Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на бизнис форуму на Копаонику 6. март 2012. године.

Поштовани учесници форума,

Русија је један од основних и најперспективнијих трговинских и инвестиционих партнера Србије. Обим билатералне трговинске размене за 2011. годину премашио је 3,5 милијарди долара, потпуно се приближивши периоду пре кризе. Преовладавајућа тенденција је раст трговине. Током 2010. године трговинска размена повећана је за 16%, а 2011. – за 28%. Слична ситуација је и у сфери руског улагања капитала у српску привреду – бележи се прогресивна акумулација. Обим ових инвестиција данас износи скоро 2,5 милијарди долара. Русија је међу лидерима.

Каква је улога и карактеристике привредне активности бизнис-кругова моје земље на српском тржишту?

Под један, огроман део инвестиција улажу највеће руске компаније. При томе, њихов највећи део реализује се у складу са међувладиним Споразумом о сарадњи у сфери нафте и гаса, који је потписан у јануару 2008. године. Најобимније инвестирају гиганти руског бизниса – ОАД „Гаспром“ и ОАД „Гаспром нефт“, што гарантује сигурност инвестиција.

Под два, руске инвестиције реализују се у оним гранама које су од виталног значаја за подизање српске привреде. Навешћу мишљење вама добро познатог бизнисмена и економисте Србије, једног од организатора овог форума, Т. Спасојевића: „Српска економија је данас на коленима. БДП је 30, а индустријска производња чак 60 одсто нижа него 1989. године... мало акумулације коју можемо прибавити у овим кризним годинама, најбоље је инвестирати у енергетику, пољопривреду, инфрасуктуру и обнову индустрије и рударства. Сама енергетика може да апсорбује 10-15 милијарди евра и да отплаћује кредите извозом струје“ (НИН, 2. фебруар 2012. године). Управо у сектор енергетике, који даје четвртину БДП Србије, иде основни обим ресурса из Русије. Формира се други правац инвестиционих токова – инфраструктура (петина БДП), реконструкција, модернизација, развој железнице. У марту 2011. године премијер В. В. Путин и председник Б. Тадић назначили су нови приоритет – пољопривреду (13% БДП).

Под три, инвестициона сарадња се реализује рачунајући на дугорочну перспективу. Највећи руски инвеститори не траже „брзе паре“, тј да јефтино купе активу ради експлоатације предузећа која већ раде и да не улажу неопходна средства за њихов развој. Они не прибегавају спекулативним операцијама, што је карактеристично за период бурне приватизације, када се имовина и земља купљених предузећа распродавала, а производња обустављала. Руски инвеститори нису оријентисани на тренутну ситуацију, већ на перспективу, на то да је Србија наш стратешки партнер. Конкретно: у периоду 2009. – 2011. године „Нафтна индустрија Србије“, чијих 56,1% акција припада „Гаспром нефти“, инвестирала је 1,5 милијарди евра, а планом инвестиција предвиђено је уложити још 1,5 милијарди евра током наредне три године. Како се обично говори на аукцијама „Qui dira mieux?“. Планове за наредне инвестиције имају и „Лукоил“, и „Југоросгас“, и други руски инвеститори.

Под четири, заједно са српским партнерима рзматрамо инвестиционе планове који превазилазе оквире оних пројеката који се данас реализују или који су већ усаглашени. Изградња гасовода „Јужни ток“ почиње 2012. године, биће пуштен у погон 2015. године, али се већ сада воде контакти о томе да се на бази додатних испорука гаса ликвидира постојећи дефицит електричне енергије. Реч је посебно о изградњи неколико термоелектрана на природни гас, укључујући Београд, Нови Сад, Панчево. У току су консултације о томе да се руско-српско подземно складиште гаса „Банатски Двор“ допуни још једним таквим складиштем. Постоје и идеје у вези са обновљивим изворима енергије, експлоатацијом нових сировинских извора енергије, као и са пројектима у трећим земљама. У области пољопривреде желимо да изађемо из оквира обичне трговине; износе се предлози у оквирима програма везано за здравствену заштиту.

Под пет, руско-српски инвестициони пројекти доприносе диверзификацији привредне делатности, изласку из кризе повезаних грана. Компанија „Нафтна индустрија Србије“, коју сам већ спомињао, путем конверзије дугова повећала је свој део капитала у „Петрохемији“ и спасила од пропасти ово предузеће. У порасту су вађење нафте и гаса НИСа, у току су контакти са циљем експлоатације уљних шкриљаца. Рачунамо да ће коритом „Јужног тока“ овамо стићи не само енергент, већ и сировина за покретање хемијске индустрије.

Из Русије стижу партнери из нових сфера делатности: највећа осигуравајућа кућа СОГАЗ у марту почиње са радом на српском тржишту. Очекујемо долазак Гаспромбанке, која ће овде осетно увећати присуство руског финансијског капитала, чији је за сада представник „Банка Москве Београд“.

Под шест, руске инвестиције остварују се углавном у области материјалне производње. Управо реални сектор Србије треба да постане темељ целокупне економске активности земље.

Под седам, захваљујући руској инвестиционој делатности повећава се производња извозних производа, повећава се њена конкурентност. Поставља се задатак да капацитети за прераду нафте у Панчеву после модернизације, од краја 2012. године започну производњу висококвалитетног горива европског стандарда, како ради задовољења потреба унутрашњег тржишта, тако и ради извоза.

