Говор Амбасадора Русије А.В. Конузина на отварању изложбе фотографија „Поводом 50. годишњице лета Ј.А. Гагарина у космос“ ( Београд, Музеј ваздухопловства, 11. април 2011. г.)

[HS]

Поштоване даме и господо, драги пријатељи,

Вероватно не постоји на свету човек, који не зна шта је Јуриј Гагарин.

Име Јурија Гагарина ће увек оличавати невероватан продор, који је направило човечанство када је први пут човек савладао земљину тежу и обавио први лет у космос. Тај догађај је ударио темељ новој ери у историји. 12. априла 1961. године совјетски пилот-космонаут Јуриј Гагарин на космичком броду „Восток – 1“ обишао око Земље. Тај лет је трајао само 108 минута, али је био почетак освајања космоса од стране становника наше Земаљске кугле.

Данас, када је већ обављено на стотине космичких стартова и када у космосу космонаути месецима раде на међународној станици, ми гледамо на космичке летове као на обичну ствар, али тада, пре 50 година, то се чинило потпуно невероватним.

То да је Јуриј Гагарин први прошао космичким путем нипошто није случајно.

Кандидати, односно најбољи совјетски пилоти, којих је било на стотине, пролазили су кроз вишестепени процес одабирања. У почетку је изабрано 20 најбољих, а после – њих шесторо. Коначан избор је урадио Генерални конструктор Сергеј Павлович Корољев. Заправо је он приметио нешто посебно у том паметном, искреном, вредном и одговорном младићу.

Народна љубав и светска слава нису поквариле карактер Јурија Гагарина. И после лета у космос он је остао доступан човек, веран пријатељ и поуздан друг као што је раније био. Наставио је студије, упорно радио и спремао се за нове летове.

Понекад се чују замерке да нисмо сачували Јурија Гагарина. Можда га је заиста требало упутити Гагарина у неки научни институт или именовати на неку дужност у штабу. Али они, који су добро познавали космонаута, одмах би одговорили да то уопште није било могуће. Јуриј Гагарин је пре свега био војни пилот, за кога живот без летова није био живот. Он је написао у свом дневнику : „Пилот треба да лети! Да лети увек!“ На покушаје, којих је наравно било, пријатеља и руководства земље да припазе на њега он је одговарао: „Не желим да будем део музејске поставке! Космонаут треба да лети у космос. За њега је то толико природно колико и само дисање!“

Постојање огромног интересовања, које је моментално настало код становника Земље према освајању космичког простора, свет умногоме дугује личности Гагарина. Није случајно што је амерички астронаут Армстронг по повратку са лета на Месец рекао : „Све нас је у космос позвао Гагарин“.

Кад причамо о Гагарину ми причамо и о осврту на совјетску епоху. Јер све оно најбоље што је поседовао и поседује наш народ концентрисано је у космичком подвигу, биографији, карактеру, предивном лику Јурија Гагарина. Зато, упркос великим променама, трагедијама и тешкоћама које су нас спопале у задњих 20 година, наша љубав према Јурију Гагарину и наша вера у добро и напредак остаће непромењени.

[HX]