Говор Амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на отварању међународне конференције „Први светски рат и балкански чвор“ (Београд, 6. децембар 2011. године)

[HS]

Поштована гопођо Председнице Народне скупштине Србије,

Поштована господо министри, Ваше екселенције,

Поштоване даме и господо,

Драго ми је што могу да поздравим учеснике међународне конференције.

Први светски рат и његов балкански чвор неисцрпна је тема. Неисцрпна су и питања у вези са тим као и одговори: због чега је избио рат, да ли је он био неизбежан, да ли је учињено све како би се он спречио? Због чега су примирје и мир били само пролог за још чудовишнију човечанску катаклизму – Други светски рат? Да ли смо се ослободили последица Великог рата или сена његовог црног крила и даље лебди над Европом, Балканом?

Светски сукоб сазрео је одавно. Сваки учесник међународних односа тог времена пратио је и штитио своје интересе. Низ највећих светских држава био је заинтересован за очување и јачање својих геостратешких постигнућа у светској трговини и политици. Трудили су се да не дозволе појављивање нових центара моћи, који би били у стању да пољуљају њихове позиције. Ови други су тражили додатне могућности за своју експанзију. У свету је постало тесно. Сукоби интереса држава, а затим и коалиција које су те државе формирале, нарушавали су ситуацију на целој планети – у Средоземљу, на Балтику, у Тихом и Атлантском океану, на Балкану, Блиском истоку, у Централној Азији, Индији, Кини, Африци и тако даље. Овоме треба додати и регионалне несугласице, незавршеност процеса формирања нација и државних уређења.

Рат је постао универзална казна за цео људски род. Сећање на њега је неизбрисиво.

Да ли се данашњи свет много разликује од свог уређења од пре сто година? Хтело би се одговорити позитивно. Али, за сада се не може тако одговорити. Као и пре у Европи нема подједнаке безбедности. Као и пре један век она је избраздана линијама подела. Као и пре покушава се са постизањем једностране предности.

Неспокојно је и на регионалном нивоу, на Балкану. Нема потпуног помирења, преиспитују се претходне поставке. Косово пулсира попут отворене ране. Спољни актери каткад овде не траже толико тло за сарадњу, колико ослонац за геостратешке амбиције, које су покренуте хиљадама километара далеко и које превазилазе оквире региона.

Свет се као и пре сто година налази пред решавањем огромних проблема, глобалних претњи. Њихов расплет треба тражити између осталог и у историјским поукама. Поуке Првог светског рата треба да нас упозоре да не поновимо грешке.

Поштовани учесници конференције,

Пре скоро сто година Србија је била прва жртва сукоба који је како и за њу, тако и за Русију, постао пут на Голготу. Према закључцима историчара, Срби су били једини који су водили праведни рат за одбрану своје независности и слободе, националног поноса и људског достојанства.

Саборство народа Русије и Србије током Првог светског рата уписано је непролазном ћирилицом у вишевековни летопис односа наших народа. Ова историја остала је у документима. Амбасада располаже копијама уникалних архивских материјала које смо добили од Федералне архивске агенције Русије, Централне државне архиве војне морнарице и Историјско-документарног одељења МИП Русије. Желео бих да предам ове материјале. Надам се да ће они помоћи историчарима у раду над темом Први светски рат.

[HX]