Говор амбасадора Русије у Србији А. Конузина поводом 66. годишњице ослобођења града Врбаса од фашистичких окупатора

[HS]

Поштовани господине председниче,

Драги српски и руски пријатељи,

Даме и господо,

У историји свакога народа има догађаја, који одређују његову судбину, одсликавају његов карактер, постају етапе његове историје. Веома често такви догађаји су везани за борбу народа за своју независност, суверенитет и национално достојанство. Трагедија битке на Косовом пољу је сведочанство спремности Срба на самопожртвовање ради спасења свога рода. Победа у Варваринској битки је прва карика српско-руске борбе за обнављање независности Србије. Дубоки траг у судбинама Русије и Србије оставио је Први светски рат.

Током Другог светског рата Срби су били један од народа Европе, који се није предао освајачима, није постао саучесник у злочинима фашиста. Дали су предност отпору, а не националној срамоти. Најупечатљивија страница рата је ослобођење земље од стране Црвене Армије у сарадњи са војницима Народноослободилачке војске Југославије. Совјетске јединице су ступиле на српску земљу у септембру 1994. године. Почела је Београдска офанзивна операција. Ваш родни град је ослобођен истога дана, кад је пала последња цитадела хитлероваца у југословенској престоници, тј. Калемегданска тврђава.

20. октобра 1944. године изнад Врбаса су се уздигле совјетске и југословенске заставе – заставе савезника и ослободилаца. Ликовање је било свенародно. Пут ка том дану је био дуг, тежак и обасут крвљу. Југославија је у рату изгубила 1,7 милиона људи, готово 11 одсто становништва земље. Русија ја изгубила 26 милиона људи.

Сахранили смо хероје. Многи од њих су се нашли у заједничким гробницама – српски и совјетски војници. Протекле су године. Упокојили су се многи од оних, ко је преживео у рату против непријатеља. Остарела су њихова деца. Порасли су унуци. Али сви они и сви ми јесмо наследници те победе. Пажљиво се чувају у породичним архивама одликовања, пожутеле фотографије и последња писма.

Српски народ достојно чува сећање на ослободиоце. Ове године улицама Београда враћена су имена генерала Жданова, маршала Толбухина и Црвене Армије. Данас ми откривамо у вашем граду обновљени споменик херојима, који су погинули у Другом светском рату.

Наше сећање је препрека за оне, који желе да забораве историјску истину, да је преиспитају ради конјунктурне политичке користи. То је отпор фашистичким снагама, који и даље настављају свој живот. Имамо шта да бранимо. Поносимо се нашим херојима. Нек они охрабрују вас у вашем данашњем рату за истину у правду.

[HX]