Говор амбасадора Русије у Србији А. В. Конузина на 10. Српском економском самиту

[HS]

Поштоване даме и господо,

Перспективе развоја Србије разматрамо у моменту када она наставља да тражи најбоље начине да обезбеди социјално-економску стабилност, реформисање привреде у складу са савременим стандардима тржишне привреде. То се одвија у ситуацији када је влада и даље под теретом компликованих међународних проблема, када нема пуну прегледност перспектива кретања по постављеним приоритетним правцима.

Руска Федерација и даље остаје важан фактор у економској области Србије. Принципијелно је важно да узајамна повезаност Русије и Србије има не само дубоке корене, него и то што је она оријентисана ка будућности.

Русија у Србији види једног од основних економских партнера на Балкану. Укупни обим руских инвестиција износи око 1,3 милијарде америчких долара. Без обзира на тешке последице економске кризе, моја земља је и даље један од водећих трговинских партнера Србије. За протеклих осам месеци од почетка године наша трговинска размена у поређењу са аналогним периодом прошле године порасла је за 13% достигавши 1,7 милијарди америчких долара, што чини више од 10% спољнотрговинског обрта Србије. До краја ове године обим трговинске размене ће достићи 2,6 милијарди долара.

Нашу билатералну сарадњу карактерише постојање великих стратешких споразума у сфери енергетике. У току је израда студије изводљивости српског дела гасовода „Јужни ток“. Већ сада је јасно да ће његов капацитет бити знатно већи од предвиђеног. У изградњи, а затим и у експлоатацији овог међународног пројекта биће ангажоване хиљаде радника разних специјалности и стотине компанија. Прелазак индустријских предузећа Србије на коришћење природног гаса значајно ће повећати њихову економску ефикасност и побољшати екологију.

Важан правац је и наставак сарадње у развоју система подземних складишта природног гаса на територији Србије. Заједнички пројекат подземног складишта гаса „Банатски двор“ у завршној је фази. Његова изградња осигураће земљу од ризика дефицита гаса. Као перспектива разматра се и спровођење радова на повећању капацитета од 800 милиона на 1,2, а могуће је, и до 3 милијарде кубних метара гаса, што ће му дати статус регионалног балканског центра за складиштење и продају природног гаса.

Успешно послује и највећа српска компанија „Нафтна индустрија Србије“, у чијем капиталу учествује руска компанија „Гаспром њефт“. Општи обим инвестиција у развој НИСа за три године превазићи ће 1 милијарду евра. Разрађена стратегија предвиђа претварање НИСа у лидера у енергетском систему региона.

За годину и по дана у предузеће је инвестирано више од 100 милиона долара. Предстоје и троструко веће инвестиције, што ће до 2013. год. позиционирати „НИС“ међу регионалне лидере у производњи нафтних деривата.

И други руски познати инвеститор, „Лукоил“, наставља да повећава своју делатност. Укупан обим инвестиција Лукоила данас износи 380 милиона долара. У наредне три године њихов обим ће се повећати за још 100 милиона долара.

За српско тржиште заинтересоване су и руске финансијске институције. У Београду је своју комерцијалну делатност започела једна од водећих руских банака „Московска банка“. Обим одобрених кредита износи 260 милиона долара. Потребно је проширење њене пословне активности на финансијском тржишту Србије. На помолу је долазак и највеће руске осигуравајуће куће федералних размера „СОГАЗ“, чији се завршетак процеса регистрације очекује ускоро.

Предузимају се мере и на повећању трговинске размене. Србија је земља са којом Русија има Споразум о слободној трговини, који захвата више од 96% трговинске номенклатуре. Наставља се рад на завршетку либерализације трговинског режима. Додатне могућности отварају се и у вези са почетком функционисања царинског савеза Русија – Белорусија – Казахстан текуће године. Формирана је четворострана радна група чији је задатак да усагласи јединствена царинска правила у трговини са Србијом.

