историја показује, а ми у Москви сматрамо, да ће Србија бити кључна земља у региону.

Извор: Танјуг