Говор амбасадора Русије у Србији А. Конузина на свечаној церемонији поводом доделе јубиларних медаља „65 година Победе у Великом Отаџбинском рату 1941-1945. год.“ српским ветеранима

[HS]

Драги ветерани!

Поштоване даме и господо!

Задовољство ми је да вас поздравим у Амбасади Руске Федерације.

Све је ближи дан, када ће наше земље обележити датум значајан у историји човечанства – 65 година Победе над фашистичком Немачком и њеним савезницима. Ова победа је била извојевана заједничким напорима држава антифашистичке коалиције, народа који су се борили против окупатор и њихових помагача.

1418 бескрајно дугих и сурових дана совјетски људи су се борили против омражених окупатора. Совјетско-немачки фронт је постао одлучујући у Другом светском рату. Управо овде су се одиграли главни догађаји, који су у корену променили не само ток рата, већ и целе светске историје.

Током целог периода Великог Отаџбинског рата на совјетско-немачком фронту су деловале 434 немачке дивизије, многе десетине италијанских, румунских, мађарских, финских дивизија, формације шпанских, белгијских, хрватских и других „добровољаца“, изузев Срба. На Источном фронту непријатељ претрпео је 74% од укупног броја губитака у Другом светском рату. У самом јеку ратних борби председник САД Ф. Рузвелт је рекао: „Тешко је заобићи очигледну чињеницу да руска војска уништава више војника и наоружања противника него свих преосталих 25 држава Уједињених Нација, укупно узевши“.

Пут до Победе је био изузетно тежак. Била је и 1941. – година повлачења, година пораза, али у исто време херојска година, пуна самопожртовања, бескрајне оданости заклетви и Отаџбини.

1942 година је година Стаљинградске битке, година невиђеног радног подвига. На Исток земље је било евакуисано на хиљаде предузећа. Сва она су давала фронту оружје, што је значило могућност да се бори и да побеђује. За машинама су радиле углавном жене и деца, чији су мужеви и очеви ратовали на фронту.

На Волги се одвијала жестока битка за Стаљинград. Ево само једног примера. Још није ни септембар 1939. године истекао, а фашисти су бацили на колена Пољску, а у току новембра 1942. освојили су у Стаљинграду само три куће.

1943. година је година Великог прелома. Курска битка, Дњепар. Почетак ослобођења окупираних територија. Година првог почасног ватромета, када је постало јасно да ће хитлерова Немачка бити поражена.

1944. година – Украјина, Белорусија, Крим. Година почетка ослобођења Европе. У јесен 1944. године Црвена Армија се приближила границама Југославије.

28. септембра јединице Трећег Украјинског фронта под командом маршала Совјетског Савеза Ф. Толбухина прешле су Југословенску границу. На српску земљу прва је ступила војска 57.-ме армије генерала, а касније и маршала Совјетског Савеза С. Бирјузова. Совјетска војска наступала је заједно са војницима Народно-ослободилачке армије Југославије. У извештајима Совинформбироа почели су да се ређају називи српских насеља. 13. октобра снаге под вођством генерала В. Жданова приближили су се прилазима Београду близу Авале. 20. октобра после дугих и крвавих битки била је освојена задња цитадела фашиста – тврђава Калемегдан. Била је ослобођена престоница Југославије – Београд.

Касније су биле битке на Сремском фронту, битке за Будимпешту и Беч, тешке борбе у Немачкој, које су се завршиле 9. маја потписивањем Акта о безусловној капитулацији.

Рат је донео нашим народима ненадокнадиве губитке и патњу. Победа је коштала огромне крви, зноја, суза. Југославија је изгубила 1,7 милиона људи, а то је 11% од броја ондашњег становништва земље. Губици Совјетског Савеза су неизмериво веће – 26 милиона.

Сећамо се свих оних који су ратовали са нама у јединственом строју. Захвални смо на пријатељској руци савезничких држава, која је била пружена нашој земљи у најтеже ратне године – 1941. – 1942. године. Сећамо се херојства америчких и енглеских маринаца, који су допремали у северне луке СССР-а војне товаре. Поштујемо сећање на хероје-савезнике, који су у јуну 1944. године отворили Други фронт у Нормандији и донели слободу државама Западне Европе.

Никада нећемо заборавити подвиг југословенских партизана, који су се током четири године у неподношљивим условима борили против окупатора. Наше земље су постале савезнице много пре него што је Црвена Армија дошла на српску земљу. Народи Југославије нису се покорили поробљивачима. Отпор је прерастао у свенародни партизански рат. Током целог рата немачки командни врх у својој стратегији морао је да се обазире на улогу и место народно-ослободилачког покрета на Балкану.

Победа над фашизмом 1945. године поставила је темеље савремене Европе. Постојање демократије и људских права као основних друштвених вредности постало је могуће само захваљујући херојском подвигу и ослободилачкој мисији народа наших земаља и савезничких држава.

Нажалост, постоје снаге које би хтеле да изврше ревизију Другог светског рата, његових резултата. Покушавају да изједначе СССР и нацистичку Немачку. Да прикажу Црвену Армију као армију окупатора. Скрнаве мемориале совјетских војника-ослободилаца. Славе издајнике и припаднике казнених одреда, рехабилитују колаборационисте. Као и за време рата наше земље, које су заједно ратовале против заједничког непријатеља, треба да заједно бране нашу Победу.

Драги ветерани!

Према Указу Председника Руске Федерације уведена је јубиларна медаља „65 година Победе у Великом Отаџбинском рату 1941-1945. год“.

У складу са Одредбом Указа Председника Руске Федерације од 4. марта број 238, медаља се додељује између осталог и грађанима страних држава, који су ратовали у склопу војних формација у редовима Оружаних снага СССР-а, имају државне награде СССР-а или су били награђени медаљама „50 и 60 година Победе у Великом Отаџбинском рату“.

Ми имамо подужи списак ветерана, којима се додељује ова јубиларна медаља. Данашњи скуп је само један у низу, када посећујемо градове и општине у читавој Србији, где живе они, који су примили поменуту медаљу.

Дозволите, поштовани пријатељи, да почнемо церемонију доделе.

У име Русије, у име ветерана држава, које су у саставу СССР-а ратовале на фронтовима Великог Отаџбинског рата, још једном честитам вам јубиларне награде. Хвала вам на ратном братству, на великој словенској солидарности, на љубави, коју осећате према мојој земљи.

Нека и вас и све у Србији ове медаље подсећају да је ваша земља – држава-победница у Другом светском рату, а ви сте – народни хероји. Будите здрави и срећни. Желим вам дуге године живота. Живели хероји!

[HX]