Икона са Свете Горе за Подворје Московске патријаршије

24. јуна, на дан храмовне славе Духовски понедељак, у Руску цркву на београдском Ташмајдану је свечано унета копија иконе „Достојно јест” са припадајућим порталом.

Литургију у Руској цркви служио је патријарх српски Иринеј, уз саслужење свештенства архиепископије Београдско-карловачке и протојереја Виталија Тарасјева.

Литургији су присуствовали Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, представници Балканског Атонског удружења, предвођени представницима Епистасија Свете Горе (влада монашке заједнице), као и бројни представници српског свешенства, државне власти и медија.

Копија иконе „Достојно јест”, израђена на Светој Гори, је дошла у Србију залагањем Балканског Атонског удружења и благословом Епистасије Свете Горе.

Протојереј Виталиј Тарасјев каже да за Руску цркву у Београду и Подворје, долазак иконе значи велики благослов са Свете Горе.

 – То није прва светиња коју наш храм добија са Свете Горе. Приликом оснивања наше цркве, 1924. године, добили смо велику икону Богородице „Знамење”. Седам година касније, 1931. године, добили смо сребрни ковчежић са честицама моштију Светог апостола Луке и Светог апостола Андреја Првозваног. Ово је, дакле, трећи дар Свете Горе нашем храму – каже протојереј Тарасјев, очекујући да ће у Београд доћи два монаха са Свете Горе који ће донети икону.

 Према његовим речима, целе седмице која следи овом великом празновању, биће служена литургија у Руској цркви сваког дана у девет часова, а акатист мајци божијој у 17 часова пред њеном иконом „Достојно јест”. Икона ће, указује Тарасјев, у наредном периоду бити изложена верном народу на поклоњење и у храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну, од 29. јуна до 6. јула, као и у храму манастира Ваведење, на Сењаку, од 6. до 13. јула ове године.

Икона „Достојно јест” главна је икона-заштитница целесветогорскемонашкезаједнице. Налази се уКареји и на њој је приказанаПресветаБогородицакоја држибогомладенца Исуса Христа, у стилу који се зовеЕлеуса, односноМилосрдна.

 Према црквеним предањима, близу светогорске престонице Кареје, у области која припада светомманастиру Пантократору,налази се велика литица са келијама. У време патријарха Николе Хрисоверга (983–996), једне ноћи у једној од тих келија која припада манастиру Пантократор, неки монах читао је канон Богородици и певао, „Честњејшују”. Старац његов беше отишао у Кареју. Наједанпут се јави у цркви човек и поче певати: „Достојно јест”. Та песма била је дотле непозната у цркви.

 Чувши ту песму, монах је био сав узбуђен, како због садржаја тако и због дивног небесног појања. „Код нас овако певају,” рече странац монаху. Хтеде монах да има ту песму написану и донесе једну плочу, на којој странац прстом исписа песму као по воску. И наједном га нестане. Тај странац био је архангел Гаврил. Плоча је пренета у Цариград, песма је и до данас остала у Цркви, а Богородичину светуиконукоја се налазила уцрквикелијеу којој се догодило чудо, светогорски оци пренели су у Протатску цркву, у којој она до данас стоји устоличена на светом трону у олтару, јер је пред њом први путанђеоотпевао ову химну.

 Саму келију назвали су „Достојно јест”, а литицу на којој се она налази сви до данас зову „Адин” (Певање) или „Псалин” (Појање), јер је у њој први пут зазвучала ова химна Богомајци.