Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на семинару „Европска безбедност: Балкански вектор“ (27. јун 2012. год, Београд)

Поштовани учесници семинара,

Поздрављам пројекат „Русија и Европа у јединственом европском простору безбедности“, који је иницирао читав низ невладиних организација из Русије.

Ко је упознат, он ће разумети због чега је овај пројекат стигао на Балкан. Пре сто година овде је започета неумољива битка времена која је довела до Првог светског рата. Балкански чвор век касније – да ли је коначно распетљан? Чињенице су очигледне – није. Историјска прашина опште светске катастрофе још увек се није слегла у потпуности. Крај изобиља, раскрсница светских култура, жртвена земља Словена и даље представља недовољно стабилну зону Европе са нејасном будућношћу.

Ситуација у региону је на дневном реду Савета Безбедности УН, Организације за европску безбедност и сарадњу, Организације Северноатлантског Уговора, Европске Уније, Савета Европе. Овде тињају ризици етнички државних несређености, укорењено је унутаррегионално неслагање. Постоје центрифугални процеси, националистичке аспирације које превазилазе оквире формираних држава. Овде остају нерешена погранична питања, проблем избеглица, имовинска потраживања итд. Традиционална концентрација присуства спољних играча често одражава не толико интересовање за сарадњу, колико тражење ослонца, укључујући и војног, за геостратешке пројекције које су померене на хиљаде километара. Овде је још увек много људског бола, понижености, очајања. Над једном од колевки православља надвила се претња од разарања вековима стицаних хришћанских вредности, од рушења светиња које су генерације стварале. Косово остаје драматичан симбол немира балканског простора, његов политички нерв.

Балкан, Европа, безбедност – ово су категорије истог реда, узајамно повезани појмови. Свака држава сама одлучује о томе где је њена позиција у овом систему координата. Земља, у којој се одржава данашњи семинар, одлуком Парламента се изјаснила за војну неутралност. Највиши државни званичници систематски истичу како улазак Србије у НАТО није актуелна ствар. Исто тако систематски, посебно након последњих избора, Србе упорно увлаче у евро-атлантске структуре. Густо „посејане“ НВО методично емитују задатке који су постављени негде далеко: деловати у циљу уласка у НАТО, са истим циљем радити са посланицима Народне Скупштине, члановима Владе, личностима из света политике који учествују у доношењу одлука.

Поштовани учесници семинара,

Русија није туђа на овом тлу. Она је вековима сарађивала са са својом словенском сабраћом, помагала им, радила на јачању свеобухватних веза, бранила и ослобађала народе Балкана од туђег јарма и окупације. Присуство наше земље на овом тлу историјски је оправдано. Заједно са народима овог дела Европе, ми реализујемо креативне пројекте, стварамо узајамно корисне дугорочне планове. Улажемо овде своје ресурсе. Отворени смо за конструктивну сарадњу са другим актерима. Заинтересовани смо за стабилизацију ситуације на Балкану како би овај европски вектор давао свој допринос у јединственом европском простору безбедности. Ово је задатак који је постављен спољној политици Русије. Русија се залаже за адаптацију архитектуре општеевропске безбедности према реалијама савремене међународне ситуације. Она је покренула иницијативу о склапању Уговора о европској безбедности – правно обавезујућег документа који у међународном праву подразумева јачање принципа недељиве и једнаке безбедности за све државе евро-атлантског региона.

Спремни смо да у интересу безбедности свих Европљана тесно сарађујемо са осталим заинтересованим факторима, међу којима су и НВО које учествују у реализацијиовог овог пројекта. Поштовани учесници семинара, хтео бих да вам пожелим успеха у вашем вишеструко корисном раду.