Говор амбасадора Русије у Србији А.В.Конузина на округлом столу „Косово и Метохија – 13 година после НАТО агресије“ (23. март 2012. године)

Догађаји од пре 13 година не само да буде тешке успомене, већ и наводе на дубоко размишљање. Изгледа да међународна заједница ипак није успела да извуче одговарајуће закључке.

Бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије представља чин агресије против суверене државе, игнорисање Повеље УН, општих принципа и норми међународног права, резолуција Савета безбедности УН које се тичу решавања косовског питања. Ови догађаји десили су се у Европи по први пут од времена другог светског рата.

Масовно бомбардовање било је демонстрација политике силе, намењене јачању претензија на успостављању хегемоније у униполарном свету.

Није вођен рат против режима С. Милошевића, како је тврдила, а и наставља да тврди евроатлантска пропаганда, већ против српског народа. Гађани су превасходно цивилни објекти: мостови, железнички чворови, електране, електрични водови, предузећа, погони за прераду нафте. У суштини, задатак је био исцрпети државу, деморалисати Србе.

Показало се да су последице агресије веома тешке, нанете ране до данас нису залечене.

Ненадокнадиве су људске жртве, међу којима већину чине цивили.

Привреда земље до данас не може да се опорави од наношења огромне штете.

Дубоку забринутост изазивају статистички подаци који сведоче о великом порасту нивоа онколошких обољења у местима која су била изложена ударима муницијом са бојевим главама од осиромашеног урана.

Војна акција, која се правдала неопходношћу прекида хуманитарне катастрофе, имала је управо обрнуте последице.

Eгзодус албанских избеглица са Косова у суседне земље био је искоришћен као изговор за бомбардовање. Али још више избеглица је напустило покрајину управо након почетка масовног НАТО бомбардовања. Више од 200 хиљада Срба, Рома, представника других националности који су напустили Косово већ после доласка међународнoг војног контингента, нису се вратили на своја огњишта. Међународна заједница једноставно их је заборавила.

Војна агресија НАТО против тадашње Савезне Републике Југославије трасирала је пут сепаратизму Косова. Нису случајно тадашњи припадници Ослободилачке војске Косова, а данас високи функционери самопроглашене косовске државе, јавно говорили како се НАТО бори на њиховој страни. Данас је очигледно да је једнострано проглашење независности покрајине део евроатлантског плана поделе Србије.

Проблем Косова и дан данас остаје отворен. Косово је постало полигон за тестирање политичког противправног мешања у ствари суверених држава уз примену силе. Примена силе од стране земаља чланица НАТО у Либији, актуелно мешање у унутрашње ствари Сирије, једностране санкције, припрема војног упада у ову државу представља понављање онога што је пре 13 година било урађено у Савезној Републици Југославији.