Дачић и Рогозин на редовном заседању Међувладиног српско-руског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић и потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин разговарали су у својству копредседавајућих Међувладиног српско-руског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, чије се редовно 15. заседање одржава 2. и 3. новембра у Суздаљу, Русији. 

У разговору су размотрене поједине билатералне теме, актуелна питања трговинско-економске сарадње и основни правци њеног даљег развоја.

Констатована је обострана спремност за рад на даљем унапређењу сарадње и изнета очекивања да ће договори постигнути на заседању Међувладиног комитета, као и рад на обогаћивању уговорно-правне основе, дати даљи подстицај укупним привредним односима.

Дачић и Рогозин: „Пријатељски односи Србије и Русије у свим сферама“

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић боравио је у Руској Федерацији где је учествовао на 15. заседању Међувладиног српско-руског комитета за трговинску, економску и научно-техничку сарадњу. 

„Изразио бих велико задовољство што смо ову седницу Мешовитог комитета одржали по жељи потпредседника Дмитрија Рогозина у Суздаљу. Имали смо прилике да се упознамо са историјским значајем ове области и захвалио бих се губернаторки на топлој добродошлици.

Као што знате Србија и Русија су традиционални пријатељи и стратешки партнери и желимо да нашу сарадњу развијамо и даље. Захвални смо Русији на подршци коју нам пружа у међународним опрганизацијима када је реч о нашем територијалном интегритету и највећем проблему који Србија има а то је питање Косова.

Србија води пријатељску политику према Русији и није се придружила, нити ће се придружити санкцијама било кога према Руској Федерацији, али сви ми трпимо поседице тих мера.

Парадоксална је ситуација да су ћерке фирме из Русије које су регистроване и раде у Србији под санкцијама, а ћерке фирме руских компанија које су регистроване у ЕУ нису под санкцијама.

Због свих тих проблема и проблема који су проузроковани ценом нафте на светском тржишту и проблемима са курсом евра и долара, наша спољнотронвнска размена је 25 одсто мања у прошлој него у претпрошлој години.

Ми се трудимо да у економској сфери што боље сарађујемо, има неколико области које су за нас веома битне као што су енергетика и пољопривреда.

Када је у питању енергетика, проблем који Србија има а то је питање гаса, односно отказивање пројекта Јужни ток, јер после прекида пролаза гаса преко Украјине који се планира за коју годину Србија ће остати без довода гаса и то питање морамо да решимо у наредним годинама. Морамо да решимо и питање снабдевања гасом индустријских потрошача које би било повољније да би та предузећа могла да фукционишу.

Оно што може да нас радује је повећање извоза наших пољопривредних производа али на томе треба још да се ради. Треба оспособити наше произвођаче да могу да снабдевају овако велико тржиште.

С обзиром да имамо уговор о слободној трговини са неколико земаља које су чланице евроазијског савеза, имамо план да се потпише један јединствен споразум о слободној трговини са целим евроазијским савезом, који би важио би за целу ту територију, који би означавао својеврсну унификацију и на томе ћемо радити да се што пре заврши.

Желео бих да напоменем да ми данас нисмо разговарали о оружју. То није у делокругу нешег Мешовитог комитета али свакако желимо да са Русијом имамо пуну сарадњу и пријатељске односе у свим сферама, преко економије, науке, културе, образовања али и области одбране, безбедности, војне индустрије. Очекујемо и у будућности посете на највишем нивоу, као што смо и до сада имали", изјавио је министар Дачић након заседања Мешовитог комитета.

Званично саопштење Министарства спољних послова Србије

 Дачић: Без бриге, нисмо разговарали о оружју

Фото © Sputnik/ Сергеј Мамонтов

Фото © SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ 

Оливера Икодиновић

Потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин изјавио је данас да се односи Руске Федерације и Србије активно развијају, истичући да се велике наде полажу у нови Споразум о слободној трговини између земаља-чланица Евроазијског економског савеза и Србије.

