Фестивал Руско-Српског занатства у Београду

Фестивал српско-руског народног стваралаштва "Новогодишња изложба" отворен је у суботу у галерији "Прогрес" у Београду, а трајаће до 7. јануара 2014. године.

Фестивал је отворила Наталија Александровна Чепурин, супруга амбасадора Руске Федерације у Србији Александра Чепурина , заједно са директором Етнографског музеја у Београду Мирославом Тасићем.

Тим чином је отворена и нова страница у историји Етнографског музеја Београда, пошто ће тиме отпочети излагање руског народног стваралаштва у том музеју.

Ове године је акценат Фестивала народних заната Русије на традиционалном руском народном занату у оквиру кога се израђују чувене павлопосадске мараме. 

На тај начин српски народ треба да се ближе упозна са богатством руских уметничких вештина. 

Наталија Чепурин је, отварајући изложбу, истакла је да постоји веома добра традиција да ову изложбу увек отвара амбасада Руске Федерације у Србији, да је то прошле године учинио амбасадор Чепурин који је имао велику жељу да то и овога пута учини, али га је спречила магла да слети на београдски аеродром из Одесе, где се налази у радној посети.

"Било је веома важно да буде отворена ова изложба пошто је посвећена павлопасадској мануфактури, павлопасадским занатима, када је на Београдском сајму био отворен Новогодишњи добротворни сајам представили смо производе павлопасадске мануфактуре, али овде је сада изложено више марама него што је било тада", рекла је Наталија Чепурин. 

У знак продубљења те сарадње, супруга амбасадора је поклонила павлопасадску мараму са најстаријом мустром која изражава руску традицију директору Етнографског музеја у Београду коме је поклоњена и књига из 1913. године, албум са изложбе експоната мајстора руске империје која је одржана у Санкт Петербургу.

Истакнута је и сарадња српских и руских мајстора, а представници српске народне радиности позвани су да изложе своје радове у Санкт Петербургу како би руска јавност могла да се упозна са њиховим стваралаштвом. 

Амбасади Руске Федерације је поклоњена гравира на кристалу која је заузела прво место у Франкфурту на Мајни и порцуланска шоља, ручни рад.

Директор Етнографског музеја у Београду Тасић је истакао да је сарадња Етнографског музеја у Београду и Санкт Петербургу дуга век и по.

Мала Србија је, како је рекао Тасић, 1867. године учествовала на Свеславјанској изложби у Москви где је изложила око 130 експоната који су поклоњени Русији и они се сада брижно чувају у музеју у Санкт Петербургу.

Он је додао да су пре четири године ти предмети уз помоћ пријатеља из Санкт Петербурга враћени на тренутак да би се у Београду организовала изложба и приказала дуга традиција сарадње, а да су после предмети враћени назад.

На крају свечаног отварања је Руски хор основне школе "Иван Горан Ковачић" и Прве београдске гимназије, под будним оком професорке Снежане Марковић, отпевао руске и српске изворне народне песме. 

Фестивал организује Удружење народне уметности и занатства Санкт-Петербурга и Лењинградске регије НВО "Дворана заната", уз подршку министарства за културу Санкт-Петербурга и Комитета за спољне односе у Санкт Петербургу, амбасаде Русије у Србији и Туристичке организације Београда, у сарадњи с Удружењем старих уметничких заната и домаће радиности Србије. 

У програму је изложба дела декоративне и примењене уметности народних стваралаштва и заната из Русије, као и изложба дела декоративне и примењене уметности народних стваралаштва старих уметничких заната и домаће радиности Србије.

Извор: Актер, РТС