Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на oткривању спомен плоче руским лекарима који су пружали помоћ Србији од 1912. до 1917. године (Београд, 24. септембра 2011. године)

[HS]

Поштовани српски пријатељи,

Даме и господо,

За годину дана навршава се сто година од почетка Првог Балканског рата, за две године навршава се сто година од почетка Другог Балканског рата, а за три године – сто година од почетка Првог светског рата.

Почетком прошлог века Србија и српски народ понели су терет мноштва несрећа и страдања. Ови сукоби однели су животе милиона људи, нанели губитке многим нацијама. Руски народ се са великим саосећањем односио према Србима пружајући буквално од првих недеља ратних операција на Балкану сву помоћ коју су могли, пре свега у санитету.

Током Балканских ратова из Русије је у Србију било упућено 27 лекара, 73 милосрдне сестре, 109 болничара. Ови подаци не садрже оне многобројне руске медицинске раднике који су стизали у Србију не само кроз владин сектор, већ и преко разних друштвених организација.

Русија је упућивала на Балкан најбоље од најбољих. Руски лекари доказали су се као висококвалификовани специјалисти који су пожртвовано пружали помоћ рањеницима и болесницима. Били су деликатни у обраћању, стрпљиви и предусретљиви. Према сећањима једне од представница Међународног Црвеног крста која је тада посетила Србију управо су руски лекари били „идеални специјалисти“.

По завршетку Балканских ратова многи лекари и медицинске сестре остали су у братској земљи да раде по уговору. Болнице и лазарети, који су били опозвани у Русију, остављали су опрему и медикаменте локалним болницама.

Нажалост, миран предах није дуго трајао. Србија је била изнурена Балканским ратовима. То је био један од разлога неспремности Србије за рат који је уследио 1914. године. Погоршање економске ситуације у земљи одразило се, пре свега, на привременој престоници – Нишу. У јесен 1914. године у град почеше да пристижу реке рањеника и болесника. Болнице су биле до те мере препуне да су рањенике смештали по оближњим кафанама. Један лекар покривао је 300 пацијената.

У оваквим условима руска влада није могла да остане по страни. Без обзира на мањак квалификованог медицинског особља у самој Русији, донета је одлука о формирању санитетских одреда ради упућивања у Србију. И управо је руски одред – одред Словенског добротворног друштва – био први страни одред који је стигао у помоћ Србима крајем септембра 1914. године.

Болнице и лазарети, који су се формирали на српској територији, започели су од првих дана дуготрајну и тешку борбу за животе стотине и хиљаде људи. Пацијената је било веома много, недостајало је кревета у болницама. Руски медицински персонал морао је да ради у крајње тешким условима. Недостатак лекова и завојног материјала попуњавао се захваљујући прилозима из Русије.

Руски лекари и милосрдне сестре освојили су све симпатије Срба својом предусретљивошћу, срдаћношћу и знањем. На иницијативу „Српског лекарског друштва“ данас откривамо ову плочу у спомен на лекаре и милосрдне сестре који су пружили медицинску помоћ српском народу у периоду од 1912. до 1917. године.

Датум није случајно изабран; управо на овај дан 1914. године, у јеку Првог светског рата, на територију Србије стигла је прва мисија из иностранства, и то руска.

По истеку практично 100 година после ових трагичних догађаја наши православни пријатељи нису заборавили на помоћ, пријатељску руку коју су им пружили руски лекари током тешких ратних година. А ова плоча неће само овековечити допринос наших лекара, него ће и омогућити нашим младим генерацијама да чувају сећање на блиске и трајне везе наших народа које су издржале искушења током низа деценија, чак и векова.

[HX]