Руско-српски трговинско-економски односи имају велики потенцијал који тек предстоји искористити. Пре свега, реч је о сарадњи у сфери енергетике с акцентом на реализацији великих заједничких пројеката у нафтногасној и електроенергетској области. Ово укључује и такве сфере, као што су енергетска ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије. У току је прерада великих пројеката инфраструктурне изградње, пре свега железнице. Они, између осталог, садрже и изградњу железнице Ваљево – Лозница, као и реконструкција београдског железничког чвора. Постоје и други планови за развој саобраћајне сарадње, туристичког пословања, узајамног деловања у областима пољопривреде и агроиндустријског комплекса. Стране разматрају могућности за сарадњу у сфери иновација и информационих технологија.

Све ово нам омогућава да говоримо о томе да заједничка делатност двеју земаља у трговинско-економској сфери представља један од темељних чинилаца формирајућег стратешког партнерства између Руске Федерације и Републике Србије.

Ми, разуме се, пратимо и развој односа Србије са другим партнерима – Европском Унијом, Кином, САД. С тим у вези желео бих још једном да кажем да ми сарадњу Србије са ЕУ и другим земљама не видимо као неку алтернативу узајамне сарадње са Русијом. Штавише, хтео бих да позовем све оне који послују на српском тржишту да сарађују у реализацији заједничких пројеката, што би као резултат имало јачање економске и политичке стабилности у региону.

Убеђен сам да ће томе допринети и однос са више поштовања према темељним националним интересима Србије, српског народа. Ова земља предузима велике напоре да би постигла европске стандарде у најразличитијим сферама делатности. Овде се верује да ће то омогућити побољшање не баш високог животног стандарда људи. Али то не значи да се могу игнорисати њихове забринутости и бриге, да се могу наметати „вредности“ (у наводницима), које су у супротности са традицијама хришћанске вере, којима је привржен православни народ Србије, да се може диктирати како треба да се граде пријатљски односи са другим народом, са којим Србе повезује вишевековна историја. Ајмо да се односимо са више поштовања према народу, који је изгубио 11% становништва ради спасења Европе, која је захваљујући томе успела да достигне данашње благостање, да разради савремене стандарде демократије, људских права, економског развоја, узајамног поштовања држава.

У својој привредној делатности руске, али и друге компаније, наилазе како на последице незавршених економских реформи, тако и на испољавање ванекономског карактера. Реч је о несавршеном законодавству, бирократским препрекама, неиспуњавању споразума, покушајима њихове преправке, уплитању администрације, противправним захтевима, манифестовању криминалне природе. Све ово заједно на крају изазива опрезност код инвеститора.

Важан инструмент пословања и даље је делатност Међувладиног комитета за трговину, економску и научнотехничку сарадњу, у оквиру кога се непрекидно одвија дијалог о тражењу нових путева развоја билатералне сарадње. Заседање Комитета, које се управо завршило у Москви, потврдило је опредељеност страна да повећају трговинску размену, формирају заједничку компанију, да убрзају радове на изградњи железничких објеката на рачун кредита, који износи 800 милиона долара, да наставе сарадњу у нуклеарној сфери, да реализују грађевинске пројекте, да формирају (упркос супротстављању ванрегионалних фактора) хуманитарни центар у Нишу и тд. Добар канал у томе могло би да постане и јачање сарадње међу привредним коморама, мислим и на регионалне. Неопходно је појачати ефикасност механизама пословних економских савета за сарадњу, који су недавно у Нижњем Новгороду одржали руско-српски пословни форум. Велике могућности видимо и у ширењу директне сарадње међу регионима двеју земаља уз активно учешће средњих и малих предузећа, која не користе у довољној мери постојећи потенцијал за сарадњу.

И на крају желео бих да нагласим да Србија има све предуслове за успешан социјално-економски развој у који је органски утиснута руско-српска трговинско-економска сарадња у свом динамичном развоју.

[HX]