 „Велике наде се полажу у нови Споразум о слободној трговини између земаља-чланица Евроазијског економског савеза и Србије, што значајно проширује могућности доступа на тржиште са становништвом од око 190 милиона људи“, рекао је Рогозин током заседања Српско-руског међувладиног комитет у Суздаљу. Како је рекао, Русија и Србија имају много тога заједничког у историји, култури, православној вери, у односу према животу и традицији, додајући да је данас значајна сарадња и у енергетици. „Руске инвестиције у српску енергетику износе око три милијарде долара“, рекао је Рогозин. Потпредседник Владе Русије је истакао и значај Хуманитарног центра у Нишу, али није помињао његов статус. Рогозин је изразио наду да ће Русија и Србија наставити сарадњу у хуманитарним областима, подсећајући уједно на заједничку хуманитарну помоћ Сирији.

Дачић је истакао да је Руска Федерација поуздан партнер и традиционални пријатељ Србије, а истовремено и један од најзначајнијих привредних партнера, као и дестинација за извоз српске робе. Односи двеју земаља, према његовим речима, засновани су на узајамном уважавању и поверењу и непрекидној подршци коју Русија пружа Србији, што је резултирало потписивањем Стратешког партнерства у мају 2013. године. „На тај начин су две земље потврдиле своју опредељеност да су билатерално, политички и економски оријентисане на дугорочну сарадњу“, додао је Дачић. Он је рекао да на састанку није било речи о оружју, јер то није у делокругу рада Комитета. „Нисмо разговарали о оружју, да се неки у свету не брину. То није у делокругу рада нашег комитета, али ми свакако желимо да са Русијом имамо пуну сарадњу и пријатељске односе, од политичке сфере, преко економије, науке, културе, образовања, до области одбране, безбедности, војне индустрије, и такву ћемо сарадњу наставити и даље“, истакао је српски шеф дипломатије.

Рогозин је потврдио да на Комитету заиста није било речи о оружју, у шаљивом тону додајући да је тамо где је он немогуће не разговарати о таквим питањима „утолико пре што се налазимо у Владимирској области, где се налази једна од већих фабрика наменске индустрије“. Дачић је рекао и да са Русијом очекује и даље посете на највишем могућем нивоу. Потпредседник Владе Србије се захвалио Русији што је уложила вето на Резолуцију о Сребреници и на принципијелној политици непризнавања Косова. Дачић је поновио да Србија неће уводити санкције Русији. Енергетика је кључна у сарадњи Србије и Русије Енергетски сектор је кључна сфера сарадње Србије и Руске Федерације, каже за Спутњик српски министар енергетике Александар Антић, коментаришући договоре који су постигнути на 15. заседању Српско-руског међувладиног комитета. „Констатовали смо да се односи добро развијају и да више нису оптерећени дуговањима за испоручене енергенте, што је био историјски проблем. Сада тимски разматрамо све пројекте који су вазни за обе државе“, рекао је Антић.

Српски министар је истакао да су на састанку у Суздаљу српска и руска стана разматрале односе НИС-а и „Гаспрома“ и наших хемијских компанија са руским партнерима. „Испоруке енергената и све остало смо довели на онај ниво који је за нас неопходан, а посебан акценат смо ставили на проширење подземног складишта Банатски двор, на коме Србија инсистира да буде питање од највишег приоритета. Очекујемо врло брзо од стране ’Гаспрома‘ студију о техничко-економским аспектима тог пројекта и ја се надам да ћемо то добити у наредних неколико месеци и да ћемо одлуку о тој инвестицији донети током идуће године“, додао је министар.

Док се у Суздаљу одржавао Комитет, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је изјавио да би „Турски ток“ могао да буде продужен у земље ЕУ, уколико Брисел да чврсте гаранције за то. Одговарајући на питање да ли би могао да буде нађен модел сличан „Јужном току“ за транзит кроз Србију, тј. да „Гаспром“ плати изградњу, а Београд да то отплаћује од такса на транзит, Антић је рекао да је преурањено о томе говорити. „Још је прерано говорити о свему томе и једино што је извесно је да тај ’Турски ток‘ представља додатне количине гаса из Русије за потребе Турске. Да ли ће се на ту фазу пројекта, која је договорена, надоградити неки гасовод и да ли ће Србија бити део тог пројекта, ја не бих у овом тренутку спекулисао“, закључио је српски министар енергетике.

Преузето је са: https://rs.sputniknews.com