Фабрика бакарних цеви у Мајданпеку, коју контролише руска компанија УГМК, извози до 97% својих производа. Извор прихода од извоза може постати гас у подземним складиштима. Мисли се на то да ће се планирани „вишкови“ производње будућих електрана такође извозити, пре свега у земље Европске Уније.

Под осам, највећи руско-српски пројекти везани су за модернизацију производних капацитета земље, као и делатношћу која повећава рејтинг читаве њене привреде. У том правцу је усмерено и коришћење изузетно великог руског кредита – за модернизацију железнице Србије од стране компаније „Руске железнице“. Знам да неке моје колеге добронамерно критикују отезање његове реализације. Да, стидим се што три године после обраћања председника Б. Тадића за помоћ, после две и по године од постизања принципијелног договора на највишем нивоу о намени кредита, он и даље остаје нереализован. Ја се веома трудим. Лично учествујем у техничким преговорима делегација. Министар М. Мркоњић је члан владе са којим, вероватно, најчешће имам сусрете. Познејм све главне српске железничаре. Проблем је у томе што српски стручњаци нису завршили рад на техничким пројектима, од којих су неки започети пре више од двадесет година. Али, и српска страна се може разумети: током ових двадесет година дошло је до грађанског рата, свеобухватних међународних санкција, наметнутог сукоба на Косову, бомбардовања, бурних политичких догађаја на прелазу два века, реструктурирање читавог привредног живота. Али ми нећемо одустати од ових пројеката.Обавезно ћемо помоћи Србији у реконструкцији железничке инфраструктуре.

Перјаница српске привреде, како се говорило у недавној социјалистичкој прошлости, јесте компанија коју сам више пута споменуо – „Нафтна индустрија Србије“. Од великог губиташа (2008. године губици су износили 85 милиона евра), ово предузеће постало је високопрофитабилно и убрзано развија производњу. НИС је највећа компанија, која не само да производи производе свог профила, не само да модернизује производњу и повећава њене обиме, већ и агресивно шири сферу своје делатности како у земљи, тако и ван њених граница. Реч је, фактички, о сложеном систему који доноси 15% прилива буџету Србије. Сигуран сам да би НИС пропао да није дошао „Гаспром нефт“: или би се срушио под притиском својих нерешивих проблема, или би га купио неки инвеститор и затворио га као непотребну конкуренцију. У том светлу, испоставило се да су биле погрешне не баш увек коректне и политизоване оцене уговора о купопродаји из 2008. године. Али, ја не бих назвао њихове ауторе „незналицама или лажовима“. Вероватно су били у савесној заблуди.

Као што сам рекао на самом почетку, основне инвестиције реализују гиганти руске привреде. Али руски бизнис других категорија такође тражи овде области за своје инвестиције. Највећа компанија из те групе је „Лукиол“, чије инвестиције до данас износе више од 300 милиона долара. „Југоросгас“ гради дистрибутивну мрежу гасовода. Инвестиције у блиској будућности износиће 40 милиона евра. Уралска рударско-металуршка компанија инвестирала је 35 милиона евра, „Метропол група“ такође 35 милиона евра, итд.

Активне су фирме у области машинства, производње потрошачких производа, трговине, произвођачи аутомобилских делова и други. Постоји интересовање и за грађевинску индустрију, одмаралишта, информатику, саобраћајне компаније, итд.

Бићу отворен: не иде све глатко; нека предузећа су обуставила или чак и сасвим престала са својом делатношћу. Узроци су следећи: недовољно искуство младог руског бизниса, не баш увек повољни услови пословања, случајеви ванекономске интервенције. Лично сам у контакту са својим сународницима бизнисменима, отворено их упознајем са сложеностима овдашњег тржишта, саветујем им да буду максимално опрезни. Обавезно им обећам помоћ, пружање дипломатске подршке.

Сигуран сам да се могућности за инвестициону сарадњу додатно повећавају формирањем Јединственог економског простора у саставу Русије, Белорусије и Казахстана. У перспективи је стварање Евроазијског економског савеза до 2015. године. У Србији се из дана у дан осећа пораст интересовања за сарадњу са овим интеграционим организацијама.

И последње, али не и задње. Желео бих да се обратим колегама-дипломатама. Од самог почетка мог мандата у Србији у априлу 2008. године никад се нисам умарао да говорим у мојим јавним говорима, у приватним разговорима са српским партнерима, са вама, пријатељима из дипломатског кора: ајде да не посматрамо Европску Унију и Руску Федерацију као алтернативе. Могуће је, пожељно је, неопходно је радити заједно на корист сваког актера. Већ имамо примере заједничких подухвата, имамо значајне пројекте за будућност. Таква пракса не негира законе слободне конкуренције. Подразумева избегавање екстраекономских метода у бизнису, допунских линија поделе. У овом контексту занима ме зашто су учесници овог форума подељени на групе евроатлантских и других инвеститора. Какве је разлика између инвестиција, које долазе, на пример, из Немачке, САД и Јапана, Русије, Швајцарске? Зар је нам потребан такав вештачки приступ? Позивам вас да се придружите нашим напорима.