Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на сусрету са представницима пословних кругова у Чачку, 21. фебруар 2012. године

Захваљујем се на позиву да се обратим представницима пословних кругова Чачка.

Русија у Србији види једног од најважнијих економских партнера на Балкану, што потврђују прошлогодишње посете Председника Владе В. В. Путина и Министра спољних послова С. В. Лаврова. Током ових посета велика пажња посвећена је питањима развоја трговинско-економске сарадње између наших земаља.

Данашње стање у односима може се са сигурношћу оценити као успешно. Ево неколико примера. Обим трговинске размене током 2011. године износио је 3,5 милијарди долара, што је скоро за трећину више него 2010. године. Задовољство чини и тенденција ка већој избалансираности трговине: при расту руског извоза за 5%, извоз српских производа се повећао за 50%.

Ево и следећег примера, и то из сфере инвестиција. Од 40,6 милијарди динара чистог прихода, који је остварила компанија „Нафтна индустрија Србије“ у 2011. години, 34,4 милијарде динара инвестирано је у ширење и модернизацију производње. За текућу годину планиране су инвестиције на нивоу од 50 милијарди динара. До краја године треба да се заврши модернизација рафинерије у Панчеву. Српски потрошачи снабдеваће се висококвалитетним горивом европског стандарда.

О значају руских инвестиција у „НИС“ за Србију говори и следећа цифра – ова компанија тренутно даје 15% од свих буџетских прилива Србије.

Сарадња у сфери енергетике и даље ће бити најважнији стратешки правац наше билатералне, дугорочне сарадње.

У току су припреме за изградњу магистралног гасовода „Јужни ток“. Почетак изградње очекује се следеће године, а завршетак - до краја 2015. године. Део гасовода ићи ће преко територије Србије, што ће јој омогућити велике предности и корист. Навешћу само неке од њих:

- повећање сигурности снабдевања;

- велики прилив средстава у буџет од транзита гаса (неколико стотина милиона евра, у зависности од капацитета гасовода);

- коришћење додатних испорука природног гаса за изградњу нових електрана;

- коришћење гаса као сировине за развој нафтне и хемијске индустрије.

Опремање подземног складишта гаса „Банатски двор“, заједничког руско-српског предузећа, извршено баш на време. У условима незапамћене хладноће и снежних падавина из овог складишта свакодневно је ишло 4 милиона кубних метара гаса. То је дозволило да становништво буде снабдевено топлотном енергијом и да се избегне увођење рестрикција у испоруци електричне енергије.

У току је изградња дистрибутивне гасоводне мреже на југу Србије, у коју је компанија „Југоросгас“ већ уложила 40 милиона евра. Планирано је да се у текуће и наредне пројекте уложи још 20 милиона евра.

Током прошлогодишње новембарске посете Србији Председника Управног одбора Отвореног акционарског друштва „Гаспром“ А. Б. Милера разматрани су велики планови за јачање сарадње. Било је речи о будућој изградњи четири термоелектране на природни гас у Београду, Новом Саду, Панчеву и Нишу, о изградњи другог подземног дкладишта гаса, о учешћу руског капитала у развоју нафтне и хемијске индустрије у Србији.

Енергетика јесте главни, али никако и једини правац наше сарадње.

Постоји много других сфера узајамног улагања капитала и напора.

Компанија „НИС“ у тесној сарадњи са ХИП „Петрохемија“ израдила је велики инвестициони програм за модернизацију компаније. Реч је, пре свега, о обнови објеката за производњу полипропилена, који су уништени током НАТО бомбардовања 1999. године.

У изради су велики пројекти за модернизацију железничке инфраструктуре за кредит у износу од 800 милиона долара, који је руска влада спремна дати.

Присуство руског капитала на финансијском тржишту Србије веома је ограничено. Послује само „Московска банка Београд“, која нема велику финансијску активу. Међутим, и у овој сфери има помака. Средином марта планирано је свечано отварање нове велике финансијске структуре – осигуравајуће компаније са учешћем капитала руског осигуравача „СОГАЗ“ и „Србијагаса“.

Не бих да вас замарам набрајањем шта је све урађено и шта је у плану да се уради. Желео бих да скренем вашу пажњу на један од најперспективнијих праваца наше сарадње – на пољопривреду.

Министарства пољопривреде Русије и Србије формирала су заједничку Радну групу за пољопривреду, чије је прво заседање планирано у скоријој будућности. Биће размотрени основни правци сарадње и механизми за њену реализацију.

Узимајући у обзир величину унутрашњег руског тржишта, постојање режима слободне трговине и висок квалитет српских пољопривредних производа пред пољопривредним произвођачима Србије отварају се велике могућности.

Искрено бих поручио предузетницима из вашег региона да се активно укључе у освајање руског тржишта. По мом мишљењу за то је, пре свега, неопходно стварање удружења произвођача и извозника који би заједнички наступили на руском тржишту „без дна“. И не би се требало ограничавати само на Москву и остале велике градове; треба успостављати директне привредне везе са руским регионима.

Из свог скоро четворогодишњег искуства боравка у Србији закључујем да је неопходно побољшати инвестициону климу у вашој земљи. Осећа се акутна потреба за уклањањем административних и осталих препрека. Две и по године српска страна никако не може да започне реализацију руског кредита у износу од 800 милиона долара због тога што студија изводљивости још није готова. Више од годину дана потрошено је за издавање дозволе и регистрацију остале документације како би овде започела са радом осигуравајућа компанија „СОГАЗ“. Свима је јасно да ситуацију треба исправити.

Радује то што у вашем крају успешно послују руске компаније „Vapeks“, која производи душеке, „Руско-спрско пријатељство“, која се бави извозом пољопривредних производа, „Аутобуска станица Чачак“. Потребно је да таквих компанија буде више. За то је потребно давати иницијативу, активно тражити руске партнере. Амбасада и Трговинско представништво помоћи ће вам у томе.