Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на свечаности поводом додељивања назива Црвене Армије улици у Чачку, 21. фебруар 2012. године

Поштовани господине градоначелниче,

Поштовани ветерани,

Драги пријатељи,

Желим да изразим топлу захвалност вама, грађанима Чачка, због доброг сећања, због ваше добре савести коју имате према совјетским борцима, војницима Црвене Армије, који су притекли у помоћ Народно-ослободилачкој војсци Југославије, у помоћ Србима, како би ослободили вашу земљу од фашистичке окупације. Од оних који су дошли овамо да би убијали Србе, да би их пљачкали, уништавали српску културу, правиславне светиње. Од оних који су вршили масовно убијање људи, терали их на ропски рад, осуђивали их на смрт у концентрационим логорима.

У Европи нема много народа који су тако тешко страдали током Другог светског рата, као што су Срби. Зато што се нису покорили освајачима, нису постали саучесници у злочинима фашиста, нису били кукавице, нису се сакрили иза оних који су на себе преузели жртвени терет борбе против нацистичке Немачке и њених савезника. Земља Чачка, Шумадије натопљена је крвљу мојих сународника. Уништивши непријатеља на својој територији, Црвена Армија кренула је да ослобађа Европу. У јесен 1944. године она је продрла на Балкан, прешла југословенску границу, ослободила Београд. 3. децембра совјетске и југословенске заставе, знамење савезника и словенских рођака, вијориле су се над Чачком.

Српски народ са дубоким поштовањем чува успомену на оне који су му помогли да стекне слободу. Никакви догађаји, политичке прилике нису у стању да избришу трагове наших историјских веза. 2009. године улицама српске престонице враћени су називи, односно имена совјетских војних заповедника маршала Ф. И. Толбухина, генерала В. И. Жданова, Црвене Армије. Од данашњег дана улица вашег града носиће назив Црвене Армије.

Поштовани грађани Чачка,

Од периода Другог светског рата протекле су деценије. Одлазе њени учесници, долазе нове генерације. Много тога пада у заборав. Поново ничу клице онога, против чега су се борили наши народи, клице фашизма. Али ништа не може да баци сенку на следећу историјску чињеницу: Русија и Србија су државе-победнице у најсуровијем од свих ратова човечанства. Југословенски ветерани, српски ветерани су хероји. Они су живи, они су живи споменици јунаштва свога народа. Хвала вам, ветерани, што сте дошли на ову свечаност у част ваше сабраће по оружју. Овај заједнички свечани митинг представља допринос свакога од нас у очувању антифашистичке традиције.

Драги пријатељи,

Русија и Србија и данас настављају са активним везама. Имамо блиску политичку сарадњу. Моја земља је међу првим трговинско-економским партнерима ваше земље. Сарадња у области културе обогаћује наш живот новим, јарким бојама. Православље остаје темељ вишевековног обичаја духовног општења, извор општих цивилизацијских вредности. Имамо чврсто пријатељство међу нашим народима, људима. У Чачку је једно од најјачих друштава руско-српског пријатељства. Радује ме што се у вашим школама учи руски језик. Имамо много заједничких планова, пројеката. Имамо изванредну будућност.