Говор амбасадора Русије у Србији А.В.Конузина на презентацији Зборника докумената совјетско-југословенских односа 1945-1956. г. ( 19. октобар 2011. године)

[HS]

Поштовани господине директоре Архива Југославије,

Поштовани гоподине директоре Историјско-документационог департмана Министарства иностраних послова Русије,

Поштовани архивисти,

Драги пријатељи,

Велико ми је задовољство што учествујем у данашњој манифестацији. Драго ми је што су потраге, прикупљање, размена, систематизација, објављивање докумената историје Русије и Србије и руско-српских односа током последњих година постали чиниоци од државног значаја у вишестраној сарадњи између наших земаља.

Недавно био је објављен први, а затим и други том зборника докумената и материјала „Москва – Србија – Београд – Русија“. Садржај овг издања већ има примену у свакодневном животу. У припреми је наредни том.

Данас учествујемо у презентацији публикације која садржи документациона сведочанства из једног од најдраматичнијих периода односа двеју земаља. Пред јавност се износи богата палета државних папира који одражавају сву многоликост и противуречност совјетско-југословенских односа у периоду од 1945. до 1956. године. Имамо могућност да се реално упознамо са историјским процесом, да чујемо гласове Ј. И. Стаљина и Ј. Броза Тита, да видимо „политичку кухињу“ формирања билатералних и међународних односа, са осетимо дух епохе, да прочитамо документа која су одредила судбину и често решавала питања живота и смрти људи. Овде се налазе текстови познате резолуције Информбироа и одговора ЦК Комунистичке партије Југославије, записници са састанака шефова двеју држава, писма, телеграми, изјаве, говори. Овде дише сама историја. Ми чујемо њен глас. Хвала вам, историчари архивисти, на овом поклону чију је вредност тешко преценити.

Драги пријатељи,

У руско-српским односима дошло је време поновне изградње. Наша сарадња је у успону. Желим да верујем да она не зависи од тренутних околности. Веома је важно јачати вишевековну базу наших веза, побољшавати њене зидине новим неуништивим блоковима јединства судбина.

Неопходно је наставити рад на инвентаризацији, конзервацији, развоју, популаризацији нашег заједничког културно-историјског наслеђа. Захвални смо српским пријатељима на заједничком раду при стварању Руске некрополе у Београду. Обновићемо сећање на Русе у Новом Саду, као и у другим градовима Србије. Ових дана наши свештеници освештали су на Мокрој Гори Руску капелу у тнак сећања на много десетина руских ратних заробљеника који су погинули 1916. године. Моћна звоњава дан раније освештаног руског звона у манастиру Милешева позива у православни храм под крилима неуморног Белог анђела.

Недавно смо крај улаза у ово здање поставили спомен плочу у част руског архитекте Н. П. Краснова који је пројектовао ово место чувања историјских докумената. Очекујемо постављање других знакова сећања како у Београду, тако и у другим српским градовима. Пре месец дана у камену је овековечен подвиг руских лекара и милосрдних сестара који су се самопожртвовано борили за живот српских војника, и који су погинули током Првог светског рата.

За годину дана обележићемо сто година од настанка марша „Збогом, Словенко“, инспирисаног Балканским ратовима 1912. године, уз чије су звуке Руси одлазили на фронт Првог светског рата, између осталог, и на његов балкански део у Србији. У Скупштини града Београда је моје писмо са молбом да се постави споменик на месту погибије руске топовске јединице у одбрани Београда у јесен 1915. године.

У децембру ове године руски и српски историчари и архивисти припремају међународну конференцију посвећену поукама Првог светског рата. У Архиву Србије чувају се стотине хиљада јединица докумената посвећених овом светском историјском догађају, катастрофалном по хуманираним последицама. Они чекају своје истраживаче. И то никако није целокупан списак цигала материјалног и духовног наслеђа, које треба да уграђујемо у лепо здање пријатељства Русије и Србије. Позивам вас све на учествујете у овом благодатном заједничком раду.

[HX]